Марко Краљевић куша љубу је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Синоћ мајка оженила Марка,

0002    А јутрос му књиге донесоше:

0003    Једна књига на цареву војску,

0004    Друга књига на венчано кумство,

0005    Трећа књига на крштено кумство.

0006    Пита Марко своју стару мајку:

0007    ”Који ћу ти закон извршити –

0008    Ил’ ћу ићи на цареву војску,

0009    Ил’ ћу ићи на венчано кумство

0010    Ил’ ћу ићи на крштено кумство?”

0011    Мајка Марку лепо сјетовала:

0012    ”Свршуј, синко, који стари’ закон –

0013    Прво иди на крштено кумство,

0014    Другом иди на венчано кумство,

0015    Потом шећи на цареву војску!”

0016    Кад се Марку на ино не свиди,

0017    Он по реду закон извршује:

0018    Прво шеће на крштено кумство,

0019    Другом шеће на венчано кумство,

0020    Потом спрема с’ на цареву војску.

0021    Оправља га љуба нељубљена,

0022    Нељубљена и незагрљена,

0023    Те је љуба Марку беседила:

0024    ”Господару, Краљевићу Марко,

0025    Ти одлазиш на цареву војску,

0026    Мене младу код двора остављаш,

0027    Ал’ ме ниси научио, Марко,

0028    Како ћу ти дворе познавати,

0029    И у двору мајку подворити

0030    И браца ти, нејака Милоша!”

0031    Марко љуби тијо проговара:

0032    ”Лако ћу те научити, љубо –

0033    Ако будеш адамског кољена,

0034    Ја ћу тебе с коња научити;

0035    Ако будеш орјатског кољена,

0036    Ја те нећу никад ни довека!

0037    Мене чекај за девет година

0038    И десете четири месеца;

0039    Ако дотле не дођем из војне,

0040    Удаји се, дуже ме не чекај!

0041    Пази мени остарилу мајку

0042    И браца ми, нејака Милоша!”

0043    Марко језди на цареву војску;

0044    Војевао за девет година

0045    И десете четири месеца.

0046    Гњеван Марко по табору шеће,

0047    Њега пита царе поочиме:

0048    ”Мој посинак, Краљевићу Марко,

0049    Што ми гњеван по табору шећеш –

0050    Или ти је коњиц оронуо,

0051    Или ти је руво повјештало,

0052    Или ти је сабља зарђала,

0053    Ил’ је тебе забољела глава

0054    Или ти је на ум пала мајка!”

0055    Марко цару невољан беседи:

0056    ”Није мени коњиц ороноу,

0057    Није мени руво повјештало,

0058    Није мени сабља зарђала,

0059    Није мен забољела глава

0060    Нити ми је на ум пала мајка

0061    Већ је мени на ум пала љуба –

0062    Ево има девет годин’ дана

0063    И десете четири месеца

0064    Како ме је оженила мајка,

0065    Нисам с љубом ноћце преноћио!”

0066    Насмену се царе господине,

0067    Па беседи Краљевићу Марку:

0068    ”Мој посинко, Краљевићу Марко,

0069    Зашт’ ми прије казивао ниси

0070    Да је тебе оженила мајка?

0071    Узми синко, блага и момака,

0072    Те се шећи двору бијеломе,

0073    Од мене ти просто благосовно!”

0074    То је Марко једва дочекао,

0075    Он узима блага и момака,

0076    Те се шеће двору бијеломе.

0077    Кад је дош’о близу двора Марко,

0078    Он не иде у бијеле дворе,

0079    Већ он иде горе у чаире,

0080    Шатор пење по зеленој трави.

0081    Угледа га љуба Анђелија,

0082    Па дозива дијете Милоша:

0083    ”Ој Милоше, него материна,

0084    Иди горе у чаире, Миле,

0085    Па ти кажи незнану јунаку

0086    Да не гази по чаири траву

0087    И нама ће трава требовати,

0088    Данас-сутра гости ће нам доћи!”

0089    Шеће Миле горе у чаире,

0090    Па он вели незнану јунаку:

0091    ”Бога теби, незнани јуначе,

0092    Ти не гази по чаиру траву,

0093    И нама ће трава требовати,

0094    Данас-сутра гости ће нам доћи!”

0095    Пита јунак дијете Милоша:

0096    ”Је ли дома Краљевићу Марко,

0097    Је ли здраво Краљевићу Марко?”

0098    Њему вели дијете Милоше:

0099    ”Није дома Краљевићу Марко,

0100    Већ је Марко на царевој војсци!” –

0101    ”Је ли здрава љуба Краљевића,

0102    Је ли здрава стара мила мајка,

0103    Пази л’ љуба стару милу мајку,

0104    Пази л’ љуба дијете Милоша?”

0105    Одговара дијете Милоше:

0106    ”Јесте здрава љуба Краљевића,

0107    Пази љуба стару милу мајку,

0108    Пази мене дијете Милоша,

0109    Куд год иде води ме за руку,

0110    Ди год сједне меће ме на крило!”

0111    Опет вели незнани делија:

0112    ”Иди двору, дијете Милоше,

0113    Па ти реци старој твојој мајки

0114    Нек’ готови господску вечеру,

0115    Доћи ће јој незнани делија!”

0116    Шеће двору дијете Милоше,

0117    Па беседи својој старој мајци:

0118    ”Спремај, мајко, господску вечеру,

0119    Доћи ће ти незнана делија!”

0120    А кад дође незнана делија,

0121    Њега мећу за трпезу златну,

0122    Донесоше вина и ракије

0123    И господске сваке ђаконије.

0124    Зове љубу незнана делија,

0125    До себе је посадио младу

0126    И до љубе дијете Милоша,

0127    Па је њојзи чашу напијао:

0128    ”Здрав’ да ти је, љубо, Краљевићу!”

0129    Узе чашу љуба Анђелија,

0130    Узе чашу, ал’ не пије сама,

0131    Већ је даје оном до себека.

0132    ”Здраво, љубо, и у твоје здравље!”

0133    Узе чашу љуба Анђелија,

0134    Узе чашу, ал’ не пије сама,

0135    Већ је даје оном до себека.

0136    ”Здраво, љубо, у Милоша здравље,

0137    У Милоша, кућне старјешине!”

0138    Узе љуба, чашу испи сама.

0139    Цикну, викну незнани делија:

0140    ”Дај овамо дијете Милоша,

0141    Вежите му руке наопако,

0142    Ви вежите, ал’ ји не стежите!”

0143    Сузе рони љуба Анђелија,

0144    Сузе рони, па плачем говори:

0145    ”Еј Милошу, моја слатка рано,

0146    Да те види брате Краљевићу –

0147    Ко би теби савезао руке,

0148    Живом би му очи ископао!”

0149    Даље Марко држат’ се не мог’о,

0150    Већ говори Анђелији љуби:

0151    ”Зар ти, љубо, мене не познајеш –

0152    Ја сам главом Краљевићу Марко!”

0153    Тада му се појавила љуба

0154    И од тада познавала Марка.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Marko Kraljevic kusa ljubu