Корисничке алатке

Алатке сајта


историја_епархије_банатске

Историја Епархије банатске

Повијест

Епархија банатска, иако под данашњим називом релативно млада, духовно и просторно се сматра наследником некадашње, вишевековне Епархије вршачке.

Епархије на тлу Баната

У 16. и 17. веку било је на простору данашњег Баната пуно српског православног становништва и постојало је неколико епископија: Липовска, Темишварска, Бечкеречка и Карансебешка или Вршачка. После Велике сеобе Срба (1690) Бечкеречка епархија је спојена са Темишварском.

Епархија вршачка

Епархија вршачка основана је 1481. године, у манастиру Месић поред Вршца, у доба деспотовине Јована Бранковића, ктитора многих манастира у Банату. Забележено је да се први епископ звао Партеније, а у Банат је стигао са Свете горе атонске, из Хиландара.

Један од славних епископа јесте и свети свештеномученик, владика Теодор Вршачки. Он је 1594. погинуо после српског устанка против Турака у Банату јер је био издат. Њега је Српска православна црква канонизовала 1994, а дан њему посвећен (29. мај) проглашен је за славу града Вршца.

Због најезде Турака, у 17. и почетком 18. века, епископија је премештена у Карансебеш, (данас) град у Румунији. У трећој деценији епископија је враћена у Вршац и тада је започета изградња саборне цркве и владичанског двора.

Епархија банатска

Почетком 30-их година 20. века уједињењем делова Вршачке епархије и Темишварске епархије у Југославији настала је Епархија банатска. Први епископ ове уједињене епархије био је Георгије Летић.

Према подацима из 2002. епархија има 158 парохија, 132 свештеника у 6 намесништава.

Епископи

На овом подручју, које је некада имало више епархија, познати су бечкеречки епископи Висарион (1609) и Михајло (1687) као и епископ Теодор Несторовић који се спомиње као вођа устанка Срба у Банату против Турака 1594. Затим епископи Симеон (1611), Антоније (1622), Теодосије (1662, 1672).

Од 1903. темишварски епископ је Георгије Летић (1872—1935). Он је 1931. постављен за администратора Епархије вршачке. По ступању на снагу новог црквеног устава 1932. спровео је уједињење бивше Епархије темишварске у југословенском делу Баната и делова Епархије вршачке у Банатску епархију.

Досадашњи епископи ове епархије су: (непотпун списак)

Епископи вршачки

  • Теодор Несторовић (пре 1594)
  • Антоније (1611—1620)
  • Спиридон Штибица (1694—1699)
  • Мојсије Станојевић (1713—1724)
  • Николај Димитријевић (1726—1728)
  • Максим Несторовић (1728—1738)
  • Јефтимије Дамјановић (1739)
  • Јован Ђорђевић (1749—1769)
  • Викентије Поповић (1774—1785)
  • Јосиф Јовановић Шакабента (1786—1805)
  • Петар Јовановић Видак (1806—1818)
  • Максим Мануиловић (1829—1833)
  • Стефан Поповић (1843—1849)
  • Емилијан Кенгелац (1853—1885)
  • Нектарије Димитријевић (1887—1895)
  • Гаврило Змејановић (1896—1920)
  • Иларион Радонић (1921—1929)

Епископи банатски

Сродни чланци

Извори

Спољне везе

историја_епархије_банатске.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/01 20:40