Михаило Ристић
Рођење: 5. септембар 1864. Београд, Кнежевина Србија Смрт: 25. август 1925. Београд, Краљевина СХС

Михаило Ристић (Београд, 5. септембар 1864 — Београд, 25. август 1925), српски дипломата, конзул и посланик.¹⁾²⁾ Ристићева главна активност као конзула и дипломате била је помоћ српском народу и цркви у Македонији и Старој Србији, као и њихова заштита од бугарске и грчке пропаганде и оружане акције.

Михаило Ристић је рођен 4. или 5. септембра 1864. године у Београду.³⁾⁴⁾ Син је Гаврила Ристића, београдског трговца и Катарине Ћипрић из породице Ђорђа Ћипре, београдског трговца. Михаило Ристић је био ожењен (1895) Правдом Јовановић, кћерком Владимира Јовановића, државног саветника, министра и сенатора, а сестром Слободана Јовановића. Имали су сина Андрију Андру Ристића, правника, који је завршио гимназију у Паризу, Правни факултет у Београду, где је и докторирао (1936).

У Београду је завршио основну школу, Прву београдску гимназију и правни факултет. Дипломирао је 1886, а након тога годину дана је провео на студијима у Паризу на Слободној школи политичких наука.

Цели радни век провео је у дипломатској служби. Каријеру је започео још као студент радом у Министарству иностраних дела Србије 1884.⁵⁾ Ступио је јануара 1887. на место писара Министарства иностраних послова.⁶⁾ Од априла 1891. до августа 1893. био је секретар у Министарству иностраних послова.⁷⁾ Као секретар Министарства иностраних дела 1892. пропутовао је Косово укључујући и Приштину и сведочио је да је стање толико лоше и да страхује да за 10 година ту више неће бити Срба. Путопис о свом путовању написао је под псудонимом. Крајем лета 1893. постао је секретар српскога посланства у Цариграду.⁸⁾⁹⁾

У Цариграду је остао до јесени 1895, а онда је једно време заступао конзула у Скопљу.¹⁰⁾ Док је заступао конзула у Скопљу формално се водио као секретар у министарству иностраних дела у Београду.¹¹⁾¹²⁾ Од 22. априла 1896. до 18. децембра 1897. био је конзул српскога конзулата у Скопљу.¹³⁾ Постављен за 16. јануара 1898. за секретара посланства у Бечу, где је остао до 27. маја 1899.¹⁴⁾¹⁵⁾ Вратио се 1899. у Македонију, па је 4. августа 1899. постављен за српског конзула у Битољу.¹⁶⁾ Био је именован и за дипломатскога агента у Софији, али ту дужност није примио. У Битољу је био до јула 1903, а онда је два пута био српски конзул у Скопљу, од 10. јула 1903. до 1. јуна 1904. и од 29. јуна 1904. до 10. јуна 1906.¹⁷⁾¹⁸⁾ За време његовог боравка у Скопљу учвршћена је српска револуционарна организација. Помагао је да се спроводи српска четничка акција у Македонији. Координисао је рад са поверљивим људима на терену. Био је посвећен раду на пропагандним пословима у Старој Србији и Македонији. Почетком 1906. претио је оставком, јер конзулат у Скопљу није био обавештен о припремању једне акције.¹⁹⁾

У Букурешту је био на служби од лета 1906. до јуна 1914.²⁰⁾ Током 1913. потписао је заједно са Николом Пашићем Букурештански мир.²¹⁾ У Букурешту је био посланик од 1913. до 1915.²²⁾ Након тога био је посланик у Риму од 1915. до 1918.²³⁾ Влада му је 1918. и 1919. поверила специјалну мисију у Јужној Србији.²⁴⁾ Од 1920. до 1924. био је делегат Краљевине СХС у Дунавској комисији.²⁵⁾ Пензионисан је 1924.

Ристићева главна активност као конзула и дипломате била је национална пропаганда и буђење националне свести у Македонији и Старој Србији.²⁶⁾ У министарству је радио у одсеку за пропаганду. У конзулатима је радио на питањима црквене и школске аутономије. Помагао је да се спроводи српска четничка акција у Македонији. Као српски конзул у Скопљу током 1904. координирао је поверљивим људима да морају осигурати и обезбедити прелаз чете Јована Бабунскога преко границе и Вардара за Велешки Азот.²⁷⁾ Иначе је био против идеје да четници долазе из Србије и да се наоружавају из Србије.²⁸⁾ Сматрао је да морају да се регрутују међу Србима из Османскога царства, који познају домаћи терен.²⁹⁾ Сматрао је да је најбоље да спољну политику мора да спроводи Министарство иностраних дела, а не патриотска удружења.³⁰⁾

Под псеудонимом П. Балкански написао је Кроз гробље, путопис по Старој Србији (1894) и Српски народ у скопљанској епархији, расправа о црквено-школским приликама (1899).³¹⁾

• Политика, 26. август 1925, стр. 1
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 950
• Биљана Вучетић, Историјски часопис LV (2007) 265-277
• Биљана Вучетић, Историјски часопис LIII (2006) 359-374
• Биљана Вучетић, Наша ствар у Османском царству, Историјски институт, Београд, 2012.

Mihailo Ristic