Садржај
Коста Миловановић
Костантин, Коста или „Кока” Миловановић (Београд, 8. јун 1847 — Београд, 6. мај 1905), српски генерал, професор Војне академије у Београду и конструктор пушке зване „маузер-кокинка”, једне од најбољих пушака на свету крајем 19. века.
Биографија
По завршетку 6 разреда гимназије, ступио је 1861. године1) у артиљеријску школу у Крагујевцу. Године 1868. произведен је за артиљеријског потпоручника. У периоду 1872—1873.2) као државни питомац је студирао на Артиљеријско-инжињеријској школи у Берлину.3)
Године 1873. постао је деловођа артиљеријске инспекције.4)
Од 1874. до 1882. био је професор војне академије, осим за време ратова.5)
Године 1876. постао је капетан. У рату 1876. године је био комнадант артиљерије код Алексинца и Ђуниса. До 1877. био је командант батерије и затим командант ариљерије у Кладову. Током рата 1877—1878. био је командант опсадног парка под Нишом и начелник артиљерије при врховној команди. Постао је шеф штаба артиљеријске бригаде и члан артиљеријског комитета.6) Био је први војни изасланик Кнежевине Србије у Аустроугарској од 1878—1880.7)8)
Бавио се и мехничким пословима.9) После промоције новог „Маузеровог” модела „М. 1880”, на стрелишту на Бањици је добио идеју како да побољша балистичке карактеристике „Маузерове” једнометке.10) Извршио је конструктивне преправке магацина, затварача, нишана и жлебова и тиме повећао тачност гађања. По његовом предлогу, фабрика „Маузер” из Оберндорфа је израдила за српску војску 100.000 пушака са таквим преправкама, под називом „Маузер Кокина” (Кокинка или Маузер—Миловановић)11) пушка М1880 калибра 10,15мм,12) која је све до 1888. сматрана за једну од најбољих пушака на свету.13)
Године 1880. постао је командант београдске градске артиљерије.14) За дописног члана Српског ученог друштва изабран је 30. јануара 1885. године, али се у јуну писмено изјаснио да се не прихвата избора.15)
Током рата Српско-бугарског рата 1885. био је у врховној команди.16) Након рата је поново, као војни изасланик, послат у Беч и на том положају остао до пролећа 1890.17)
Године 1888. произведен је за пуковника, а 1897. за генерала.18) Пензионисао се 1897.19)
Дела
Писао је чланке из области артиљерије и балистике у листовима „Војин” и „Ратник”. Објавио је следеће књиге:20)
- Артиљерија на земљишту
- Настава за гађење у нишан из топова
- Привремени пропис за руковање са остраганима и артиљерија
Литература
- Ко су били Валтер и "отписани": Прича о настајању наше тајне службе, Ringier Axel Springer d.o.o., 9. 9. 2013.
- Дејан Ивановић, Фабрика аутомобила Црвена Застава Крагујевац, Национална Класа, 19. 11. 2005.
- Бране Карталовић, Како се калила Србија на десној обали Лепенице, Политика новине и Магазини д.о.о., Београд, 3. 7. 2011.
- Вук Обрадовић, Збирка фабричког оружја XIX века до 1918. године, Војни музеј
- Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 150
- Виктор Ковачевић, Кока поправља Маузера, Српско наслеђе - историјске свеске, број 8, уредник Славољуб Качаревић, НИП „Глас“, Београд, 1998, ИССН 1450-4130
- Војна енциклопедија, свеска 5, Војноиздавачки завод, Београд, 1978, стр. 468
- Војин Белић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1927.
- Далибор Денда, Војно обавештајна служба у Краљевини СХС/Југославији 1918-1941, Војноисторијски гласник, број 2, уредник Милан Терзић, Институт за стратегијска истраживања – Одељење за војну историју, Београд, 2010.
- Александар Миленковић, 135 година војно-дипломатског представљања Републике Србије у свету, Војно дело, зима, уредник Милан Тепшић, Министарство одбране Републике Србије, Београд, 2013, ИССН 0042-8426
Kosta Milovanovic