Добро дошли на Српску енциклопедију

Милојко Веселиновић

Милојко Веселиновић (Јасење, 5. августа 1850 — манастир Свети Роман код Ђуниса, 12. фебруар 1913), српски песник, публициста, филолог и национални радник. Био је од 1889. до 1903. у српској дипломатској служби и успешно је спроводио културно-просветну активност у Старој Србији и Македонији. Заслужан је за отварање српских школа у битољском вилајету. Саставио је први буквар и прву читанку на македонском дијалекту.

Биографија

Милојко Веселиновић родио се 5. августа 1850. у Јесењу код Делиграда.1) Основну школу започео је у Вукашиновцу, а завршио је 1862. у Делиграду.2) Мајка га је 1865. одвела у манастир Свети Роман код Алексинца, са циљем да постане калуђер.3) Када је 1866. основана нижа реална гимназија у Алексинцу, онда је игуман манастира у њу послао неколико својих ђака, укључујући и Милојка Веселиновића.4) Након завршене ниже реалке у Алексинцу Веселиновић је прешао у Београд, у коме је завршио шесторазредну гимназију.5) У Београду се упознао са Милошем Милојевићем, Пантом Срећковићем, Костом Шуменковићем и другим истакнутим националним радницима на националним пословима у крајевима под турском влашћу.6)

Био је кратко време учитељ у Прћиловици, а онда је августа 1872. постао учитељ у Врању, који је тада био под турском влашћу.7) Његовог претходника убили су бугарски агенти, али Веселиновић није одступао од свога задатка.8) Након његовога доласка бугарска егзархијска школа почела је да се празни, а да све више деце похађа српску школу.9) Први је у Врању започео и са прославама Светог Саве.10) Док је боравио у Врању неколико својих ученика је упутио на школовање у Београд. Напустио је Врање 1875.11) Након повратка у Београд уписао се ванредно на Филозофски факултет.12) Студирао је до почетка Првог српско-турског рата јуна 1876.13) Учествовао је у као добровољац оба српско-турска рата.14) Добио је чин таборника и био је командант копаничког батаљона.15) Учествовао је у борбама на Палибору, Копанику, кнежевом брду и Лозну.16) Због показане храбрости одликован је таковским крстом 5. степена.17) Био је и у саставу добровољачке дружине на Рогозни, Вучјој локви и Берберишту. Једно време заступао је команданта Рашко-ибарске дружине Милоша Милојевића.18) У време између два рата 1877. добио је стипендију за студиј у Русији и на путу за Петроград сазнао је да је Русија објавила рат Турској, па је једно време остао у Бечу, где је слушао предавања Франца Миклошића.19)

Постављен је 1878. за писара пољаничког среза у врањском округу, а након тога био је писар окружног начелства у Чачку.20) Учествовао је у Српско-бугарском рату као командант батаљона у добровољачком одреду Милоша Милојевића.21) Након рата био је чиновник у министарству одбране.22) Од 1886. до 1889. уређивао је књижевни лист Српство, око кога су се окупљали српски родољуби, углавном из неослобођених крајева.23) Учествовао је 1886. у оснивању Друштва Светог Саве и постао је члан Главног одбора друштва.24) У оквиру Друштва Светог Саве био је књижничар, затим управник друштвеног пансионата, а једном је био управник светосавске приправне школе.25) Током 1909. био је управник вечерње светосавске школе.26) Своје радове објављивао је у Братству, часопису друштва. Саставио је Македонски буквар употребивши за његово састављање српски правопис и источни (струмски) македонски дијалект.27) Комисија српског министарства просвете од три верзије македонског буквара одабрала је његов, који је након одобрења турске цензуре био штампаја маја 1889.28) Половином 1889. прешао је за писара у министарство иностраних послова, па је распоређен у српском посланству у Цариграду.29) Припремио је прву читанку на македонском дијалекту, која је одштампана 1890.30) У Цариграду је уређивао уџбенике за српске школе у битољском и солунском вилајету.31) Настојао је да се што више читају српске књиге у Старој Србији и Македонији, па је поред уџбеника неколико година уређивао и календар Голуб.32) Као чиновник посланства у Цариграду сарађивао је са Стојаном Новаковићем и Савом Грујићем, од којих је много научио и оспособио се за вишу административну службу.33) У дипломатској служби био је од 1889. до 1899. и био је на функцији вицеконзула у Приштини, Скопљу, Солуну и Битољу.34) Од 1897. до 1899. био је конзул у Битољу. Као конзул у Битољу заслужан је за отварање српских школа у битољском вилајету.35) Услед разрачунавања у дипломатској служби уклоњен је из дипломатије. Једно кратко време био је 1903. конзул у Скопљу. После тога је пензионисан. Разболео се 1910. Пред смрт пренет је у манастир Свети Роман, у коме је умро 12. фебруара 1913.36)

Литература

  • Јован Хаџи-Васиљевић, Милојко В. Веселиновић, Братство XV, Београд, 1921, стр. 262-268
  • Биљана Вучетић, Наша ствар у Османском царству, Историјски институт, Београд, 2012.
1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6)
Братство XV, 1921, стр. 262
7)
Братство XV, 1921, стр. 262, 263
8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18)
Братство XV, 1921, стр. 263
19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26)
Братство XV, 1921, стр. 264
27) , 28) , 30)
Биљана Вучетић, 2012, стр. 28
29) , 31) , 32) , 33) , 34)
Братство XV, 1921, стр. 265
35)
Братство XV, 1921, стр. 266
36)
Братство XV, 1921, стр. 268
Штампање