Сењанин Тадија је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Сењанин Тадија и Јован из Котара иду из Сења према Комнен барјактару. Док су дошли до њега скоро сви Сењани су се разбјежали, па су остали само Јован, Тадија и Комнен. Примјећују ватру да гори у даљини по ноћи, и Комнен оде да извиди. Кад су се Турци понапили и заспали, он им покупи све пушке и посакрива их, и врати се код Тадије и Јована. Срби успјевају онда да заробе све Турке, говорећи им да их има тридесет. Потом се враћају у Сењ, и касније стиже велики откуп за Турке. Мајка говори Тадији да је Куна Хасан-ага убио његовог оца, и он га онда убије, а остале Турке пусти за откуп.

0001    Још зорица не забијељела,

0002    Ни даница лица помолила,

0003    Од Сења се отворише врата,

0004    И изиђе једна чета мала

0005    За тридесет и четири друга;

0006    Пред њима је Сењанин Тадија,

0007    Барјак носи Комнен барјактару,

0008    Отидоше брду у планину,

0009    Примише се под Црвене ст’јене.

0010    Тадај рече Сењанин Тадија:

0011    „Браћо моја, и дружино моја!

0012    „Није л’ мајка родила јунака,

0013    „Да отиде овчар-чобанину,

0014    „Да донесе овна деветака,

0015    „Добра јарца од седам година,

0016    „За вечеру у моју дружину?”

0017    Сви јунаци ником поникоше

0018    И у црну земљу погледаше,

0019    Ал’ не гледа Котарац Јоване,

0020    Веће скочи на ноге лагуне,

0021    Па он оде овчар-чобанину,

0022    И донесе овна деветака,

0023    Добра јарца од седам година,

0024    Донесе их Сењанин-Тадији.

0025    Оба жива одерао брава,

0026    Па их пусти у јелово грање,

0027    Грана дирне, стоји дрека јарца,

0028    Ован ћути, не пушта аваза.

0029    Тада рече Котарац Јоване:

0030    „О Тадија, нашој чети главо!

0031    „За што пусти браве одеране?”

0032    Проговори Сењанин Тадија:

0033    „Видите ли, моја браћо драга!

0034    „Какова је мука на хајвану,

0035    „Још је већа мука у Турака,

0036    „Кад нашега увате јунака;

0037    „Који може муке поднијети,

0038    „Да ошути, моја браћо драга,

0039    „Ка’ одеран ован кроз планину;

0040    „Који л’ муке отрпит’ не може,

0041    „Од мене му Богом просто било,

0042    „Нек се врати Сењу на крајину.”

0043    Па он скочи на ноге лагуне,

0044    А докопа пушку по средини,

0045    Оде право уз Црвене ст’јене.

0046    Обазре се Котарац Јоване,

0047    Ал’ се десет повратило друга.

0048    Вели Јован Сењанин-Тадији:

0049    „Јер, Тадија, уплаши дружину?

0050    „Десет нам је друга побјегнуло.”

0051    Вели њему Сесњанин Тадија:

0052    „Нека бјеже, драги побратиме!

0053    „Када су се они уплашили

0054    „Од живога одерана јарца,

0055    „Ја како ће сјутра дочекати,

0056    „Побратиме, Хасан-агу Куну

0057    „И његових тридест крајишника,

0058    „Крајишника, како ватре живе?”

0059    Кад изишли под Црвене ст’јене,

0060    Обазре се Котарац Јоване,

0061    Ал’ још десет побјегнуло друга.

0062    Опет вели Котарац Јоване:

0063    „Јер, Тадија, нашој чети главо,

0064    „Јер уплаши тридест наших друга?

0065    „Још нам десет друга побјегнуло.”

0066    Вели њему Сењанин Тадија:

0067    „Нека бјеже, Котарац Јоване!

0068    „Када су се они уплашили

0069    „Од живога јарца одерана,

0070    „Ја како ће сјутра дочекати,

0071    „Дочекати Хасан-агу Куну

0072    „И његових тридест крајишника,

0073    „Мој Јоване, како ватре живе?”

0074    Изиђоше на црвене ст’јене,

0075    Обазре се Котарац Јоване,

0076    Ал’ сам иде Комнен барјактару,

0077    Па он рече Сењанин-Тадији:

0078    „Мој Тадија! Од тридест тројица.”

0079    Вели њему Сењанин Тадија;

0080    „Не бојте се, моја браћо драга!

0081    „Што уради тридесет јунака,

0082    „Ако нама добра срећа буде,

0083    „Оно могу три добра јунака.”

0084    Ту их бјеше ноћца застанула,

0085    Указа се један огањ живи,

0086    Побратиме, кроз јелове гране;

0087    Рече ријеч Сењанин Тадија:

0088    „Није л’ мати родила јунака,

0089    „Да отиде огањ да уводи:

0090    „Ил’ су Турци, или су хајдуци?”

0091    Скочи Комнен на ноге лагуне,

0092    А узима пушку по средини,

0093    Одвуче се кроз јелове гране;

0094    Кад он дође до огња живота,

0095    Те погледа иза танке јеле,

0096    Али сједе Удбињани Турци,

0097    Међу њима Хасан-ага Куна,

0098    Пију вино и бистру ракију;

0099    Дође чаша Хасан-аги Куни,

0100    Наздрави је у своју дружину:

0101    „Здрави сте ми, моја браћо драга!

0102    „Та у здравље тридест Удбињана,

0103    „А у главу Сењанин-Тадије

0104    „И његових тридесет хајдука,

0105    „Ако Бог да, те се удесимо!”

0106    Кад се мрка накитише вина,

0107    Све је пјано како и помамно,

0108    Поспало је како и поклано,

0109    Уз јелике пушке прислонили

0110    Привуч есе Комнен барјактару,

0111    Покупи им свијетло оружје,

0112    Па затрпа у јелово грање,

0113    Ал’ не може сабље Куничине,

0114    Јер је Куна притиск’о пода се,

0115    Око њега тенеф пресијече,

0116    Испод њега сабљу извадио,

0117    Однесе је Сењанин-Тадији.

0118    Пита њега Сењанин-Тадија:

0119    „Што је тамо, Комнен-барјактаре?

0120    „Што је тамо код огња живота?”

0121    Каже њему Комнен барјактару:

0122    „О Тадија, нашој чети главо!

0123    „Код огња је Куна Хасан-ага

0124    „Са његових тридест Удбињана,

0125    „Све је пјано како и помамно,

0126    „Поспало је како и поклано,

0127    „Оружје сам њима покупио,

0128    „Све закоп’о у јелово грање.”

0129    Не вјерује Сењанин-Тадија,

0130    Док не виђе сабљу Куничину,

0131    Позна сабљу Хасан-аге Куне,

0132    Дигоше се до огња живога,

0133    Ал’ спавају око огња Турци,

0134    Су три стране опколи Тадија:

0135    С једне стране од Сења Тадија,

0136    С друге стране Комнен барјактару,

0137    С треће стране Котарац Јоване;

0138    Запете им пушке донесоше,

0139    А Тадија Куни прискочио,

0140    Удари га ногом у стражњицу,

0141    А викну му грлом бијелијем:

0142    „Устан’, курво, Хасан-ага Куно!

0143    „Дош’о ти је Сењанин Тадија

0144    „Су тридесет и четири друга

0145    „У походе око огња живог.”

0146    Скочи Куна кан’ да се помами,

0147    Привати се сабље оковане,

0148    А кад виђе, ђе му пусте нема,

0149    Он погледа на своју дружину,

0150    А дружина за пушке дугачке,

0151    Ал’ пушака уз јелике нема;

0152    Онда викну Сењанин Тадија:

0153    „Устан, курво, Хасан-ага Куно!

0154    „У мене је свијетло оружје,

0155    „Устан’ вежи тридест крајишника,

0156    „Јер, тако ми моје вјере тврде!

0157    „Ако пукне тридесет пушака,

0158    „Свијех ћу их од једном повезат’.”

0159    Кад се Куна виђе на невољи,

0160    Он устаде на ноге лагуне,

0161    Те он веже своје Удбињане;

0162    Куна веже, а Комнен притеже;

0163    Свеза Куна тридест крајишника,

0164    Куну веже Комнен барјактаре.

0165    Па одоше у јелово грање,

0166    Извадише свијетло оружје,

0167    О Турцима објесиш’ оружје;

0168    Оћераше тројица хајдука,

0169    Оћераше тридесет Турака,

0170    Оћераше Сењу на крајину.

0171    Кад су били Сењу на капију,

0172    Чудило се мало и велико,

0173    Говориле Сењанке ђевојке:

0174    „Боже мили! Чуда великога!

0175    „Ђе свезаше три добра јунака,

0176    „Три јунака, тридесет Турака,

0177    „И без ране и без мртве главе!”

0178    Проговори Сењанин Тадија:

0179    „Не чуд’те се, Сењанке ђевојке,

0180    „То се срела срећа и несрећа,

0181    „Моја срећа, њихова несрећа,

0182    „Моја срећа несрећу свезала.”

0183    У то доба под бијелу кулу.

0184    Свијех тридест баци у тавницу,

0185    Па на благо одсијече Турке:

0186    За тридесет три товара блага.

0187    Дође благо Сењанин-Тадији,

0188    Ал’ излази Тадијина мајка,

0189    Па Тадији сину проговара:

0190    „Знаш ли, сине, Сењанин-Тадија?

0191    „Куна ти је баба погубио.”

0192    Кад то зачу Сењанин Тадија,

0193    Узе њима три товара блага,

0194    Па он пушћа тридесет Турака

0195    Испод сабље тавници на врата;

0196    Кад наљезе Куна Хасан-ага,

0197    Клону сабља, отпаде му глава.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Senjanin Tadija