Илија Захаријевић
Илија Захаријевић |
---|
Рођење: 1812. Плочица код Ковина, Хабзбуршка монархија Смрт: 5. мај 1853. Нови Сад, Хабзбуршка монархија Познат као: песник, педагог и професор |
Илија Захаријевић (Плочица код Ковина, 1812 — Нови Сад, 5. мај 1853), српски песник и педагог. Био је професор и директор гимназије у Београду.
Биографија
Илија Захаријевић се родио 1812. године у селу Плочици крај Ковина.1)2) Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а филозофију у Сегедину и Пешти.3) Једну годину богословије слушао је у Сремским Карловцима. У Србију је прешао 1839. године и постао је професор у гимназији.4) Именован је 1842. године за директора гимназије.5) Предавао је све до 1848, када је дао оставку и напустио је Београд и отишао устаницима у Војводини.6)
Када је 11. маја 1848. године Јосиф Рајачић убедио Србе да треба да се одложи Мајска скупштина заказана 13. маја онда су омладинци Илија Захаријевић и Ђорђе Радак подбунили народ, који се тада налазио у Сремским Карловцима.7) Рајачић је онда пристао да се ипак Мајска скупштина одржи 13. маја, али заузврат је издејствовао да се из града одстране Илија Захаријевић и други омладинци, који су му задали много главобоља.8) За време Српског народног покрета 1848/1849. прешао је у Банат да помогне српски покрет.9) Изабран је за члана Главног одбора народног покрета у Сремским Карловцима.10) Учествовао је у готово свим борбама против Мађара у Банату.11) По окончању рата није се враћао у Србију, него је прешао у Нови Сад.12) Изненада се разболео и умро је 5. маја 1853. године у Новом Саду.13)
У књижевности од њега су остали следећи радови:
- Ода митрополиту Петру о слави његова имендана, 1842. у Београду
- Српска Граматика, Београд, 1847.
- Одговор I и II г. Ср.., Беч, 1850.
Прави је члан Друштва српске словесности од 13. јануара 1846 (Перуничић, 12: од 29. децембра 1845).
Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.14)
Литература
- М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
- Славко Гавриловић, Срби у Хабзбуршкој монархији од краја XVIII до средине XIX века, Историја српског народа, књига 5, том 2, Српска књижевна задруга, Београд, 1986, стр. 7—107
- Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, број 4, З-Ј, уредник Властоје Д. Алексијевић