Женидба сина Ива Сењанина
Женидба сина Ива Сењанина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
Текст пјесме
0001 Гради кулу сењски капетане
0002 Насред Сења града бијелога
0003 У дубину од тридест лаката,
0004 У ширину од тридест табана,
0005 У висину од девет тавана,
0006 Куцало му пет стотин’ чекића
0007 И пет стотин’ ђеце шегрчади,
0008 Градио је за девет година;
0009 Дувар зиђе, дукатима ниже,
0010 Шиндру теше, у сребро је меће.
0011 Пошто Иван начинио кулу,
0012 Око куле камену авлију,
0013 На авлију гвозденли капију,
0014 На капију врата од челика,
0015 Преко врата мандал од мазије.
0016 Пошто све то поградио Иво,
0017 На кулу је Иван добавио,
0018 Добавио тредест баљемеза,
0019 Догнало их триста Сријемаца,
0020 Допратило тридест Нијемаца,
0021 Па намјести на кулу топове.
0022 Пошто све то приградио Иво,
0023 Иво плати гоге и мајсторе,
0024 И мајсторску замедију плати,
0025 Па се натраг у кулу поврати,
0026 Тер ћордише своју грађевину,
0027 Ћордисао и дегенисао.
0028 Једну ноћцу у њој преноћио,
0029 А у јутру рано уранио,
0030 Па повикну иза свега гласа,
0031 А на млађе ршум учинио:
0032 „Извед’ те ми јагазли гаврана
0033 “Ораћена и опусаћена
0034 „Покривена чоом до копита,
0035 “А по чои пули рисовину,
0036 „А на озгор мрку абајију,
0037 “Порушена млетачком кадифом,
0038 „Попуњена грошем и фижлином,
0039 “Између њих злаћене јабуке,
0040 „А на прси ресме позлаћене,
0041 “Зауздајте ђемом маџарскијем.„
0042 Па да видиш сењског капетана,
0043 Он се свлачи па се преоблачи,
0044 Удри на се од свиле кошуљу,
0045 Врх кошуље три танке ђечерме.
0046 Мор-ђечерме, токе по ђечерми,
0047 Мор-доламу, пуца по долами,
0048 Мор чакшире, копче на чакшире,
0049 Утеже се злаћеном тканицом,
0050 А затаче двије пушке мале,
0051 Те се пушке у Ивана жуте
0052 Као ноге у сокола сива,
0053 Међу њима злаћена анџара,
0054 Па припаса сабљу димишћију,
0055 А на главу капу и челенку;
0056 Ема што је дирек од челенке
0057 Златне шипке пале на рамена,
0058 Те Ивана, побро, куцукају
0059 Насатице међу лопатице;
0060 Па узима од ризнице кључе,
0061 Па натрпа пуне џепе блага.
0062 Па ми сиде низ бијелу кулу
0063 У авлију јагазли гаврану,
0064 Прекрсти се сједе на гаврана,
0065 Оде Иван земљом и свијетом
0066 Да он тражи лијепу ђевојку
0067 За Антуна за својега сина.
0068 Па кад дође у Будима града,
0069 Пред механом одсједе гаврана.
0070 Иван вранца за вериге свеза,
0071 Он уљезе у пјану механу,
0072 Те он пије вина изобила.
0073 Док се Иван напојио вина,
0074 У то акшам на земљи пануо.
0075 Тада уста сењски капетане,
0076 Па одреши од вериге вранца,
0077 Па посједе вранца од мегдана,
0078 Оде дурат’ по Будиму граду,
0079 Тражи Иван лијепу ђевојку.
0080 Ива тражи, те нађе ђевојку.
0081 Да каква је, јади је јадили!
0082 Јесте танка као оморика,
0083 А висока као танка јела,
0084 А бијела као горска вила;
0085 Ал’ је вила, али је родила,
0086 Друге виле и на свијет није.
0087 Док је Иван цуру испросио,
0088 Нешто мало блага потрошио,
0089 Потрошио три стотине рушпа,
0090 Свака рушпа, по триста цекина;
0091 Док дарова свасти и пуницу,
0092 И док метну прстен на ђевојку,
0093 Он потроши стотину дуката.
0094 Прстен ставља, а јабуку даје,
0095 На јабуку свадбу уговара:
0096 “Ова свадба не до много дана,
0097 „До петнаест дана бијелије,
0098 “До петнаест ил’ до деветнаест,
0099 „Док ја пођем Сењу зенђиломе,
0100 “И покупим кићене сватове.„
0101 Пак се Иво на трагове врати,
0102 Оде здраво Сењу зенђиломе.
0103 А кад дође Тиси води ладној,
0104 Страга га је књига допанула
0105 Од лијепе будимке ђевојке,
0106 У књигу га цура поздравила,
0107 И овако у њој говораше:
0108 “Свекре мио, сењски капетане,
0109 „Свекре мио, ако будеш суђен,
0110 “Добро виђи што ти књига каже.
0111 „Када дођеш Сењу бијеломе,
0112 “Те ти станеш купити сватове,
0113 „Немој водит’ калабалук свата
0114 “До хиљаду и седам стотина,
0115 „Немој више водит’ ђавољега,
0116 “Јер сам млада остала сирота,
0117 „Те ја немам ни оца ни мајке,
0118 “Не могу их више даровати.„
0119 А кад Иван књигу разгледао,
0120 Много се је књиги зачудио.
0121 Књигу сави, тури у џепове,
0122 Па отиде Сењу бијеломе.
0123 А кад Сењу бијеломе дође,
0124 Далеко га Антун угледао,
0125 Те он срете свога баба Ива,
0126 Привати му вранца и оружје.
0127 Оде Иво на високу кулу,
0128 А слуге му чибук запалише,
0129 И дугачки ћурак пригрнуше,
0130 А шећерли кафу принијеше.
0131 Три четири кафе поарчио,
0132 Док од себе одмор отурио.
0133 Док му звекну алка на вратима,
0134 Ал’ ево ти Палче Латинина
0135 На нози му седам прапораца,
0136 Шапку скида, под пазуо тура,
0137 Руке свија, у таван се згиба,
0138 Па Ивану пољубио руку,
0139 Пољуби му руку и кољено,
0140 На кољено књигу оставио,
0141 Пак с измиче, пак стаде дворити
0142 Превитијех више њега руках.
0143 Гледа књигу сењски капетане,
0144 А кад виђе што му књига пише,
0145 Бога ми му мила не бијаше.
0146 А пита га дијете Антуне:
0147 “О мој бабо, сењски капетане,
0148 „Откле књига од кога ли града,
0149 “Тер ти није мила николико?„
0150 Иван сину по истини каже:
0151 “Ах мој сине, дијете Антуне,
0152 „Ова ме је књига допанула
0153 “Од бијела Бишћа на Крајину,
0154 „Од Турчина од Бишћа Ал-аге,
0155 “У књизи ме Турчин поздравио,
0156 „И овако у њој говорио:
0157 “„Побратиме, сењски капетане,
0158 “„Стари су нам побратими били,
0159 “„И ми ћемо, Иво, ако Бог да,
0160 “„Па сам чуо, драги побратиме,
0161 “„Да си танку начинио кулу,
0162 “„А око ње камену авлију,
0163 “„Да Бог да ти сретна била грађа!
0164 “„Још сам чуо, побратиме Иво,
0165 “„Да си танку цуру испросио
0166 “„У Будиму граду бијеломе
0167 “„За Антуна за твојега сина,
0168 “„Да Бог да ти сретна била, побро!
0169 “„Но ме, побро, зови у сватове,
0170 “„И да ми даш јагазли гаврана,
0171 “„Да га јашем до Будима града,
0172 “„И док с’ опет од Будима вратим,
0173 “„Да оставим зека на почину,
0174 “„Неће ли ми добити кочију.“
0175 То изрече на ноге скочио,
0176 Побратиму књигу отписује:
0177 „Побратиме, од Бишћа Ал-ага:
0178 “Све ј’ истина што ти људи кажу,
0179 „Ја сам танку начинио кулу,
0180 “И око ње камену авлију,
0181 „И да јесам снаху испросио
0182 “У Будиму граду бијеломе,
0183 „И зовем те, побро, у сватове;
0184 “Но не води калабалук свата,
0185 „До стотину, више ђавољега.
0186 “А што иштеш јагазли гаврана,
0187 „Ја бих тебе коња поклонио,
0188 “А камо ли дао у сватове.„
0189 Па кад ову књигу начинио,
0190 На мезиле књигу оправио.
0191 Дође књига Бишћу бијеломе
0192 На кољено од Бишћа Ал-аги.
0193 Кад Ал-ага ситну књигу прими,
0194 И кад виђе што му књига пише,
0195 Млого му је књига мила била.
0196 Ону гледа, а четири пише,
0197 Прву шаље на турску Удбину
0198 Побратиму аги Бешир-аги:
0199 “Побратиме, аго Бешир-аго,
0200 „Да си мени брже у сватове.
0201 “Доведи ми пет стотина свата,
0202 „Не остави Тала барјактара,
0203 “Нек донесе тридест довурбаса,
0204 „Да идемо Иву у сватове.“
0205 Ону шаље, другу брже пише,
0206 Посла књигу на турско Лијевно
0207 Ахмет паши сиротињској мајци:
0208 „Ахмет-пашо, сиротињска мајко,
0209 “Молим ти се скуту и кољену,
0210 „Пошљи мени четири пињаша
0211 “И све твоје ситне накараде,
0212 „И добоше чим идеш на војску,
0213 “И топове чим рушиш градове,
0214 „И за њима свата пет стотина,
0215 “Ер ћу одит’ Иву у сватове.„
0216 Ону посла, а трећу написа,
0217 Посла књигу од Дубице Пезу:
0218 “Побратиме, од Дубице Пезо!
0219 „Да си брже мени у сватове,
0220 “Доведи ми свата три стотине,
0221 „Не остави девет Куртачића,
0222 “Девет брата девет барјактара,
0223 „Нек донесу сви девет барјака.“
0224 Ону шаље, а четврту пише,
0225 Шаље књигу на врело Цетиње,
0226 А на руке Куртачић-Нухану:
0227 „Да си мене брже у сватове,
0228 “Доведи ми свата три стотине
0229 „Бескућника и безобразника
0230 “Од зла оца а од горе мајке,
0231 „Не остави Прилог-капетана,
0232 “Црно бравче једно на колаче.„
0233 Када ага књиге растурио,
0234 Те агама на оџак падоше,
0235 Сваки виђе шта му књига пише,
0236 Сератлије на ноге скочише,
0237 Из подрума коње изведоше,
0238 А на силу свате сакупише,
0239 Отидоше Бишћу бијеломе.
0240 Кад дођоше Бишћу бијеломе,
0241 Колико је поља широкога
0242 Испод Бишћа града бијелога,
0243 Турски су га свати притиснули.
0244 Поглавице на бијелу кулу,
0245 Баш на кулу од Бишћа Ал-аге.
0246 Ал’ му вели ага Бешир ага:
0247 “Зло ти јутро, од Бишћа Ал-ага,
0248 „Ти да продаш Бишћа бијелога,
0249 “Не би дао сватовима ручак,
0250 „Колико си свата сакупио.“
0251 Али збори од Бишћа Ал-ага:
0252 „Бога ми га ни давати нећу,
0253 “Водићу их Сењу зенђиломе,
0254 „Да им дава сењски капетане,
0255 “Да им дава ручак и вечеру.„
0256 То изрече на ноге скочио,
0257 У сватове пустише телара,
0258 Чауш викну, куцну данбурана:
0259 “Азурај се, сила и сватови!„
0260 Отидоше Сењу бијеломе,
0261 Нада им се сењски капетане,
0262 Нада им се, ал’ мнозини не, не.
0263 Чест’ излази на прозор од куле,
0264 И доваћа срчали дурбина,
0265 Наслони га на прозор од куле,
0266 Намјести му дванаест очника,
0267 Па погледа пољем широкијем.
0268 Док почеше хрти пропадати,
0269 Браћо моја, хрти ишљедници,
0270 На њима су чохани покровци,
0271 А о врату злаћени литарци,
0272 А на главу златни перишани.
0273 Крајичници љути убојници,
0274 Пак се гоне Турци на џилита.
0275 А кад Иван силу угледао,
0276 Виђе Иван силу и сватове,
0277 Бога ми се Иво препануо,
0278 Ал’ му друга бити не могаше,
0279 Већ он сиде низ бијелу кулу,
0280 Те он срете агу побратима.
0281 Руке криле у лице се љубе,
0282 Питају се за мир и за здравље,
0283 И рекоше да су здраво били.
0284 Пак га Иво на кулу позивље,
0285 А Ал-ага зове Бешир-агу,
0286 Бешир-ага будалину Тала,
0287 Тале зове од Дубице Пеза,
0288 Пезо зове Куртачић-Нухана,
0289 Све одоше турске поглавице
0290 На бијелу кулу Иванову.
0291 За готову софру посједаше,
0292 Те ми пију вино и ракију,
0293 И залажу сваку ђаконију.
0294 Мало стаде, млого не трајало,
0295 Док почеше пушке попуциват’,
0296 Ал’ ево ти Закари-сердара,
0297 Сердар води хиљаду сватова.
0298 Ал’ изиде сењски капетане,
0299 Те он срете Закари-сердара,
0300 Руке шире у лице се љубе,
0301 Питају се за мир и за здравље,
0302 И рекоше да су здраво били.
0303 Пак га Иво позивље на кулу
0304 У одају међу поглавице.
0305 Он Турцима божју помоћ виче,
0306 Турци њему Бога прифатише,
0307 Пак с’ измиче један до другога,
0308 И сердару мјесто учинише,
0309 Пак му дају ожђелдију вина,
0310 Ожђелдије и добродошлице.
0311 Мало стаде, млого не трајало,
0312 Док почеше пушке запуциват’,
0313 Браћо моја, пушке и лубарде,
0314 Ал’ ево ти Обор-капетана,
0315 И он води хиљаду сватова.
0316 А изиде сењски капетане,
0317 Те Обора срета побратима,
0318 Руке криле у лице се љубе,
0319 Питају се за мир и за здравље,
0320 И рекоше да су здраво били.
0321 Ал’ му рече Обор-капетане:
0322 “Побратиме, Иво Сењанине,
0323 „Ти у зли час кулу начинио,
0324 “А у девет снаху испросио,
0325 „Што ће тебе око куле Турци,
0326 “Зар оћемо рата заметати,
0327 „И исклати сву нашу крајину?“
0328 Ал’ му вели Сењанине Иво:
0329 „А не бој се, мио побратиме,
0330 “Ми нећемо рата заметати,
0331 „Но су Турци дошли у сватове.“
0332 Пак га Иво позивље на кулу,
0333 А на кулу међу поглавице.
0334 Он Турцима божју помоћ даје,
0335 Турци њему Бога прифатили:
0336 „Здраво да си, Обор-капетане!“
0337 Пак с’ узмиче један до другога,
0338 Капетану мјесто направили,
0339 И вино му ожђелдије дају,
0340 Ожђелдије и добродошлице.
0341 А када се свати прикупили,
0342 Онда рече од Бишћа Ал-ага:
0343 „Побратиме, Иво капетане,
0344 “Изведи ми јагазли гаврана,
0345 „Да га јашем до Будима града,
0346 “И да с’ опет од Будима вратим,
0347 „Да оставим зека на почину,
0348 “Неће ли ми добити кочију.„
0349 Ал’ му вели Иво капетане:
0350 “Да луд ли си, мио побратиме,
0351 „Ја бих теби коња поклонио,
0352 “А камо ли дао у сватове.„
0353 А то слуша дијете Антуне,
0354 Антоније ријеч проговара:
0355 “Не дам вранца, приђе своју главу,
0356 „И ја хоћу ходит’ у сватове,
0357 “И ја нећу јахат’ сеисану,
0358 „До нашега јагазли гаврана.“
0359 Разљути се Иво капетане,
0360 Антонију сину проговара:
0361 „Ах давори, дијете Антуне,
0362 “Ах да Бог да и сви божиј’ свеци!
0363 „Кад дођете Тиси води ладној,
0364 “Сви сватови Тису пребродили,
0365 „Тебе Тиса вода однијела!“
0366 У томе се узбунише Турци,
0367 Али вели од Бишћа Ал-ага:
0368 „Ха на ноге, кићени сватови,
0369 “Да ранимо, да не примрчемо,
0370 „Да је нама љевше на конаку,
0371 “По двојицу и по четворицу,
0372 „Да не куне свате сиротиња.“
0373 Али рече Захари-сердаре:
0374 „Сједи доље, од Бишћа Ал-аго,
0375 “Ја ти тамо ни макнути нећу,
0376 „А док божју вјеру ухватимо,
0377 “Да у путу кавге не имамо.„
0378 Ту су божју вјеру ухватили,
0379 Те једанак на ноге скочише,
0380 У сватове пуштише телала:
0381 “Ха на ноге, кићени сватови!„
0382 А кад сила на поље изиђе,
0383 Крајичници љути убојници,
0384 Пак се сташе гонит’ на џилита.
0385 Ал’ да видиш од Бишћа Ал-аге,
0386 Он доћера коња до Антуна,
0387 Пак Антуну ријеч проговара:
0388 “О Антуне, мање те у мајке!
0389 „Нудер бјежи на гаврана твога,
0390 “Да те ћерам на зекала мога.„
0391 У то дође Захара сердаре,
0392 Те Турчину ријеч проговара:
0393 “О Турчине, јад те задесио!
0394 „Што ти данас ни манкати неће,
0395 “Ти се прођи једне аџамије,
0396 „Но ти бјежи на зекала твога,
0397 “Да те ћерам на ђогата мога.„
0398 У томе се и свадит’ оћаху,
0399 Но их други свати растиснули.
0400 Отолен се свати подигнули,
0401 Здраво дошли Тиси води ладној.
0402 Кад сватови Тиси води били,
0403 Али рече од Бишћа Ал-ага:
0404 “О Антуне, мање те у мајке!
0405 „Ну облази Тису воду ладну,
0406 “Има л’ Тиса брода за сватове,
0407 „Ал’ дај мене јагазли гаврана.“
0408 Антун мучи, ништа не говори,
0409 Но спомену Бога милоснога,
0410 Па наћера у безбрође вранца,
0411 И он пређе Тису воду ладну,
0412 И он брода за сватове нађе.
0413 Сви сватови Тису пребродили,
0414 Здраво дошли бијелу Будиму
0415 Ту су свате дивно дочекали,
0416 Разредили свате на конаке
0417 По двојицу и по четворицу;
0418 Придржаше три четири дана,
0419 Док с’ одморе коњи и јунаци.
0420 Кад четврто јутро освануло,
0421 Чауш викну даворија рикну:
0422 „А на ноге, кићени сватови,
0423 “Вријеме је дома путовати.„
0424 Тада свате дариват’ стадоше:
0425 Коњицима златне бокчалуке,
0426 На барјаке од злата јабуке,
0427 Пјешацима везене јаглуке.
0428 Ал’ Антуна добро дароваше,
0429 Дадоше му ата четвртака,
0430 Вас у срми и сувоме злату,
0431 Што држаше четири солдата,
0432 А на њему будимку ђевојку.
0433 Отоле се свати повратили.
0434 У путу им лоша срећа била,
0435 Тер је свате киша поквасила,
0436 А живе ми воде устадоше.
0437 Кад сватови Тиси води били,
0438 Ал’ је пуста Тиса устанула,
0439 Ударила вода у брегове,
0440 Вода носи борје и јаворје,
0441 Страшно ли је очима гледати,
0442 А за газа ни спомена нема.
0443 Ал’ да видиш од Бишћа Ал-аге,
0444 Па ми Турчин неће сиђет’ с миром,
0445 Но доћера коња до Антуна,
0446 Па Антуну ријеч проговара:
0447 “О Антуне, мање те у мајке!
0448 „Ну облази Тису воду ладну,
0449 “Има л’ Тиса брода за сватове,
0450 „Ал’ дај мене јагазли гаврана,
0451 “Да ја брода за сватове тражим.„
0452 Антун мучи, ништа не говори,
0453 Но разљути вранца од мегдана,
0454 Да уљезе Тиси води ладној.
0455 У мало му Боже не поможе,
0456 Он вишњега Бога не спомену,
0457 А наћера у безбрође вранца,
0458 Да он брода за сватове тражи.
0459 А кад био Тиси у пучину,
0460 Враг нанесе и несрећа црна,
0461 Враг нанесе цио бор с гранама,
0462 Тер Антуна прићерао грдно,
0463 С добријем га коњем раставио,
0464 Са Тисом га водом саставио,
0465 Те га брза вода однијела.
0466 Ал’ Антуну лоша срећа била,
0467 Брата нема, братучеда нема,
0468 Стрица нема, сестричића нема,
0469 Којега би срце забољело,
0470 И из Тисе њега извадило,
0471 Кад то виђе од Бишћа Ал-ага,
0472 Он је бритку сабљу извадио,
0473 Па се куне свачим на свијету,
0474 А најпосле постом рамазаном:
0475 “Ко извади дијете Антуна,
0476 „Мојом сабљом осјећ’ ћу му главу.“
0477 То слушала Будимка ђевојка,
0478 Те претила хата ударила
0479 А отисну четири солдата,
0480 А мараму са главе скинула,
0481 Тер је хату под ногама баци,
0482 Па овако бесједи Будимка:
0483 „Боже мили, тебе да је фала!
0484 “Ал’ утопи мене и Антуна,
0485 „Ал’ избави мене и Антуна.“
0486 Па удари ата четвртака,
0487 У Тису га воду угонила.
0488 У Антуна добра срећа била,
0489 Антун није но један у мајке,
0490 У Антуна сестре милосдтиве,
0491 Тер су њему перчин узгојиле.
0492 Од њега се ништа не виђаше,
0493 Разма само два бича перчина,
0494 За перчин га цура ухватила.
0495 Ал’ из воде Антун проговара:
0496 „А давори, рибо шестокрила,
0497 “Брзо ли си мене угледала,
0498 „А још брже мене ухватила,
0499 “Оћеш моје да нагрдиш лице.„
0500 А бесједи Будимка ђевојка:
0501 “О Антуне, мање те у мајке!
0502 „Ово није риба шестокрила,
0503 “Но будимка твоја заручница,
0504 „Но ако си јунак од јунака,
0505 “Пружи мене обје твоје руке,
0506 „Држ’ се хату главе и перчина,
0507 “Неће ли нас истурит’ на суво.„
0508 Ал’ је Антун јунак од јунака,
0509 Те он пружа обадвије руке,
0510 Ухвати се гриве и перчина,
0511 А ђевојка ата џиликнула,
0512 И на суво оба истурила.
0513 На обалу наодише вранца,
0514 Добрије се коња доватише,
0515 Здраво пошли Сењу бијеломе.
0516 А отолен несретњи сватови
0517 Ето, брате, наоколо по’ше
0518 На некаку камену ћуприју,
0519 Седми данак у Сењу дођоше
0520 Без ђевојке и без ђувегије.
0521 Ал’ изиде Иво капетане,
0522 Те он срете турске поглавице,
0523 Па их води на бијелу кулу,
0524 Уведе их у нову ходају
0525 Баш ђе сједи Антун са ђевојком,
0526 За готову софру засједоше,
0527 Навалише вино и ракију,
0528 И осталу сваку ђаконију.
0529 Кад се Турци напојише вина,
0530 Ал’ да видиш од Бишћа Ал-аге,
0531 Кад му ђаво не да сиђет’ с миром,
0532 Но Антуну ријеч проговара:
0533 “Моли Бога, дијете Антуне,
0534 „Моли Бога за ђавола твога,
0535 “Да ми није рад ајтер’ Ивовог,
0536 „Сад би тебе осјекао главу.“
0537 Антун мучи, ништа не говори.
0538 Проговори будимка ђевојка:
0539 „Ој Антуне, женска страшивице,
0540 “Ну ти узми моју опрежину,
0541 „А дај мени твоју остру ђорду
0542 “Да погубим твога баба Ива.„
0543 Кад то зачу дијете Антуне
0544 Ђе га кори будимка ђевојка,
0545 Изједе га укор и срамота,
0546 Пак се стаде узмицати зиду,
0547 Стаде у њег’ срце појекиват’,
0548 А на прса токе позвекиват’,
0549 Десну руку на сабљу турио.
0550 Кад то виђе Иво капетане,
0551 Бога ми се препануо Иво,
0552 Из одаје Иво избјежао,
0553 А за собом притворио врата.
0554 Антун бритку сабљу извадио,
0555 С њом ис’јече турске поглавице,
0556 Па главњицу огња дохватио,
0557 Па истрча на бијелу кулу,
0558 Па припали тридесет топова,
0559 У турске их свате окренуо,
0560 А покличе Обор-капетане,
0561 И сокола Захара сердара:
0562 “Ха сад, браћо, ако Бога знате!„
0563 Кад то зачу Обор-капетане
0564 Са соколом Захари-сердаром,
0565 На турске су свате ударили,
0566 Не пушташе жива ђавољега
0567 Ни да кажу како им је било,
0568 Но утече на кулашу Тале.
0569 А ни Тале утећ’ не оћаше,
0570 Но га коњске ноге унијеше,
0571 Он ће казат’ како им је било.
0572 Немојте се рашта срдит’, Турци,
0573 Што је шћело толико сватова?
Друга верзија пјесме
0001 Књигу пише царе од Стамбола,
0002 А шаље је Сењанину Иву,
0003 У књизи га дивно поздрављаше,
0004 Овако му царе бесједио:
0005 “Здрав да си ми, Сењанине Иво,
0006 „Тек што примиш ову посланицу,
0007 “Итај к мени одма у Стамболу,
0008 „Јере си ми за потребу тешку.“
0009 Кад је Иво књигу сагледао,
0010 Књиге гледа, а сузе прољева,
0011 Не зна Иво што ће јал како ће.
0012 Све мислио на једно смислио,
0013 Ваља поћи, ако и доћ’ нећу.
0014 Пак је своје слуге дозивао,
0015 И овако њима говорио:
0016 „Слуге моје, коње ми седлајте,
0017 “И вадите најљепше ођело,
0018 „Ево ме је књига допанула
0019 “Од силнога цара од Стамбола,
0020 „Ере сам му нешто за потребу:
0021 “Бог да знаде шта је и како је.„
0022 Листо су га слуге послушале,
0023 Оседлаше коња големога,
0024 Сву потребу што је за јунака.
0025 Обуче се што мога наљеше,
0026 Најпре меће од свиле кошуљу,
0027 Сврх кошуље токе и јечерме,
0028 А сврх тока зелена долама,
0029 На доламу седамдесет пуца,
0030 Што су пуца под б’јело гроце,
0031 Оно ми се на чекрк отвара,
0032 У чем носи за јутра ракију,
0033 Када би га воља уфатила,
0034 Ил’ јунака жеђа присвојила.
0035 Опаса се свиленим појасом,
0036 За појасом двије срмајлије,
0037 Ни су вите, ни чекићем бите,
0038 Но у златни калуп слијевате.
0039 О појасу сабљу демишкињу,
0040 А на раме бистра џевердара,
0041 Пак на главу капу коларину,
0042 О којој су до три крила златна,
0043 У свакоме перо од пауна
0044 А у њима три зуба од змаја:
0045 Из једнога ладна вода лади,
0046 Из другога студен вјетар ћури,
0047 Из трећега зелени пламови.
0048 Па примаче коња бињикташу,
0049 Те се сила баци на бијеса,
0050 Оде право Иво пут Стамбола.
0051 Када Иво пред Стамболу дође,
0052 Цареве га уставише слуге,
0053 Пак ми цару по’ше на дивану,
0054 Те су цару право кажевали:
0055 “Султан-царе, драги господаре,
0056 „Колико те књига допадало,
0057 “За књигама влаха долазило,
0058 „Не виђосмо оваког јунака,
0059 “Који оће тебе на дивану,
0060 „Ево ти га пред твоје дворове.
0061 “Чудан јунак, чудније ођело,
0062 „Под њим коњиц попријеко скаче,
0063 “Испод нога скаче ватра жива.
0064 „Из ноздара зелен пламен суче.“
0065 Осјети се царе од Стамбола,
0066 Пак слугама одма заповједи:
0067 „Пуштите га к мене у дворове.
0068 “То је јунак Сењанине Иво,
0069 „За њега сам давно поручио.“
0070 По’ше слуге, доведоше Ива.
0071 Када Иво цара угледао,
0072 Поклања се до земљице црне,
0073 Љуби цара у скут и у руку,
0074 А цар Иву божју помоћ прими:
0075 „Бог дај буди, Сењанине Иво!“
0076 Ондар Иво стидно проговара:
0077 „Казуј, царе, тако ти ћитапа,
0078 “Што сам тебе тако за потребу?„
0079 Тадар царе Иву бесједио:
0080 “Сједи, Иво, за моје кољено
0081 „Да ми штогођ од старије кажеш.“
0082 Сједе Иво не би николико.
0083 Рече ријеч царе од Стамбола:
0084 „Слуго моја, Сењанине Иво,
0085 “Је л’ истина што причају људи,
0086 „Да си б’јелу кулу саградио,
0087 “Б’јелу кулу чудну грађевину,
0088 „Подументу од гвожђа жестога,
0089 “До покрива од мермер камена,
0090 „А покрио тешкијем оловом,
0091 “Пожикао жицом од тетиве,
0092 „Кажу, Иво, на седам тавана?“
0093 Рече Иво: „царе, истина је.“ -
0094 „А је л’ истин’, Сењанине Иво,
0095 “Да си кулу дивно околио,
0096 „Околио мермерли авлијом,
0097 “У авлији жутица наранџа,
0098 „Уз наранџу јабука од злата?“ -
0099 „Истина је, царе господаре,
0100 “Људи кажу, ништа ти не лажу.„ -
0101 “Је л’ истина, Сењанине Иво,
0102 „Да ти имаш куну сву од злата,
0103 “А пред куном два голуба златна?„ -
0104 “Истина је, царе господаре.„
0105 Опет царе запитује Ива:
0106 “Је л’ истина, моја слуго Иво,
0107 „Да ти имаш гувно уз авлију
0108 “Помједено па посребрњено,
0109 „Усред гувна вода изведена,
0110 “А код воде Ајкуна ђевојка,
0111 „Ту се учи ситан везак вести?“ -
0112 „Истина је, царе господаре.“ -
0113 „Је л’ истина, Сењанине Иво,
0114 “Под гувном је зелена ливада,
0115 „На ливади девет пауница,
0116 “А уз њих су девет паунова,
0117 „Те чувају коње и волове?“ -
0118 „Истина је, драги господаре.“
0119 Када зачу царе од Стамбола,
0120 Куцну Ива по љевом рамену:
0121 „Бе аферим, моја слуго Иво,
0122 «Бе аферим, кад ми право кажеш.“
0123 Дарова му стотину дуката.
0124 Онда рече Сењанине Иво:
0125 „Је ли тестир, мјој честити царе,
0126 “Је ли тестир ријеч бесједити?„ -
0127 “Тестир ти је, а зашто ли није.„
0128 Рече ријеч Сењанин Иво:
0129 “Што ме, царе, ти за кулу питаш,
0130 „Истина је да сам оградио,
0131 “А што људи за куну говоре,
0132 „И пред куном два голуба златна,
0133 “То је моја вјерена љубовца,
0134 „Два голуба два близанца сина.
0135 “За авлију што ти људи кажу,
0136 „Истина је, ал’ није остало.
0137 “Наранџа је моја стара мајка,
0138 „Под наранџом јабука од злата,
0139 “То је моја шћерца јединица.
0140 „Што ме питаш за мједено гувно,
0141 “На сред гувна вода изведена,
0142 „То је моја сеја Анђелија.
0143 “Што ти кажу зелену ливаду,
0144 „На ливади девет паунова,
0145 “Уз пауне девет пауница,
0146 „То су моји девет братучеда,
0147 “Сва су девет млади ожењени,
0148 „Надзиру ми коње и волове.“
0149 Пусти Иво, а прифати царе:
0150 „Ја сам чуо, Сењанине Иво,
0151 “Да ти имаш цвијет од јунака,
0152 „А ја имам цвијет ђевојака,
0153 “Ајде, Иво, да их састанемо.„
0154 То је Иво једва дочекао.
0155 Иво проси, а цар му их даје,
0156 Свадбу главе до мјесеца дана,
0157 Углавише три хиљаде свата.
0158 Отлен Иво на дворове пође,
0159 Па је ситну књигу накитио,
0160 Пак је шаље у Новоме граду,
0161 А на име паши од Новога:
0162 “Здрав да си ми, пашо побратиме,
0163 „Ти сакупи хиљаду сватова,
0164 “Шњима ајде Сењу бијеломе,
0165 „Женим сина у прву неђељу.“
0166 Другу шаље Задранину бану,
0167 У књизи га Иво поздрављаше:
0168 „Побратиме, Задранине бане,
0169 “Ти сакупи хиљаду сватова,
0170 „Шњима ајде Сењу бијеломе,
0171 “Женим сина у прву неђељу.„
0172 Ону шаље, а трећу начиња,
0173 Те је шаље од Крајине Мују:
0174 “Побратиме, од Крајине Мујо,
0175 „Брже купи хиљаду сватова,
0176 “Хитај к мени у прву неђељу,
0177 „Женим сина лудог Маријана.“
0178 Када књиге бани разумјеше,
0179 Сваки скупи по хиљаду свата,
0180 Сви једанак у Сењ приспједоше
0181 У дворове Сењанина Ива.
0182 Иво скупи по Сењу делије,
0183 Нек је више у свате сватова.
0184 Отоле се свати подигоше,
0185 Право иду цару у Стамболу,
0186 За њим’ иде млади Маријане,
0187 Окрочио дора косматога.
0188 Када свати путем отидоше,
0189 И на Тису воду нагазише,
0190 Кад ми Тиса вода устанула,
0191 Од страха се гледат’ не могаше.
0192 Када виђе од Крајине Мујо,
0193 Пак дозива лудог Маријана,
0194 Овако му Мујо говораше:
0195 „Подај, синко, мене коња твога,
0196 “Да ја први у воду нагазим,
0197 „Да сватима ја учиним пута.“
0198 Тад се д’јете на невољу нађе:
0199 Да му даде, годи му се стидно,
0200 Да угази, страх га обузео.
0201 Ал’ му инако бити не могаше,
0202 Но у Тису воду угазио.
0203 За ђететом Иво насрнуо,
0204 А за Ивом сви редом сватови,
0205 Прегазише воду с оне стране,
0206 Здраво до’ше у Стамболу граду.
0207 Дивно их је царе дочекао,
0208 Придржа их за неђељу дана.
0209 Кад неђеља на пунано дође,
0210 Даре носи, изводи ђевојку.
0211 Све сватове редом даровао,
0212 Ђеверима коња и ђевојку.
0213 Отолен се свати подигоше,
0214 И одоше зеленом планином,
0215 Док дођоше Тиси води ладној.
0216 Али да милом Богу фала,
0217 Три пут виша пуста устанула,
0218 Од страха се гледат’ не могаше.
0219 Ондар рече од Крајине Мујо:
0220 „О дијете, луди Маријане,
0221 “Подај мене твога коња врана
0222 „Да бих Тису воду прегазио.“
0223 Да му га да, стиди се дијете,
0224 А да гази, газити не може.
0225 Ал’ му инако бити не могаше,
0226 Но загази у води крвавој.
0227 Ришћанским се крстом прекрстио,
0228 Тиса га је вода занијела.
0229 Заигра се бане Задранине,
0230 Жао бану младог Маријана,
0231 Не би ли га како уграбио.
0232 Ал’ му не да од Крајине Мујо:
0233 „Побратиме, бане Задранине,
0234 “Не фатај ми лудог Маријана,
0235 „Нек за мене остане ђевојка.“
0236 Када зачу лијепа ђевојка,
0237 Пак заврну од злата мараму,
0238 И угледа свога господара,
0239 Ђе га вали там’ и амо вуку,
0240 У ђевојку срце пропукнуло.
0241 Шину коња злаћеном канџијом:
0242 „Дура, доро, пуст му остануо!
0243 “Зашто сам те залуд узгојила,
0244 „Него да ми ваљаш у невољу.“
0245 У Тису га воду утиснула,
0246 Маријана зове и заклиње
0247 Да је чека, докле је дочека.
0248 Обојица на коња сједоше,
0249 И на ону страну прегазише,
0250 Докле до’ше Сењу бијеломе.
0251 А сватови онђе остадоше,
0252 Три дана су пута заминули,
0253 Док су пусту воду заколили,
0254 Без ђевојке сваки дома дође,
0255 А Сењанин Иво Сењанима,
0256 Кукајући и лелекајући,
0257 Ђе изгуби снаху и свог сина.
0258 Када у двор Иво долазио,
0259 Виђе снаху, виђе Маријана,
0260 Од радости сузе просипао,
0261 Сузе рони, и шњима се љуби,
0262 Виче јунак грлом бијелијем:
0263 „Благо мени јутрос и довијек!“
0264 Одведе их у бијелу цркву,
0265 Те их вјенча онђе по закону,
0266 И весеље превелико гради.
0267 Милостиње гради на све стране,
0268 А црквама дарива прилоге,
0269 Завјетова црквам’ Маријана.
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.
Zenidba sina Iva Senjanina