Живан Живановић
Рођење: 26. октобар 1854. Живковци, Кнежевина Србија Смрт: 17. мај 1931. Београд, Краљевина Југославија

Живан Живановић (Живковци, 26. октобар 1854 — Београд, 17. мај 1931), српски политичар, публициста и историчар. Био је председник скупштине, министар народне привреде, министар просвете и државни саветник.

Његов најважније дело је Политичка историја Србије у другој половини XIX века- од 1848. до 1903.

Живан Живановић је рођен 14. октобра/26. октобра 1854. године у Живковцима у качерском срезу рудничкога округа.¹⁾²⁾ Унук је качерског кнеза Живана Стојановића, који је у Другом српском устанку преузео команду 1815. над борцима Александра Ломе. Живанов отац Маринко био је трговац и спадао је међу прве писмене људе качерског краја, а поседовао је и приличан број савремених књига.³⁾ Живан Живановић је основну школу завршио у Живковцима. У Београду је похађао гимназију и онда је ступио у Богословију.⁴⁾ Из другог разреда Богословије пребацио се почетком 1871. у новоотворену Учитељску школу у Крагујевцу.⁵⁾ По окончању Учитељске школу постављен је 1873. за учитеља у Крагујевцу.⁶⁾⁷⁾⁸⁾ Пошто је био одличан послали су га 1874. као државног питомца у Немачку, да се усаврши у педагошкој струци.⁹⁾ Био је најпре у Готи, затим 1875. у Халберштату.¹⁰⁾ Прешао је 1875. у Јену, где је поред педагошких студирао и природне науке.¹¹⁾ За време Првог српско-турског рата 1876. прекинуо је студије, па се вратио у Србију и учествовао је у оба српско-турска рата.^12)13)14) По окончању ратова вратио се у Берлин, где је завршио студије.^15)16)17)

По повратку у Србију ступио је најпре у министарство просвете, а онда је постављен за професора гимназије.¹⁸⁾ Био је професор петнаест година. Поред професорског посла почео је да се бави политиком. Учланио се у Либералну странку 1880, након њеног силаска са власти.¹⁹⁾ У почетку се бавио углавном само публицистичким радом у либералној штампи, не укључујући се активно у политику.²⁰⁾ Истицао се чланцима против Напредне странке, која је тада држала власт. Посебно су биле запажене две књиге његових политичких списа Паметар напредњачке владавине (1882, 1887).^21)22)23) Преселио се 1887. из Ниша у Пирот, где је две године био директор гимназије, а онда се преселио за професора гимназије у Београду.²⁴⁾ Активно се политиком почео бавити тек од 1887, када је био први пут изабран за народног посланика.^25)26)27) Од тога времена он је уживао највеће поверење Јована Ристића, као неприкосновеног вође либерала.²⁸⁾ Као намесник Јован Ристић је једино у њега имао пуно поверење.²⁹⁾ Члан је уставотворног одбора за Радикалски устав из 1888.³⁰⁾ Након изгласавања Радикалског устава био је међу четворицом, која су изабрана да проуче изборни ред у земљама сличног изборног система.³¹⁾ Због тога је заједно са Милованом Миловановићем путовао у Француску, Белгију и Данску.³²⁾ Био је 1892. изабран за члана Државног савета.³³⁾ Након смрти намесника Косте Протића настала је политичка криза око питања трећег намесника и либералне владе. Јован Ристић је због тога инсистирао да се Живан Живановић изабере за председника скупштине.³⁴⁾ Након пада Намесништва у државном удару 13. априла 1893. постао је главни уредник „Српске Заставе”, органа Либералне странке.³⁵⁾ Са осталим члановима Савета смењен је 21. маја 1894.³⁶⁾

Био је министар народне привреде у влади Владана Ђорђевића од 16. августа 1899. до 21. јула 1900. У владу је узет јер је краљ сматрао да на неки начин треба да себи привуче Јована Ристића, па је због тога положај министра поверио Ристићевом најприснијем политичком пријатељу Живановићу.³⁷⁾ Организовано је потпомагао земљорадничке задруге.³⁸⁾ Као министар водио је посебну бригу о интересима српске трговине.³⁹⁾ Намеравао је да извозну трговину ослободи зависности од Пеште, па је марта 1900. позвао извознике на договор о том питању.⁴⁰⁾ Тада је одлучено да се оснује Извозна банка, која би давала кредите извозној трговини и вршила комисионарске послове.⁴¹⁾ У време кад је треебало да се утврди статут Извозне банке пала је влада, али Живановић је ипак заслужан, јер је покренуо питање оснивања Извозне банке.⁴²⁾ Од фебруара до априла 1903. био је шеф одељења за национално-просветни рад у Старој Србији и Македонији у министарству иностраних послова.⁴³⁾ За сенатора је постављен 6. априла 1903.⁴⁴⁾ Био је министар просвете у влади Димитрија Цинцар-Марковића од 3. маја до 11. јуна 1903.⁴⁵⁾⁴⁶⁾

Након Мајског преврата 1903. сишао је са политичке позорнице.⁴⁷⁾ Био је ожењен Јеленом, сестром Драгутина Димитријевића Аписа, а Апис је цело време живео у његовој кући. Након 1903. био је члан Државног савета, са прекидима све до 1924, када је пензионисан. Учествовао је и у промени имена либералне странке у Народну странку.⁴⁸⁾ Током Првог светског рата био је од 1916. интерниран у логору Нежидер у Мађарској. Окупатори су му за време Првога светскога рата темељито уништили кућу, понајвише јер се у њој налазила Аписова соба са библиотеком. Један је од утемељивача Друштва Светог Саве, а од 1913. био је члан његовог главног одбора.⁴⁹⁾ Био је 1895. члан одбора за подизање Храма Светог Саве. Један је од оснивача Српске књижевне задруге 1892.⁵⁰⁾ Оснивач је Извозне банке Србије. Био је заједно са Милорадом Гођевцем, Љубом Давидовићем и Јашом Продановићем један од организатора Народне одбране и један од оснивача четничке акције, са циљем да се Стара Србија и Македонија ослободе и поново припадну Србији.

Поред великог броја чланака превео је 1896. дело Густава Ле Бона Психологија гомила.⁵¹⁾ Своје белешке о Нишу, Ниш и нишке знаменитости, штампао је 1884.⁵²⁾ Много је писао о Јовану Ристићу и његовом животу. Његово најважније дело је четворотомна Политичка историја Србије у другој половини XIX века- од 1848. до 1903. (у четири тома 1923. и 1924).⁵³⁾ Објавио је и велики број педагошких чланака, као и чланака из природних наука. Објавио је и Васпитање у средњим школама (1891), Задаћа Србије (1894), Просветна писма (1897), Мемоари Стевана-Стевче Михаиловића (1928) и Србија у ратовима.

• Јован Хаџи-Васиљевић, Живан Живановић, Братство XXVI, Београд, 1911, стр. 242-244
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 1341
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, Књ. 1, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1934.
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, Књ. 2, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1935.
• Живан Живановић, Политика, број 8269, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 18. 5. 1931, стр. 1-2
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига прва 1858-1878, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1923.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига друга 1878-1889, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1924.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига трећа 1889-1897, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1924.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига четврта 1897-1903, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1925.
• David MacKenzie, Apis: The congenial conspirator, East European Monographs, Boulder, 1989.

Zivan Zivanovic