Добро дошли на Српску енциклопедију

Живан Живановић

Живан Живановић (Живковци, 26. октобар 1854 — Београд, 17. мај 1931), српски политичар, публициста и историчар. Био је председник скупштине, министар народне привреде, министар просвете и државни саветник.

Његов најважније дело је Политичка историја Србије у другој половини XIX века- од 1848. до 1903.

Школовање

Живан Живановић је рођен 14. октобра/26. октобра 1854. у Живковцима у качерском срезу рудничкога округа.1)2) Унук је качерског кнеза Живана Стојановића, који је у Другом српском устанку преузео команду 1815. над борцима Александра Ломе. Живанов отац Маринко био је трговац и спадао је међу прве писмене људе качерског краја, а поседовао је и приличан број савремених књига.3) Живан Живановић је основну школу завршио у Живковцима. У Београду је похађао гимназију и онда је ступио у Богословију.4) Из другог разреда Богословије пребацио се почетком 1871. у новоотворену Учитељску школу у Крагујевцу.5) По окончању Учитељске школу постављен је 1873. за учитеља у Крагујевцу.6)7)8) Пошто је био одличан послали су га 1874. као државног питомца у Немачку, да се усаврши у педагошкој струци.9) Био је најпре у Готи, затим 1875. у Халберштату.10) Прешао је 1875. у Јену, где је поред педагошких студирао и природне науке.11) За време Првог српско-турског рата 1876. прекинуо је студије, па се вратио у Србију и учествовао је у оба српско-турска рата.12)13)14) По окончању ратова вратио се у Берлин, где је завршио студије.15)16)17)

Политика

По повратку у Србију ступио је најпре у министарство просвете, а онда је постављен за професора гимназије.18) Био је професор петнаест година. Поред професорског посла почео је да се бави политиком. Учланио се у Либералну странку 1880, након њеног силаска са власти.19) У почетку се бавио углавном само публицистичким радом у либералној штампи, не укључујући се активно у политику.20) Истицао се чланцима против Напредне странке, која је тада држала власт. Посебно су биле запажене две књиге његових политичких списа Паметар напредњачке владавине (1882, 1887).21)22)23) Преселио се 1887. из Ниша у Пирот, где је две године био директор гимназије, а онда се преселио за професора гимназије у Београду.24) Активно се политиком почео бавити тек од 1887, када је био први пут изабран за народног посланика.25)26)27) Од тога времена он је уживао највеће поверење Јована Ристића, као неприкосновеног вође либерала.28) Као намесник Јован Ристић је једино у њега имао пуно поверење.29) Члан је уставотворног одбора за Радикалски устав из 1888.30) Након изгласавања Радикалског устава био је међу четворицом, која су изабрана да проуче изборни ред у земљама сличног изборног система.31) Због тога је заједно са Милованом Миловановићем путовао у Француску, Белгију и Данску.32) Био је 1892. изабран за члана Државног савета.33) Након смрти намесника Косте Протића настала је политичка криза око питања трећег намесника и либералне владе. Јован Ристић је због тога инсистирао да се Живан Живановић изабере за председника скупштине.34) Након пада Намесништва у државном удару 13. априла 1893. постао је главни уредник Српске Заставе, органа Либералне странке.35) Са осталим члановима Савета смењен је је 21. маја 1894.36)

Министар

Био је министар народне привреде у влади Владана Ђорђевића од 16. августа 1899. до 21. јула 1900. У владу је узет јер је краљ сматрао да на неки начин треба да себи привуче Јована Ристића, па је због тога положај министра поверио Ристићевом најприснијем политичком пријатељу Живановићу.37) Организовано је потпомагао земљорадничке задруге.38) Као министар водио је посебну бригу о интересима српске трговине.39) Намеравао је да извозну трговину ослободи зависности од Пеште, па је марта 1900. позвао извознике на договор о том питању.40) Тада је одлучено да се оснује Извозна банка, која би давала кредите извозној трговини и вршила комисионарске послове.41) У време кад је треебало да се утврди статут Извозне банке пала је влада, али Живановић је ипак заслужан, јер је покренуо питање оснивања Извозне банке.42) Од фебруара до априла 1903. био је шеф одељења за национално-просветни рад у Старој Србији и Македонији у министарству иностраних послова.43) За сенатора је постављен 6. априла 1903.44) Био је министар просвете у влади Димитрија Цинцар-Марковића од 3. маја до 11. јуна 1903.45)46)

Члан и оснивач разних друштава

Након Мајског преврата 1903. сишао је са политичке позорнице.47) Био је ожењен Јеленом, сестром Драгутина Димитријевића Аписа, а Апис је цело време живео у његовој кући. Након 1903. био је члан Државног савета, са прекидима све до 1924, када је пензионисан. Учествовао је и у промени имена либералне странке у Народну странку.48) Током Првог светског рата био је од 1916. интерниран у логору Нежидер у Мађарској. Окупатори су му за време Првога светскога рата темељито уништили кућу, понајвише јер се у њој налазила Аписова соба са библиотеком. Један је од утемељивача Друштва Светог Саве, а од 1913. био је члан његовг главног одбора.49) Био је 1895. члан одбора за подизање храма Светог Саве. Један је од оснивача Српске књижевне задруге 1892. године.50) Оснивач је Извозне банке Србије. Био је заједно са Милорадом Гођевцем, Љубом Давидовићем и Јашом Продановићем један од организатора Народне одбране и један од оснивача четничке акције, са циљем да се Стара Србија и Македонија ослободе и поново припадну Србији.

Публицистика и историја

Поред великог броја чланака превео је 1896. дело Густава Ле Бона Психологија гомила.51) Своје белешке о Нишу, Ниш и нишке знаменитости, штампао је 1884.52) Много је писао о Јовану Ристићу и његовом животу. Његово најважније дело је четворотомна Политичка историја Србије у другој половини XIX века- од 1848. до 1903. (у четири тома 1923. и 1924).53) Објавио је и велики број педагошких чланака, као и чланака из природних наука. Објавио је и Васпитање у средњим школама (1891), Задаћа Србије (1894), Просветна писма (1897), Мемоари Стевана-Стевче Михаиловића (1928) и Србија у ратовима.

Литература

1)
„НА”, Народна енц. српско-хрв.-слов, Београд, 1929, књига 4, стр. 1341
2) , 8) , 14) , 17) , 20) , 23) , 27) , 30)
Политика, 18. 5. 1931, стр. 1
3)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 3
4) , 6) , 9) , 12) , 15) , 18) , 19) , 21) , 25) , 28)
Братство XXVI, 1932, стр. 242
5)
Живан Живановић 1, 1923, стр. 249
7) , 13) , 16) , 22) , 26)
НА
10)
Живан Живановић 1, 1923, стр. 293
11)
Живан Живановић 1, 1923, стр. 317
24)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 45
29)
Влада Александра Обр. 1, 1934, стр. 204
31) , 32)
Живан Живановић 2, 1924, стр. 394
33) , 35) , 45) , 47) , 48) , 49) , 51) , 52) , 53)
Братство XXVI, 1932, стр. 243
34)
Влада Александра Обр. 1, 1934, стр. 335-336
36)
Живан Живановић 4, 1924, стр. 124
37)
Влада Александра Обр. 2, 1935, стр. 420
38) , 39)
Влада Александра Обр. 2, 1935, стр. 311
40) , 41) , 42)
Влада Александра Обр. 2, 1935, стр. 307
43)
Живан Живановић 4, 1925, стр. 306
44) , 46)
Живан Живановић 4, 1925, стр. 308
50)
Политика, 18. 5. 1931, стр. 2
Штампање