Општински кмет, председник општине или његов помоћник у Кнежевини Србији односно Краљевини Србији.

У неким српским земљама овој функцији је одговарао кнез или биров. Општинског кмета не треба мешати са кметом у феудалном значењу.

Према Устројенију обштина¹⁾ (1839) општине су се делиле у три класе. У прву класу је улазио само Београд, у другу класу окружне и остале вароши, а у трећу класу све сеоске општине. Вароши су имале „примирителни суд” који се састојао из једног главног кмета као председника и два члана као кметовска помоћника који су у исто време вршили и дужности кварталника (старешине кварта). И сеоске општине су имале „примирителни суд” са главним кметом и два помоћника. Уколико је више села састављало једну општину онда се главни кмет бирао из села где је било седиште суда, а помоћници из осталих села. Уколико су два села састављала једну општину онда се у већем селу бирао кмет и један помоћник и у мањем селу један помоћник. По судској струци главним кметовима су били надређени окружни судови, а у свему осталом окружни и срески начелници.

Према Закону о устројству општина и општинских власти (1866) општине су биле варошке и сеоске. Изворним текстом закона је било прописано да свака општина има свог кмета који је прво лице и највиша власт у општини. Под његовим председништвом су се вршили сви општински послови. Уколико је једна општина била састављена из више села онда је кмет у сваком селу, осим у оном где је становао, имао свога помоћника. Општински суд²⁾ је био прва непосредна власт у општини, а у њему је радио кмет као председник са два члана. У већим окружним варошима за свако одељење (кварт) постављао се кметовски помоћник. Каснијим изменама и допунама закона³⁾ уведен је назив „председник општине”. Ако се једна општина састојала из више села онда је свако село имало по једног кмета који се сматрао као помоћник председника. Општински суд се састојао из председника општине и два кмета. Тако се назив „кмет” престао употребљавати за прво лице општине, а од тада је означавао помоћника председника општине и члана општинског суда.

Према Закону о општинама⁴⁾ (1902) општине су биле сеоске и варошке. Свака општина је имала председника и најмање два кмета. У општинама састављеним из више вароши и села или из више села морало је бити онолико кметова колико је места. Општински суд⁵⁾ је био прва непосредна власт у општини, а састојао се из председника и два кмета. Председник општинског суда је уједно био председник општинског одбора и општинског збора, а замењивао га је најстарији по избору кмет. Председника општинског суда је бирао општински збор, а и кметове ако је општина била састављена само из вароши или из једног села. Ако је општина била састављена из вароши и села или из више села онда су сваки бирали кмета из своје средине.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца није постојао јединствен закон о општинама тако да су на снази били „покрајински” односно предратни закони. Сходно томе, у неким деловима нове државе задржани су општински кметови. У Краљевини Југославији је донесен јединствени Закон о општинама⁶⁾ (1933) који је предвидео да општинску управу чине председник општине и чланови. Функцију кмета је преузео месни старешина као месни помоћни орган председника општине. За градове (вароши) примењивао се посебан Закон о градским општинама⁷⁾ (1934) који је прописивао да на челу одељка градске општине стоји службеник чије су се одлуке сматрале као одлуке председника, а у селима у саставу градске општине могао се одредити један становник да помаже председнику у вршењу месних послова. Судску надлежност општинског суда и посебне надлежности кмета је преузео општински чиновник са правним факултетом.

Према Закону о изменама и допунама у законима о општинама⁸⁾ (1929) управа у Општини града Београда је била састављена од председника, два потпредседника, једног кмета са правним факултетом и 45 одборника.⁹⁾ За суђења која су дотад спадала у надлежност општинског суда постао је надлежан „кмет правник”. Према Статуту Општине града Београда¹⁰⁾ (1929) општинска служба се вршила према подели на одељења (дирекције) и на одсеке. Кмет правник је поред судских функција вршио и управу над Судским одељењем (Одсек за грађанске спорове, Извршни одсек, Кривични одсек и Одсек за старатељство). Био је председник Дисциплинске комисије за општинске службенике. Након доношења Закона о градским општинама (1934) његове судске надлежности је преузео општински чиновник са правним факултетом, а назив „кмет правник” престао се употребљавати.

• Општински одбор
• Општински збор

Opstinski kmet