Михаил Сперански (рус. Михаил Несторович Сперанский) (Москва, 19. април/1. мај 1863 — Москва, 12. април 1938), историчар књижевности и етнограф, доктор и професор универзитета у Москви.

Завршио је универзитет у Москви 1885. У периоду 1890—1892. путовао је по славенским земљама и радио у разним библиотекама по Европи. Године 1895. постаје професор Њежинског института, а 1906. професор московског универзитета.

У својим радовима је описивао старе рукописе (прашке 1890, из тверског музеја 1904, Шафарикове 1893, из београдских и софијских библиотека 1898, итд). Радио је на апокрифима, старој и новој руској књижевности и славенској историји. За нас се истичу радови Српски хронографи и руски прве редакције (1896), Српска црквена библиотека 17 века (1904), Српски извор руске историје 18 вијека (1905). Написао је пуно расправа о преводима и редакцијама псалтира, јеванђеља и других богословних и забавних текстова.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од фебруара 1907.

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.4 (A. Белић).
• Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 317 (А.Н. Горяинов).
• Историко-филологическїй институтъ в Нежине 1875–1900, преподаватели и воспитанники. Нежинъ 1900. Стр. 60–62.
• М. Н. Сперанский: Рукописные сборники 18 века. АН СССР 1963. Стр. 205–265 (Аноним).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Mihail Speranski