Јакшићи кушају љубе
Јакшићи кушају љубе је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Текст пјесме
0001 Пију вино два Јакшића млада:
0002 Јакшић Митар и Јакшић Богдане;
0003 А кад су се понапили вина,
0004 Јакшић Богдан Митру бесједио:
0005 „Јакшић Митре, мој мио брајане!
0006 „Док ми, брате, скупа пребивасмо
0007 „И мајка нам двори управљаше,
0008 „Тад’ се наши двори бијељеше,
0009 „И гости нас често походише,
0010 „Походише Сријемски кнезови,
0011 „И сам главом Српски цар Стјепане;
0012 „А како се, брате, растадосмо,
0013 „И љубе нам двори управљају,
0014 „Тако наши двори потавњеше,
0015 „И гости нас, брате, оставише,
0016 „Не походе Сријемски кнезови,
0017 „Нит’ сам главом Српски цар Стјепане;
0018 „Та с кога је? Да од Бога нађе!”
0019 Јакшић Митар брату бесједио:
0020 „Јакшић Богдан, мој мио брајане!
0021 „То је, брате, с твоје вјерне љубе,
0022 „С Вукосаве, да од Бога нађе!”
0023 То Богдану врло мучно било,
0024 Пак је Митру тихо бесједио:
0025 „Јакшић Митре, мој мио брајане!
0026 „Ходи, брате, да кушамо љубе,
0027 „Да видимо, ил’ је с моје љубе,
0028 „Ил’ је моје, ил’ је, брате, с твоје.”
0029 Што рекоше, то и учинише:
0030 Отидоше Богданову двору;
0031 Богдан оде к љуби у тимаре,
0032 Митар оста двору на пенџеру,
0033 Да он слуша, што ће бесједити.
0034 Јакшић Богдан љуби бесједио:
0035 „Вукосава, моја вјерна љубо!
0036 „Ја бих теби нешто бесједио,
0037 „Али не знам, јели твоја воља!”
0038 Љуба њему тихо одговара:
0039 „Господару, Јакшићу Богдане!
0040 „Говор’, душо, штогод ти је драго,
0041 „Још ти нисам воље покварила,
0042 „А ни сад ти покварити не ћу.”
0043 Јакшић Богдан љуби бесједио:
0044 „Вукосава, моја вјерна љубо!
0045 „Краљ Будимски свога жени сина,
0046 „Брата Митра зове у сватове,
0047 „Митар иште коња и оружје,
0048 „А и наше Турско одијело,
0049 „И он иште седло оковано;
0050 „Хоћу л’ дати, моја душо драга?”
0051 Љуба њему тихо одговара:
0052 „Подај, душо, Јакшићу Богдане!
0053 „Подај брату коња и оружје,
0054 „И подај му Турско одијело,
0055 „Још к отому седло оковано;
0056 „Ја ћу дати твоју абајију,
0057 „Што сам теби код бабајка везла,
0058 „Пак ти нисам за њу казивала,
0059 „Јер је нисам била испунила,
0060 „А сад сам је испунила златом,
0061 „И даћу му ђердан испод врата,
0062 „Један ђердан од жутих дуката,
0063 „А други је од б’јелог бисера,
0064 „Плести ћу му коњу усред гриве,
0065 „Нека диче краљевске сватове.”
0066 Митар слуша двору на пенџеру,
0067 Што говори госпођа снашица,
0068 Од милина сузе прољевао,
0069 Пак одоше до његова двора,
0070 Богдан слуша двору на пенџеру,
0071 Што ће Митар с љубом бесједити,
0072 Митар иде двору у тимаре,
0073 Пак бесједи својој вјерној љуби:
0074 „О Милице драга госпођице!
0075 „Ја бих теби нешто бесједио,
0076 „Али не знам, јели твоја воља!”
0077 Љуба њему тихо одговара:
0078 „Говор’, душо, штогод ти је драго.”
0079 Јакшић Митар љуби бесједио:
0080 „О Милице, вјерна љубо моја!
0081 „Краљ Будимски свога жени сина,
0082 „Пак Богдана зове у сватове,
0083 „Богдан иште коња и оружје,
0084 „А и наше Турско одијело,
0085 „И он иште седло оковано;
0086 „Хоћу л’ дати, моја душо драга?”
0087 Ал’ бесједи Милица госпођа:
0088 „Кам’ му коњи? Поклали их вуци!
0089 „Кам’ оружје? Однели га Турци!
0090 „Кам’ одјело? Остало му пусто!”
0091 Кад је Митар р’јечи разумијо,
0092 Увати је за грло бијело,
0093 Како ју је лако уватио,
0094 Обје очи на двор искочише;
0095 Ал’ прискочи Јакшићу Богдане,
0096 Те он Митра за руку увати:
0097 „Што ћеш, Митре? Да од Бога нађеш!
0098 „Ти погледај твоје соколиће:
0099 „Ти ћеш себи бољу наћи љубу,
0100 „Али њима никад не ћеш мајке;
0101 „Не крвави твоју десну руку;
0102 „А ми смо се већ растали, брате!”
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Jaksici kusaju ljube