Женидба сина Ива Сењанина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Гради кулу сењски капетане

0002    Насред Сења града бијелога

0003    У дубину од тридест лаката,

0004    У ширину од тридест табана,

0005    У висину од девет тавана,

0006    Куцало му пет стотин’ чекића

0007    И пет стотин’ ђеце шегрчади,

0008    Градио је за девет година;

0009    Дувар зиђе, дукатима ниже,

0010    Шиндру теше, у сребро је меће.

0011    Пошто Иван начинио кулу,

0012    Око куле камену авлију,

0013    На авлију гвозденли капију,

0014    На капију врата од челика,

0015    Преко врата мандал од мазије.

0016    Пошто све то поградио Иво,

0017    На кулу је Иван добавио,

0018    Добавио тредест баљемеза,

0019    Догнало их триста Сријемаца,

0020    Допратило тридест Нијемаца,

0021    Па намјести на кулу топове.

0022    Пошто све то приградио Иво,

0023    Иво плати гоге и мајсторе,

0024    И мајсторску замедију плати,

0025    Па се натраг у кулу поврати,

0026    Тер ћордише своју грађевину,

0027    Ћордисао и дегенисао.

0028    Једну ноћцу у њој преноћио,

0029    А у јутру рано уранио,

0030    Па повикну иза свега гласа,

0031    А на млађе ршум учинио:

0032    „Извед’ те ми јагазли гаврана

0033    “Ораћена и опусаћена

0034    „Покривена чоом до копита,

0035    “А по чои пули рисовину,

0036    „А на озгор мрку абајију,

0037    “Порушена млетачком кадифом,

0038    „Попуњена грошем и фижлином,

0039    “Између њих злаћене јабуке,

0040    „А на прси ресме позлаћене,

0041    “Зауздајте ђемом маџарскијем.„

0042    Па да видиш сењског капетана,

0043    Он се свлачи па се преоблачи,

0044    Удри на се од свиле кошуљу,

0045    Врх кошуље три танке ђечерме.

0046    Мор-ђечерме, токе по ђечерми,

0047    Мор-доламу, пуца по долами,

0048    Мор чакшире, копче на чакшире,

0049    Утеже се злаћеном тканицом,

0050    А затаче двије пушке мале,

0051    Те се пушке у Ивана жуте

0052    Као ноге у сокола сива,

0053    Међу њима злаћена анџара,

0054    Па припаса сабљу димишћију,

0055    А на главу капу и челенку;

0056    Ема што је дирек од челенке

0057    Златне шипке пале на рамена,

0058    Те Ивана, побро, куцукају

0059    Насатице међу лопатице;

0060    Па узима од ризнице кључе,

0061    Па натрпа пуне џепе блага.

0062    Па ми сиде низ бијелу кулу

0063    У авлију јагазли гаврану,

0064    Прекрсти се сједе на гаврана,

0065    Оде Иван земљом и свијетом

0066    Да он тражи лијепу ђевојку

0067    За Антуна за својега сина.

0068    Па кад дође у Будима града,

0069    Пред механом одсједе гаврана.

0070    Иван вранца за вериге свеза,

0071    Он уљезе у пјану механу,

0072    Те он пије вина изобила.

0073    Док се Иван напојио вина,

0074    У то акшам на земљи пануо.

0075    Тада уста сењски капетане,

0076    Па одреши од вериге вранца,

0077    Па посједе вранца од мегдана,

0078    Оде дурат’ по Будиму граду,

0079    Тражи Иван лијепу ђевојку.

0080    Ива тражи, те нађе ђевојку.

0081    Да каква је, јади је јадили!

0082    Јесте танка као оморика,

0083    А висока као танка јела,

0084    А бијела као горска вила;

0085    Ал’ је вила, али је родила,

0086    Друге виле и на свијет није.

0087    Док је Иван цуру испросио,

0088    Нешто мало блага потрошио,

0089    Потрошио три стотине рушпа,

0090    Свака рушпа, по триста цекина;

0091    Док дарова свасти и пуницу,

0092    И док метну прстен на ђевојку,

0093    Он потроши стотину дуката.

0094    Прстен ставља, а јабуку даје,

0095    На јабуку свадбу уговара:

0096    “Ова свадба не до много дана,

0097    „До петнаест дана бијелије,

0098    “До петнаест ил’ до деветнаест,

0099    „Док ја пођем Сењу зенђиломе,

0100    “И покупим кићене сватове.„

0101    Пак се Иво на трагове врати,

0102    Оде здраво Сењу зенђиломе.

0103    А кад дође Тиси води ладној,

0104    Страга га је књига допанула

0105    Од лијепе будимке ђевојке,

0106    У књигу га цура поздравила,

0107    И овако у њој говораше:

0108    “Свекре мио, сењски капетане,

0109    „Свекре мио, ако будеш суђен,

0110    “Добро виђи што ти књига каже.

0111    „Када дођеш Сењу бијеломе,

0112    “Те ти станеш купити сватове,

0113    „Немој водит’ калабалук свата

0114    “До хиљаду и седам стотина,

0115    „Немој више водит’ ђавољега,

0116    “Јер сам млада остала сирота,

0117    „Те ја немам ни оца ни мајке,

0118    “Не могу их више даровати.„

0119    А кад Иван књигу разгледао,

0120    Много се је књиги зачудио.

0121    Књигу сави, тури у џепове,

0122    Па отиде Сењу бијеломе.

0123    А кад Сењу бијеломе дође,

0124    Далеко га Антун угледао,

0125    Те он срете свога баба Ива,

0126    Привати му вранца и оружје.

0127    Оде Иво на високу кулу,

0128    А слуге му чибук запалише,

0129    И дугачки ћурак пригрнуше,

0130    А шећерли кафу принијеше.

0131    Три четири кафе поарчио,

0132    Док од себе одмор отурио.

0133    Док му звекну алка на вратима,

0134    Ал’ ево ти Палче Латинина

0135    На нози му седам прапораца,

0136    Шапку скида, под пазуо тура,

0137    Руке свија, у таван се згиба,

0138    Па Ивану пољубио руку,

0139    Пољуби му руку и кољено,

0140    На кољено књигу оставио,

0141    Пак с измиче, пак стаде дворити

0142    Превитијех више њега руках.

0143    Гледа књигу сењски капетане,

0144    А кад виђе што му књига пише,

0145    Бога ми му мила не бијаше.

0146    А пита га дијете Антуне:

0147    “О мој бабо, сењски капетане,

0148    „Откле књига од кога ли града,

0149    “Тер ти није мила николико?„

0150    Иван сину по истини каже:

0151    “Ах мој сине, дијете Антуне,

0152    „Ова ме је књига допанула

0153    “Од бијела Бишћа на Крајину,

0154    „Од Турчина од Бишћа Ал-аге,

0155    “У књизи ме Турчин поздравио,

0156    „И овако у њој говорио:

0157    “„Побратиме, сењски капетане,

0158    “„Стари су нам побратими били,

0159    “„И ми ћемо, Иво, ако Бог да,

0160    “„Па сам чуо, драги побратиме,

0161    “„Да си танку начинио кулу,

0162    “„А око ње камену авлију,

0163    “„Да Бог да ти сретна била грађа!

0164    “„Још сам чуо, побратиме Иво,

0165    “„Да си танку цуру испросио

0166    “„У Будиму граду бијеломе

0167    “„За Антуна за твојега сина,

0168    “„Да Бог да ти сретна била, побро!

0169    “„Но ме, побро, зови у сватове,

0170    “„И да ми даш јагазли гаврана,

0171    “„Да га јашем до Будима града,

0172    “„И док с’ опет од Будима вратим,

0173    “„Да оставим зека на почину,

0174    “„Неће ли ми добити кочију.“

0175    То изрече на ноге скочио,

0176    Побратиму књигу отписује:

0177    „Побратиме, од Бишћа Ал-ага:

0178    “Све ј’ истина што ти људи кажу,

0179    „Ја сам танку начинио кулу,

0180    “И око ње камену авлију,

0181    „И да јесам снаху испросио

0182    “У Будиму граду бијеломе,

0183    „И зовем те, побро, у сватове;

0184    “Но не води калабалук свата,

0185    „До стотину, више ђавољега.

0186    “А што иштеш јагазли гаврана,

0187    „Ја бих тебе коња поклонио,

0188    “А камо ли дао у сватове.„

0189    Па кад ову књигу начинио,

0190    На мезиле књигу оправио.

0191    Дође књига Бишћу бијеломе

0192    На кољено од Бишћа Ал-аги.

0193    Кад Ал-ага ситну књигу прими,

0194    И кад виђе што му књига пише,

0195    Млого му је књига мила била.

0196    Ону гледа, а четири пише,

0197    Прву шаље на турску Удбину

0198    Побратиму аги Бешир-аги:

0199    “Побратиме, аго Бешир-аго,

0200    „Да си мени брже у сватове.

0201    “Доведи ми пет стотина свата,

0202    „Не остави Тала барјактара,

0203    “Нек донесе тридест довурбаса,

0204    „Да идемо Иву у сватове.“

0205    Ону шаље, другу брже пише,

0206    Посла књигу на турско Лијевно

0207    Ахмет паши сиротињској мајци:

0208    „Ахмет-пашо, сиротињска мајко,

0209    “Молим ти се скуту и кољену,

0210    „Пошљи мени четири пињаша

0211    “И све твоје ситне накараде,

0212    „И добоше чим идеш на војску,

0213    “И топове чим рушиш градове,

0214    „И за њима свата пет стотина,

0215    “Ер ћу одит’ Иву у сватове.„

0216    Ону посла, а трећу написа,

0217    Посла књигу од Дубице Пезу:

0218    “Побратиме, од Дубице Пезо!

0219    „Да си брже мени у сватове,

0220    “Доведи ми свата три стотине,

0221    „Не остави девет Куртачића,

0222    “Девет брата девет барјактара,

0223    „Нек донесу сви девет барјака.“

0224    Ону шаље, а четврту пише,

0225    Шаље књигу на врело Цетиње,

0226    А на руке Куртачић-Нухану:

0227    „Да си мене брже у сватове,

0228    “Доведи ми свата три стотине

0229    „Бескућника и безобразника

0230    “Од зла оца а од горе мајке,

0231    „Не остави Прилог-капетана,

0232    “Црно бравче једно на колаче.„

0233    Када ага књиге растурио,

0234    Те агама на оџак падоше,

0235    Сваки виђе шта му књига пише,

0236    Сератлије на ноге скочише,

0237    Из подрума коње изведоше,

0238    А на силу свате сакупише,

0239    Отидоше Бишћу бијеломе.

0240    Кад дођоше Бишћу бијеломе,

0241    Колико је поља широкога

0242    Испод Бишћа града бијелога,

0243    Турски су га свати притиснули.

0244    Поглавице на бијелу кулу,

0245    Баш на кулу од Бишћа Ал-аге.

0246    Ал’ му вели ага Бешир ага:

0247    “Зло ти јутро, од Бишћа Ал-ага,

0248    „Ти да продаш Бишћа бијелога,

0249    “Не би дао сватовима ручак,

0250    „Колико си свата сакупио.“

0251    Али збори од Бишћа Ал-ага:

0252    „Бога ми га ни давати нећу,

0253    “Водићу их Сењу зенђиломе,

0254    „Да им дава сењски капетане,

0255    “Да им дава ручак и вечеру.„

0256    То изрече на ноге скочио,

0257    У сватове пустише телара,

0258    Чауш викну, куцну данбурана:

0259    “Азурај се, сила и сватови!„

0260    Отидоше Сењу бијеломе,

0261    Нада им се сењски капетане,

0262    Нада им се, ал’ мнозини не, не.

0263    Чест’ излази на прозор од куле,

0264    И доваћа срчали дурбина,

0265    Наслони га на прозор од куле,

0266    Намјести му дванаест очника,

0267    Па погледа пољем широкијем.

0268    Док почеше хрти пропадати,

0269    Браћо моја, хрти ишљедници,

0270    На њима су чохани покровци,

0271    А о врату злаћени литарци,

0272    А на главу златни перишани.

0273    Крајичници љути убојници,

0274    Пак се гоне Турци на џилита.

0275    А кад Иван силу угледао,

0276    Виђе Иван силу и сватове,

0277    Бога ми се Иво препануо,

0278    Ал’ му друга бити не могаше,

0279    Већ он сиде низ бијелу кулу,

0280    Те он срете агу побратима.

0281    Руке криле у лице се љубе,

0282    Питају се за мир и за здравље,

0283    И рекоше да су здраво били.

0284    Пак га Иво на кулу позивље,

0285    А Ал-ага зове Бешир-агу,

0286    Бешир-ага будалину Тала,

0287    Тале зове од Дубице Пеза,

0288    Пезо зове Куртачић-Нухана,

0289    Све одоше турске поглавице

0290    На бијелу кулу Иванову.

0291    За готову софру посједаше,

0292    Те ми пију вино и ракију,

0293    И залажу сваку ђаконију.

0294    Мало стаде, млого не трајало,

0295    Док почеше пушке попуциват’,

0296    Ал’ ево ти Закари-сердара,

0297    Сердар води хиљаду сватова.

0298    Ал’ изиде сењски капетане,

0299    Те он срете Закари-сердара,

0300    Руке шире у лице се љубе,

0301    Питају се за мир и за здравље,

0302    И рекоше да су здраво били.

0303    Пак га Иво позивље на кулу

0304    У одају међу поглавице.

0305    Он Турцима божју помоћ виче,

0306    Турци њему Бога прифатише,

0307    Пак с’ измиче један до другога,

0308    И сердару мјесто учинише,

0309    Пак му дају ожђелдију вина,

0310    Ожђелдије и добродошлице.

0311    Мало стаде, млого не трајало,

0312    Док почеше пушке запуциват’,

0313    Браћо моја, пушке и лубарде,

0314    Ал’ ево ти Обор-капетана,

0315    И он води хиљаду сватова.

0316    А изиде сењски капетане,

0317    Те Обора срета побратима,

0318    Руке криле у лице се љубе,

0319    Питају се за мир и за здравље,

0320    И рекоше да су здраво били.

0321    Ал’ му рече Обор-капетане:

0322    “Побратиме, Иво Сењанине,

0323    „Ти у зли час кулу начинио,

0324    “А у девет снаху испросио,

0325    „Што ће тебе око куле Турци,

0326    “Зар оћемо рата заметати,

0327    „И исклати сву нашу крајину?“

0328    Ал’ му вели Сењанине Иво:

0329    „А не бој се, мио побратиме,

0330    “Ми нећемо рата заметати,

0331    „Но су Турци дошли у сватове.“

0332    Пак га Иво позивље на кулу,

0333    А на кулу међу поглавице.

0334    Он Турцима божју помоћ даје,

0335    Турци њему Бога прифатили:

0336    „Здраво да си, Обор-капетане!“

0337    Пак с’ узмиче један до другога,

0338    Капетану мјесто направили,

0339    И вино му ожђелдије дају,

0340    Ожђелдије и добродошлице.

0341    А када се свати прикупили,

0342    Онда рече од Бишћа Ал-ага:

0343    „Побратиме, Иво капетане,

0344    “Изведи ми јагазли гаврана,

0345    „Да га јашем до Будима града,

0346    “И да с’ опет од Будима вратим,

0347    „Да оставим зека на почину,

0348    “Неће ли ми добити кочију.„

0349    Ал’ му вели Иво капетане:

0350    “Да луд ли си, мио побратиме,

0351    „Ја бих теби коња поклонио,

0352    “А камо ли дао у сватове.„

0353    А то слуша дијете Антуне,

0354    Антоније ријеч проговара:

0355    “Не дам вранца, приђе своју главу,

0356    „И ја хоћу ходит’ у сватове,

0357    “И ја нећу јахат’ сеисану,

0358    „До нашега јагазли гаврана.“

0359    Разљути се Иво капетане,

0360    Антонију сину проговара:

0361    „Ах давори, дијете Антуне,

0362    “Ах да Бог да и сви божиј’ свеци!

0363    „Кад дођете Тиси води ладној,

0364    “Сви сватови Тису пребродили,

0365    „Тебе Тиса вода однијела!“

0366    У томе се узбунише Турци,

0367    Али вели од Бишћа Ал-ага:

0368    „Ха на ноге, кићени сватови,

0369    “Да ранимо, да не примрчемо,

0370    „Да је нама љевше на конаку,

0371    “По двојицу и по четворицу,

0372    „Да не куне свате сиротиња.“

0373    Али рече Захари-сердаре:

0374    „Сједи доље, од Бишћа Ал-аго,

0375    “Ја ти тамо ни макнути нећу,

0376    „А док божју вјеру ухватимо,

0377    “Да у путу кавге не имамо.„

0378    Ту су божју вјеру ухватили,

0379    Те једанак на ноге скочише,

0380    У сватове пуштише телала:

0381    “Ха на ноге, кићени сватови!„

0382    А кад сила на поље изиђе,

0383    Крајичници љути убојници,

0384    Пак се сташе гонит’ на џилита.

0385    Ал’ да видиш од Бишћа Ал-аге,

0386    Он доћера коња до Антуна,

0387    Пак Антуну ријеч проговара:

0388    “О Антуне, мање те у мајке!

0389    „Нудер бјежи на гаврана твога,

0390    “Да те ћерам на зекала мога.„

0391    У то дође Захара сердаре,

0392    Те Турчину ријеч проговара:

0393    “О Турчине, јад те задесио!

0394    „Што ти данас ни манкати неће,

0395    “Ти се прођи једне аџамије,

0396    „Но ти бјежи на зекала твога,

0397    “Да те ћерам на ђогата мога.„

0398    У томе се и свадит’ оћаху,

0399    Но их други свати растиснули.

0400    Отолен се свати подигнули,

0401    Здраво дошли Тиси води ладној.

0402    Кад сватови Тиси води били,

0403    Али рече од Бишћа Ал-ага:

0404    “О Антуне, мање те у мајке!

0405    „Ну облази Тису воду ладну,

0406    “Има л’ Тиса брода за сватове,

0407    „Ал’ дај мене јагазли гаврана.“

0408    Антун мучи, ништа не говори,

0409    Но спомену Бога милоснога,

0410    Па наћера у безбрође вранца,

0411    И он пређе Тису воду ладну,

0412    И он брода за сватове нађе.

0413    Сви сватови Тису пребродили,

0414    Здраво дошли бијелу Будиму

0415    Ту су свате дивно дочекали,

0416    Разредили свате на конаке

0417    По двојицу и по четворицу;

0418    Придржаше три четири дана,

0419    Док с’ одморе коњи и јунаци.

0420    Кад четврто јутро освануло,

0421    Чауш викну даворија рикну:

0422    „А на ноге, кићени сватови,

0423    “Вријеме је дома путовати.„

0424    Тада свате дариват’ стадоше:

0425    Коњицима златне бокчалуке,

0426    На барјаке од злата јабуке,

0427    Пјешацима везене јаглуке.

0428    Ал’ Антуна добро дароваше,

0429    Дадоше му ата четвртака,

0430    Вас у срми и сувоме злату,

0431    Што држаше четири солдата,

0432    А на њему будимку ђевојку.

0433    Отоле се свати повратили.

0434    У путу им лоша срећа била,

0435    Тер је свате киша поквасила,

0436    А живе ми воде устадоше.

0437    Кад сватови Тиси води били,

0438    Ал’ је пуста Тиса устанула,

0439    Ударила вода у брегове,

0440    Вода носи борје и јаворје,

0441    Страшно ли је очима гледати,

0442    А за газа ни спомена нема.

0443    Ал’ да видиш од Бишћа Ал-аге,

0444    Па ми Турчин неће сиђет’ с миром,

0445    Но доћера коња до Антуна,

0446    Па Антуну ријеч проговара:

0447    “О Антуне, мање те у мајке!

0448    „Ну облази Тису воду ладну,

0449    “Има л’ Тиса брода за сватове,

0450    „Ал’ дај мене јагазли гаврана,

0451    “Да ја брода за сватове тражим.„

0452    Антун мучи, ништа не говори,

0453    Но разљути вранца од мегдана,

0454    Да уљезе Тиси води ладној.

0455    У мало му Боже не поможе,

0456    Он вишњега Бога не спомену,

0457    А наћера у безбрође вранца,

0458    Да он брода за сватове тражи.

0459    А кад био Тиси у пучину,

0460    Враг нанесе и несрећа црна,

0461    Враг нанесе цио бор с гранама,

0462    Тер Антуна прићерао грдно,

0463    С добријем га коњем раставио,

0464    Са Тисом га водом саставио,

0465    Те га брза вода однијела.

0466    Ал’ Антуну лоша срећа била,

0467    Брата нема, братучеда нема,

0468    Стрица нема, сестричића нема,

0469    Којега би срце забољело,

0470    И из Тисе њега извадило,

0471    Кад то виђе од Бишћа Ал-ага,

0472    Он је бритку сабљу извадио,

0473    Па се куне свачим на свијету,

0474    А најпосле постом рамазаном:

0475    “Ко извади дијете Антуна,

0476    „Мојом сабљом осјећ’ ћу му главу.“

0477    То слушала Будимка ђевојка,

0478    Те претила хата ударила

0479    А отисну четири солдата,

0480    А мараму са главе скинула,

0481    Тер је хату под ногама баци,

0482    Па овако бесједи Будимка:

0483    „Боже мили, тебе да је фала!

0484    “Ал’ утопи мене и Антуна,

0485    „Ал’ избави мене и Антуна.“

0486    Па удари ата четвртака,

0487    У Тису га воду угонила.

0488    У Антуна добра срећа била,

0489    Антун није но један у мајке,

0490    У Антуна сестре милосдтиве,

0491    Тер су њему перчин узгојиле.

0492    Од њега се ништа не виђаше,

0493    Разма само два бича перчина,

0494    За перчин га цура ухватила.

0495    Ал’ из воде Антун проговара:

0496    „А давори, рибо шестокрила,

0497    “Брзо ли си мене угледала,

0498    „А још брже мене ухватила,

0499    “Оћеш моје да нагрдиш лице.„

0500    А бесједи Будимка ђевојка:

0501    “О Антуне, мање те у мајке!

0502    „Ово није риба шестокрила,

0503    “Но будимка твоја заручница,

0504    „Но ако си јунак од јунака,

0505    “Пружи мене обје твоје руке,

0506    „Држ’ се хату главе и перчина,

0507    “Неће ли нас истурит’ на суво.„

0508    Ал’ је Антун јунак од јунака,

0509    Те он пружа обадвије руке,

0510    Ухвати се гриве и перчина,

0511    А ђевојка ата џиликнула,

0512    И на суво оба истурила.

0513    На обалу наодише вранца,

0514    Добрије се коња доватише,

0515    Здраво пошли Сењу бијеломе.

0516    А отолен несретњи сватови

0517    Ето, брате, наоколо по’ше

0518    На некаку камену ћуприју,

0519    Седми данак у Сењу дођоше

0520    Без ђевојке и без ђувегије.

0521    Ал’ изиде Иво капетане,

0522    Те он срете турске поглавице,

0523    Па их води на бијелу кулу,

0524    Уведе их у нову ходају

0525    Баш ђе сједи Антун са ђевојком,

0526    За готову софру засједоше,

0527    Навалише вино и ракију,

0528    И осталу сваку ђаконију.

0529    Кад се Турци напојише вина,

0530    Ал’ да видиш од Бишћа Ал-аге,

0531    Кад му ђаво не да сиђет’ с миром,

0532    Но Антуну ријеч проговара:

0533    “Моли Бога, дијете Антуне,

0534    „Моли Бога за ђавола твога,

0535    “Да ми није рад ајтер’ Ивовог,

0536    „Сад би тебе осјекао главу.“

0537    Антун мучи, ништа не говори.

0538    Проговори будимка ђевојка:

0539    „Ој Антуне, женска страшивице,

0540    “Ну ти узми моју опрежину,

0541    „А дај мени твоју остру ђорду

0542    “Да погубим твога баба Ива.„

0543    Кад то зачу дијете Антуне

0544    Ђе га кори будимка ђевојка,

0545    Изједе га укор и срамота,

0546    Пак се стаде узмицати зиду,

0547    Стаде у њег’ срце појекиват’,

0548    А на прса токе позвекиват’,

0549    Десну руку на сабљу турио.

0550    Кад то виђе Иво капетане,

0551    Бога ми се препануо Иво,

0552    Из одаје Иво избјежао,

0553    А за собом притворио врата.

0554    Антун бритку сабљу извадио,

0555    С њом ис’јече турске поглавице,

0556    Па главњицу огња дохватио,

0557    Па истрча на бијелу кулу,

0558    Па припали тридесет топова,

0559    У турске их свате окренуо,

0560    А покличе Обор-капетане,

0561    И сокола Захара сердара:

0562    “Ха сад, браћо, ако Бога знате!„

0563    Кад то зачу Обор-капетане

0564    Са соколом Захари-сердаром,

0565    На турске су свате ударили,

0566    Не пушташе жива ђавољега

0567    Ни да кажу како им је било,

0568    Но утече на кулашу Тале.

0569    А ни Тале утећ’ не оћаше,

0570    Но га коњске ноге унијеше,

0571    Он ће казат’ како им је било.

0572    Немојте се рашта срдит’, Турци,

0573    Што је шћело толико сватова?

0001    Књигу пише царе од Стамбола,

0002    А шаље је Сењанину Иву,

0003    У књизи га дивно поздрављаше,

0004    Овако му царе бесједио:

0005    “Здрав да си ми, Сењанине Иво,

0006    „Тек што примиш ову посланицу,

0007    “Итај к мени одма у Стамболу,

0008    „Јере си ми за потребу тешку.“

0009    Кад је Иво књигу сагледао,

0010    Књиге гледа, а сузе прољева,

0011    Не зна Иво што ће јал како ће.

0012    Све мислио на једно смислио,

0013    Ваља поћи, ако и доћ’ нећу.

0014    Пак је своје слуге дозивао,

0015    И овако њима говорио:

0016    „Слуге моје, коње ми седлајте,

0017    “И вадите најљепше ођело,

0018    „Ево ме је књига допанула

0019    “Од силнога цара од Стамбола,

0020    „Ере сам му нешто за потребу:

0021    “Бог да знаде шта је и како је.„

0022    Листо су га слуге послушале,

0023    Оседлаше коња големога,

0024    Сву потребу што је за јунака.

0025    Обуче се што мога наљеше,

0026    Најпре меће од свиле кошуљу,

0027    Сврх кошуље токе и јечерме,

0028    А сврх тока зелена долама,

0029    На доламу седамдесет пуца,

0030    Што су пуца под б’јело гроце,

0031    Оно ми се на чекрк отвара,

0032    У чем носи за јутра ракију,

0033    Када би га воља уфатила,

0034    Ил’ јунака жеђа присвојила.

0035    Опаса се свиленим појасом,

0036    За појасом двије срмајлије,

0037    Ни су вите, ни чекићем бите,

0038    Но у златни калуп слијевате.

0039    О појасу сабљу демишкињу,

0040    А на раме бистра џевердара,

0041    Пак на главу капу коларину,

0042    О којој су до три крила златна,

0043    У свакоме перо од пауна

0044    А у њима три зуба од змаја:

0045    Из једнога ладна вода лади,

0046    Из другога студен вјетар ћури,

0047    Из трећега зелени пламови.

0048    Па примаче коња бињикташу,

0049    Те се сила баци на бијеса,

0050    Оде право Иво пут Стамбола.

0051    Када Иво пред Стамболу дође,

0052    Цареве га уставише слуге,

0053    Пак ми цару по’ше на дивану,

0054    Те су цару право кажевали:

0055    “Султан-царе, драги господаре,

0056    „Колико те књига допадало,

0057    “За књигама влаха долазило,

0058    „Не виђосмо оваког јунака,

0059    “Који оће тебе на дивану,

0060    „Ево ти га пред твоје дворове.

0061    “Чудан јунак, чудније ођело,

0062    „Под њим коњиц попријеко скаче,

0063    “Испод нога скаче ватра жива.

0064    „Из ноздара зелен пламен суче.“

0065    Осјети се царе од Стамбола,

0066    Пак слугама одма заповједи:

0067    „Пуштите га к мене у дворове.

0068    “То је јунак Сењанине Иво,

0069    „За њега сам давно поручио.“

0070    По’ше слуге, доведоше Ива.

0071    Када Иво цара угледао,

0072    Поклања се до земљице црне,

0073    Љуби цара у скут и у руку,

0074    А цар Иву божју помоћ прими:

0075    „Бог дај буди, Сењанине Иво!“

0076    Ондар Иво стидно проговара:

0077    „Казуј, царе, тако ти ћитапа,

0078    “Што сам тебе тако за потребу?„

0079    Тадар царе Иву бесједио:

0080    “Сједи, Иво, за моје кољено

0081    „Да ми штогођ од старије кажеш.“

0082    Сједе Иво не би николико.

0083    Рече ријеч царе од Стамбола:

0084    „Слуго моја, Сењанине Иво,

0085    “Је л’ истина што причају људи,

0086    „Да си б’јелу кулу саградио,

0087    “Б’јелу кулу чудну грађевину,

0088    „Подументу од гвожђа жестога,

0089    “До покрива од мермер камена,

0090    „А покрио тешкијем оловом,

0091    “Пожикао жицом од тетиве,

0092    „Кажу, Иво, на седам тавана?“

0093    Рече Иво: „царе, истина је.“ -

0094    „А је л’ истин’, Сењанине Иво,

0095    “Да си кулу дивно околио,

0096    „Околио мермерли авлијом,

0097    “У авлији жутица наранџа,

0098    „Уз наранџу јабука од злата?“ -

0099    „Истина је, царе господаре,

0100    “Људи кажу, ништа ти не лажу.„ -

0101    “Је л’ истина, Сењанине Иво,

0102    „Да ти имаш куну сву од злата,

0103    “А пред куном два голуба златна?„ -

0104    “Истина је, царе господаре.„

0105    Опет царе запитује Ива:

0106    “Је л’ истина, моја слуго Иво,

0107    „Да ти имаш гувно уз авлију

0108    “Помједено па посребрњено,

0109    „Усред гувна вода изведена,

0110    “А код воде Ајкуна ђевојка,

0111    „Ту се учи ситан везак вести?“ -

0112    „Истина је, царе господаре.“ -

0113    „Је л’ истина, Сењанине Иво,

0114    “Под гувном је зелена ливада,

0115    „На ливади девет пауница,

0116    “А уз њих су девет паунова,

0117    „Те чувају коње и волове?“ -

0118    „Истина је, драги господаре.“

0119    Када зачу царе од Стамбола,

0120    Куцну Ива по љевом рамену:

0121    „Бе аферим, моја слуго Иво,

0122    «Бе аферим, кад ми право кажеш.“

0123    Дарова му стотину дуката.

0124    Онда рече Сењанине Иво:

0125    „Је ли тестир, мјој честити царе,

0126    “Је ли тестир ријеч бесједити?„ -

0127    “Тестир ти је, а зашто ли није.„

0128    Рече ријеч Сењанин Иво:

0129    “Што ме, царе, ти за кулу питаш,

0130    „Истина је да сам оградио,

0131    “А што људи за куну говоре,

0132    „И пред куном два голуба златна,

0133    “То је моја вјерена љубовца,

0134    „Два голуба два близанца сина.

0135    “За авлију што ти људи кажу,

0136    „Истина је, ал’ није остало.

0137    “Наранџа је моја стара мајка,

0138    „Под наранџом јабука од злата,

0139    “То је моја шћерца јединица.

0140    „Што ме питаш за мједено гувно,

0141    “На сред гувна вода изведена,

0142    „То је моја сеја Анђелија.

0143    “Што ти кажу зелену ливаду,

0144    „На ливади девет паунова,

0145    “Уз пауне девет пауница,

0146    „То су моји девет братучеда,

0147    “Сва су девет млади ожењени,

0148    „Надзиру ми коње и волове.“

0149    Пусти Иво, а прифати царе:

0150    „Ја сам чуо, Сењанине Иво,

0151    “Да ти имаш цвијет од јунака,

0152    „А ја имам цвијет ђевојака,

0153    “Ајде, Иво, да их састанемо.„

0154    То је Иво једва дочекао.

0155    Иво проси, а цар му их даје,

0156    Свадбу главе до мјесеца дана,

0157    Углавише три хиљаде свата.

0158    Отлен Иво на дворове пође,

0159    Па је ситну књигу накитио,

0160    Пак је шаље у Новоме граду,

0161    А на име паши од Новога:

0162    “Здрав да си ми, пашо побратиме,

0163    „Ти сакупи хиљаду сватова,

0164    “Шњима ајде Сењу бијеломе,

0165    „Женим сина у прву неђељу.“

0166    Другу шаље Задранину бану,

0167    У књизи га Иво поздрављаше:

0168    „Побратиме, Задранине бане,

0169    “Ти сакупи хиљаду сватова,

0170    „Шњима ајде Сењу бијеломе,

0171    “Женим сина у прву неђељу.„

0172    Ону шаље, а трећу начиња,

0173    Те је шаље од Крајине Мују:

0174    “Побратиме, од Крајине Мујо,

0175    „Брже купи хиљаду сватова,

0176    “Хитај к мени у прву неђељу,

0177    „Женим сина лудог Маријана.“

0178    Када књиге бани разумјеше,

0179    Сваки скупи по хиљаду свата,

0180    Сви једанак у Сењ приспједоше

0181    У дворове Сењанина Ива.

0182    Иво скупи по Сењу делије,

0183    Нек је више у свате сватова.

0184    Отоле се свати подигоше,

0185    Право иду цару у Стамболу,

0186    За њим’ иде млади Маријане,

0187    Окрочио дора косматога.

0188    Када свати путем отидоше,

0189    И на Тису воду нагазише,

0190    Кад ми Тиса вода устанула,

0191    Од страха се гледат’ не могаше.

0192    Када виђе од Крајине Мујо,

0193    Пак дозива лудог Маријана,

0194    Овако му Мујо говораше:

0195    „Подај, синко, мене коња твога,

0196    “Да ја први у воду нагазим,

0197    „Да сватима ја учиним пута.“

0198    Тад се д’јете на невољу нађе:

0199    Да му даде, годи му се стидно,

0200    Да угази, страх га обузео.

0201    Ал’ му инако бити не могаше,

0202    Но у Тису воду угазио.

0203    За ђететом Иво насрнуо,

0204    А за Ивом сви редом сватови,

0205    Прегазише воду с оне стране,

0206    Здраво до’ше у Стамболу граду.

0207    Дивно их је царе дочекао,

0208    Придржа их за неђељу дана.

0209    Кад неђеља на пунано дође,

0210    Даре носи, изводи ђевојку.

0211    Све сватове редом даровао,

0212    Ђеверима коња и ђевојку.

0213    Отолен се свати подигоше,

0214    И одоше зеленом планином,

0215    Док дођоше Тиси води ладној.

0216    Али да милом Богу фала,

0217    Три пут виша пуста устанула,

0218    Од страха се гледат’ не могаше.

0219    Ондар рече од Крајине Мујо:

0220    „О дијете, луди Маријане,

0221    “Подај мене твога коња врана

0222    „Да бих Тису воду прегазио.“

0223    Да му га да, стиди се дијете,

0224    А да гази, газити не може.

0225    Ал’ му инако бити не могаше,

0226    Но загази у води крвавој.

0227    Ришћанским се крстом прекрстио,

0228    Тиса га је вода занијела.

0229    Заигра се бане Задранине,

0230    Жао бану младог Маријана,

0231    Не би ли га како уграбио.

0232    Ал’ му не да од Крајине Мујо:

0233    „Побратиме, бане Задранине,

0234    “Не фатај ми лудог Маријана,

0235    „Нек за мене остане ђевојка.“

0236    Када зачу лијепа ђевојка,

0237    Пак заврну од злата мараму,

0238    И угледа свога господара,

0239    Ђе га вали там’ и амо вуку,

0240    У ђевојку срце пропукнуло.

0241    Шину коња злаћеном канџијом:

0242    „Дура, доро, пуст му остануо!

0243    “Зашто сам те залуд узгојила,

0244    „Него да ми ваљаш у невољу.“

0245    У Тису га воду утиснула,

0246    Маријана зове и заклиње

0247    Да је чека, докле је дочека.

0248    Обојица на коња сједоше,

0249    И на ону страну прегазише,

0250    Докле до’ше Сењу бијеломе.

0251    А сватови онђе остадоше,

0252    Три дана су пута заминули,

0253    Док су пусту воду заколили,

0254    Без ђевојке сваки дома дође,

0255    А Сењанин Иво Сењанима,

0256    Кукајући и лелекајући,

0257    Ђе изгуби снаху и свог сина.

0258    Када у двор Иво долазио,

0259    Виђе снаху, виђе Маријана,

0260    Од радости сузе просипао,

0261    Сузе рони, и шњима се љуби,

0262    Виче јунак грлом бијелијем:

0263    „Благо мени јутрос и довијек!“

0264    Одведе их у бијелу цркву,

0265    Те их вјенча онђе по закону,

0266    И весеље превелико гради.

0267    Милостиње гради на све стране,

0268    А црквама дарива прилоге,

0269    Завјетова црквам’ Маријана.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Zenidba sina Iva Senjanina