Посавчић Стефан је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Опрема се Посавчић Стефане,

0002    Опрема се на бој на Косово,

0003    Па он купи одабрану војску,

0004    Причешћује и исповједа је,

0005    Сву је војску причестио Стево,

0006    Па дозива Ваистине слугу:

0007    ”Ваистине, моја верна слуго,

0008    Ти ћеш рано уј’тру уранити

0009    И сву ћеш ми пробудити војску,

0010    Да стигнемо у Косово равно

0011    На вечеру славног кнез-Лазара,

0012    Да смо тамо с браћом у дружбини!”

0013    Преранио Ваистине слуга,

0014    Па он пита Посавчић-Стефана:

0015    ”Господару, Посавчић-Стефане,

0016    Је ли време да ми путујемо,

0017    Могу л’ твоју пробудити војску?”

0018    Слугу пита Посавчић Стефане:

0019    ”Је ли месец на ’сток искочио,

0020    Је л’ Даница помолила лице?”

0021    Ваистине Стеви одговара:

0022    ”Није месец на ’сток искочио

0023    Ни Даница помолила лице!”

0024    Стева слуги ’вако одговара:

0025    ”Није време да ми путујемо!”

0026    Јошт су добар санак боравили;

0027    Ал’ урани Посавчић Стефане,

0028    Па он буди Ваистину слугу:

0029    ”Устај горе, Ваистине слуго,

0030    Месец нам је на ’сток искочио

0031    И Даница помолила лице,

0032    Јесте време да ми путујемо!”

0033    Слуга уста и разбуди војску,

0034    Па говори Посавчић-Стефану:

0035    ”Господару, Посавчић-Стефане,

0036    Чудан санак пред зору снио сам –

0037    Да се кнеже у сунце обрн’о

0038    И побио са сјајним месецем,

0039    Ал’ је месец надјачао сунце

0040    И одбио у висину горе,

0041    А за сунцем звезде одмакнуше

0042    И с њим светлост своју изгубише.”

0043    Слуги вели Посавчић Стеване:

0044    ”Мучи, болан, Ваистине, слуго,

0045    Зар је вредно веровати санку –

0046    Сан је лажа, а Бог је истина!”

0047    У том војска у ред сметила се

0048    И развила свилене барјаке,

0049    Ударише бубњи и свирале,

0050    Те се шећу на бој на Косово.

0051    За њим врисак подиг’о се јаки,

0052    Плачу мајке за јединим сином,

0053    Плачу љубе за љубезним војном,

0054    А сестрице за браћом рођеном.

0055    У зао час поврискале, тужне,

0056    Вриском сте нам на плач наслутиле

0057    И потомству ропство исплакале!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Posavcic Stefan