Марко Краљевић и гавран је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Пјесма је испрва монолог вране, која у планини помаже краљевићу Марку да оздрави. Кад је Марко приздравио, птица му објасни да ју је раније најео и спасио, па тако она враћа дугове. Он јој исприча да ће се поново најести меса, када нападне сватове Ђулагића из засједе. Тако и би, Марко поубија сватове и отме дјевојку коју потом покрсти и ожени.

0001    Сјајно копље у планину сјаше,

0002    Подањ Марко болан боловаше,

0003    Црн му вране тица долазаше,

0004    Бона Марка у планину вида:

0005    Њему у кљун воду доношаше,

0006    Од крила му лада направљаше.

0007    Онда вели сабља Краљић Марко:

0008    ”О, за Бога, враен тица црна,

0009    Какво сам ти добра учинио,

0010    Те мо бона у планину видаш?”

0011    Вели њему тица вране црна:

0012    ”О, Богу ти, Краљевићу Марко,

0013    Добро си ми веље учинио –

0014    Знаш ли, Марко, није давно било,

0015    Кад погибе царство на Косово,

0016    Ми бијасмо тице попадале

0017    По широку пољу Косовоме,

0018    Ви нагнасте тридесет банова,

0019    Ви тридесет хата великијех,

0020    Ми бијасмо тице попадале

0021    И бјесмо се тада погојиле

0022    Од доброга јуначкога месе,

0023    Сва ни брчна попадаше перја.

0024    Сваки свога згазио гаврана,

0025    Ја се нагнах под Шарчића твога,

0026    Па ме не шће погазити Марко,

0027    Но се саже па ме доватио,

0028    Понесе ме у бојали кулу,

0029    Ту ме даде остарелој мајци,

0030    И овако бесједио њојзи:

0031    ,Стара мајко, аманет ти тешки,

0032    Све ми рани црнога гаврана,

0033    Све га месом јагњећијем рани!’

0034    Ту ме мајка добро месом рани,

0035    Док ми брчна перја ударише

0036    И тадер ме пушти у планину

0037    Куд су мени дружина остала!”

0038    И ту Марка у планину вида,

0039    Док је Марка извидао дивно;

0040    Пошто га је извидао дивно,

0041    Овакоје бесидио Марко:

0042    ”Ајде с Богом, побратиме вране!

0043    У неђељу која прва дође

0044    Оће свати Ђулагића кренут’;

0045    У суботу која прва дође

0046    Ја ћу поћи насред друма пута

0047    У сомину зелену планину,

0048    Дочекаћу свате Ђулагића,

0049    Оћу тебе сигурати меса!”

0050    То не било доба николико,

0051    Данак прође, док субота дође,

0052    Ето Марка у Сомину тврду,

0053    Ту дочека свате Ђулагића,

0054    Удари им Марко у планину,

0055    Посјече им три стотине свата

0056    И оте им лијепу ђевојку,

0057    Доведе је у Прилипу равну,

0058    Покрсти је, привјенча је за се.

0059    Пошто ти је привјенчао за се,

0060    Извезе је на нове таване,

0061    Ту лежали док огрија сунце.

0062    Кад истече сунце од истока,

0063    С истока је добро јутро звала,

0064    Мушкарцима на обрадовање,

0065    Ђевојкама да се поудају,

0066    Невјестама на јашиковање,

0067    А бабама да о души раде.

0068    Старе бабе о души не раде,

0069    Но гледају што но чине млада –

0070    Ђаволи им понијели душе,

0071    Штоно старе о души не раде,

0072    Но гледају што не младе раде!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Marko Kraljevic i gavran