Коста Миловановић
Рођење: 8. јун 1847. Београд, Србија Смрт: 6. мај 1905. Београд, Србија Познат као: генерал, професор и конструктор оружја конструктор пушке „маузер-кокинка”

Костантин, Коста или „Кока” Миловановић (Београд, 8. јун 1847 — Београд, 6. мај 1905), српски генерал, професор Војне академије у Београду и конструктор пушке зване „маузер-кокинка”, једне од најбољих пушака на свету крајем 19. века.

По завршетку 6 разреда гимназије, ступио је 1861. године¹⁾ у артиљеријску школу у Крагујевцу. Године 1868. произведен је за артиљеријског потпоручника. У периоду 1872—1873.²⁾ као државни питомац је студирао на Артиљеријско-инжињеријској школи у Берлину.³⁾

Године 1873. постао је деловођа артиљеријске инспекције.⁴⁾

Од 1874. до 1882. био је професор војне академије, осим за време ратова.⁵⁾

Године 1876. постао је капетан. У рату 1876. године је био комнадант артиљерије код Алексинца и Ђуниса. До 1877. био је командант батерије и затим командант ариљерије у Кладову. Током рата 1877—1878. био је командант опсадног парка под Нишом и начелник артиљерије при врховној команди. Постао је шеф штаба артиљеријске бригаде и члан артиљеријског комитета.⁶⁾ Био је први војни изасланик Кнежевине Србије у Аустроугарској од 1878—1880.⁷⁾⁸⁾

Бавио се и мехничким пословима.⁹⁾ После промоције новог „Маузеровог” модела „М. 1880”, на стрелишту на Бањици је добио идеју како да побољша балистичке карактеристике „Маузерове” једнометке.¹⁰⁾ Извршио је конструктивне преправке магацина, затварача, нишана и жлебова и тиме повећао тачност гађања. По његовом предлогу, фабрика „Маузер” из Оберндорфа је израдила за српску војску 100.000 пушака са таквим преправкама, под називом „Маузер Кокина” (Кокинка или Маузер—Миловановић)¹¹⁾ пушка М1880 калибра 10,15мм,¹²⁾ која је све до 1888. сматрана за једну од најбољих пушака на свету.¹³⁾

Шеста класа питомаца Војне академије (1861—1866). Коста Миловановић у доњем реду први слева.

Године 1880. постао је командант београдске градске артиљерије.¹⁴⁾ За дописног члана Српског ученог друштва изабран је 30. јануара 1885. године, али се у јуну писмено изјаснио да се не прихвата избора.¹⁵⁾

Током рата Српско-бугарског рата 1885. био је у врховној команди.¹⁶⁾ Након рата је поново, као војни изасланик, послат у Беч и на том положају остао до пролећа 1890.¹⁷⁾

Године 1888. произведен је за пуковника, а 1897. за генерала.¹⁸⁾ Пензионисао се 1897.¹⁹⁾

Писао је чланке из области артиљерије и балистике у листовима „Војин” и „Ратник”. Објавио је следеће књиге:²⁰⁾

• Артиљерија на земљишту
• Настава за гађење у нишан из топова
• Привремени пропис за руковање са остраганима и артиљерија

• Ко су били Валтер и "отписани": Прича о настајању наше тајне службе, Ringier Axel Springer d.o.o., 9. 9. 2013.
• Дејан Ивановић, Фабрика аутомобила Црвена Застава Крагујевац, Национална Класа, 19. 11. 2005.
• Бране Карталовић, Како се калила Србија на десној обали Лепенице, Политика новине и Магазини д.о.о., Београд, 3. 7. 2011.
• Вук Обрадовић, Збирка фабричког оружја XIX века до 1918. године, Војни музеј
• Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 150
• Виктор Ковачевић, Кока поправља Маузера, Српско наслеђе - историјске свеске, број 8, уредник Славољуб Качаревић, НИП „Глас“, Београд, 1998, ИССН 1450-4130
• Војна енциклопедија, свеска 5, Војноиздавачки завод, Београд, 1978, стр. 468
• Војин Белић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1927.
• Далибор Денда, Војно обавештајна служба у Краљевини СХС/Југославији 1918-1941, Војноисторијски гласник, број 2, уредник Милан Терзић, Институт за стратегијска истраживања – Одељење за војну историју, Београд, 2010.
• Александар Миленковић, 135 година војно-дипломатског представљања Републике Србије у свету, Војно дело, зима, уредник Милан Тепшић, Министарство одбране Републике Србије, Београд, 2013, ИССН 0042-8426

Kosta Milovanovic