Корисничке алатке

Алатке сајта


коста_миловановић

Коста Миловановић

Коста
Миловановић
коста_миловановић.jpg
Рођење:
8. јун 1847.
Београд, Србија

Смрт:
6. мај 1905.
Београд, Србија

Познат као:
генерал, професор
и конструктор оружја

конструктор пушке
„маузер-кокинка”

Костантин, Коста или „Кока” Миловановић (Београд, 8. јун 1847 — Београд, 6. мај 1905), српски генерал, професор Војне академије у Београду и конструктор пушке зване „маузер-кокинка”, једне од најбољих пушака на свету крајем 19. века.

Биографија

По завршетку 6 разреда гимназије, ступио је 1861. године1) у артиљеријску школу у Крагујевцу. Године 1868. произведен је за артиљеријског потпоручника. У периоду 1872—1873.2) као државни питомац је студирао на Артиљеријско-инжињеријској школи у Берлину.3)

Године 1873. постао је деловођа артиљеријске инспекције.4)

Од 1874. до 1882. био је професор војне академије, осим за време ратова.5)

Године 1876. постао је капетан. У рату 1876. године је био комнадант артиљерије код Алексинца и Ђуниса. До 1877. био је командант батерије и затим командант ариљерије у Кладову. Током рата 1877—1878. био је командант опсадног парка под Нишом и начелник артиљерије при врховној команди. Постао је шеф штаба артиљеријске бригаде и члан артиљеријског комитета.6) Био је први војни изасланик Кнежевине Србије у Аустроугарској од 1878—1880.7)8)

Бавио се и мехничким пословима.9) После промоције новог „Маузеровог” модела „М. 1880”, на стрелишту на Бањици је добио идеју како да побољша балистичке карактеристике „Маузерове” једнометке.10) Извршио је конструктивне преправке магацина, затварача, нишана и жлебова и тиме повећао тачност гађања. По његовом предлогу, фабрика „Маузер” из Оберндорфа је израдила за српску војску 100.000 пушака са таквим преправкама, под називом „Маузер Кокина” (Кокинка или Маузер—Миловановић)11) пушка М1880 калибра 10,15мм,12) која је све до 1888. сматрана за једну од најбољих пушака на свету.13)

Шеста класа питомаца Војне академије (1861—1866). Коста Миловановић у доњем реду први слева.

Године 1880. постао је командант београдске градске артиљерије.14) За дописног члана Српског ученог друштва изабран је 30. јануара 1885. године, али се у јуну писмено изјаснио да се не прихвата избора.15)

Током рата Српско-бугарског рата 1885. био је у врховној команди.16) Након рата је поново, као војни изасланик, послат у Беч и на том положају остао до пролећа 1890.17)

Године 1888. произведен је за пуковника, а 1897. за генерала.18) Пензионисао се 1897.19)

Дела

Писао је чланке из области артиљерије и балистике у листовима „Војин” и „Ратник”. Објавио је следеће књиге:20)

  • Артиљерија на земљишту
  • Настава за гађење у нишан из топова
  • Привремени пропис за руковање са остраганима и артиљерија

Литература


Kosta Milovanovic

1) , 2) , 4) , 5) , 6) , 9) , 14) , 16) , 18) , 19) , 20)
Војин Белић, 1927, стр. 927
3)
Војна енциклопедија, 1978.
7)
Далибор Денда, 2010, стр. 22
8) , 17)
Александар Миленковић, 2013, стр. 329
10)
Виктор Ковачевић, 1998.
11) , 13)
Дејан Ивановић, 19. 11. 2005.
12)
Војни Музеј, Вук Обрадовић
15)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2009, стр. 199
коста_миловановић.txt · Последњи пут мењано: 2023/04/24 22:48