Корисничке алатке

Алатке сајта


удар_на_овце_бега_љубовића

Удар на овце бега Љубовића

Удар на овце бега Љубовића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Опис

Ова пјесма описује отимање оваца од Турака, у овом случају од бега Љубовића. Хајдук Маркетан (Марко) са дружином напада бегове овце са пратњом. Након отимања оваца Турцима долази појачање и хајдуци се повлаче у „гору зелену“. Послије успјешне одбране хајдуци на приморје одводе плијен: „Догнали су шес’ стотина оваца И седам су донијели глава“.

Занимљивост пјесме је релативно детаљан опис борби и дочаран немиран гранични живот тих времена.

Текст пјесме

0001    Вино пију до два побратима

0002    У Приморју, мјесту питомоме,

0003    Једно је Рокоција бане,

0004    Друго је Михаиле бане.

0005    Пошто се напојили вина,

0006    Но да рече Михаиле бане:

0007    „Фала Богу, мили побратиме,

0008    Чудна чуда Пивјанина Баја,

0009    Чудно ли га господари љубе!”

0010    Но му бане ријеч проговара:

0011    „Ја бих рад боље да га љубе,

0012    Он иде на турску крајину

0013    И доноси од Тураках главе!”

0014    Таде рече Михаиле бане:

0015    „А ја би ме не родила мајка,

0016    Хоћу силну окупити војску

0017    И повест’ је на турску крајину!”

0018    Како рече, за то не превари:

0019    Три стотине војске окупио.

0020    А кад војска на Грахово дође,

0021    Но да рече Рокоција бане:

0022    „Куд ће, браћо, наша војска?”

0023    Говори му хајдук Маркетане:

0024    „Чујеш ли ме, наш буљумбашо,

0025    Ми хоћемо с војском на Лукавац,

0026    На бијеле овце Љубовића!”

0027    Но му бане ријеч проговара:

0028    „Прој се од тога, хајдук Маркетане!

0029    Мож’ ли знати, јес’ ли запазио

0030    Кад те Турци уфатише жива,

0031    Но те Бока откупила за душу?”

0032    Хајдук му ријеч говорио:

0033    „Хајде, бане, у Котору граду,

0034    Те продаји свилу на боланџу,

0035    Купи благо да ме откупујеш,

0036    Ја на овце пођох Љубовића!”

0037    Скочи бане, на трагове пође,

0038    А Маркетан поведе хајдуке,

0039    Поведе их земном и ћенаром,

0040    Западе у Лукавац ранби.

0041    Кад сјутра дан и зора дође,

0042    Отворише овце Љубовића

0043    И пред њима бего на Лабуда.

0044    А на овце ударише хајдуци

0045    И бијеле овце плијенише,

0046    Шес’ турскијех главах окинуше

0047    И седмога Ћораштину Муја;

0048    Од хајдуках нико не погибе.

0049    Док кеиса бего на Лабуда

0050    И посјече Срдобољу Рада.

0051    Са безорја Турци кеисаше,

0052    Убише се огњем из пушаках.

0053    Ного виђи три стотине хајдуках

0054    Како бјеже подно поља равна,

0055    Крајевима подно гвоздовима,

0056    Иза себе метеризи граде,

0057    Те се бојем из пушака бране!

0058    Но дозива хајдук Маркетане:

0059    „Хај, ђе си ми, Кулузовић Мујо,

0060    Да камо ти танка парагуна,

0061    Ну гађи бега на Лабуда,

0062    Е ни хоће оштетит’ друга!”

0063    Но се Мујо намјерио близу,

0064    А упали танка парагуна,

0065    Не згоди бега но Лабуда,

0066    Но крилата под бегом Лабуда.

0067    Утекоше планином хајдуци,

0068    Ного вика бего Љубовића:

0069    „хај, ђе си ми, Кулузага сину,

0070    Дода’ мене хата четвртака,

0071    Лабуд ми је пусти погинуо

0072    И хајдуци овце оћераше!”

0073    Скочи Туре, хата му додаде,

0074    Бего му се бачи на рамена,

0075    Потрча трагом за хајдуком,

0076    Но сријеће на буљуке Турке

0077    Ђе носе мртве и рањене;

0078    Свак се натраг поврнуо,

0079    Некоме се боја досадило,

0080    А некоме неста џебеана.

0081    Мимо њих бего пролазио

0082    И за њим су два брата Ченгића

0083    И трећи хоџа Пиранића.

0084    Потрчаше зеленом планином,

0085    Кад бише насред друма пута,

0086    Ту нађоше хајдук-Маркетана.

0087    Ного вика бего Љубовића:

0088    „Хај, ђе си ми, Ченгић Ибраиме,

0089    Ха, донеси од хајдука главу!”

0090    Скочи Туре, на хајдука пође;

0091    Стан’ да видиш хајдук-Маркетана,

0092    Упали сјајна џефердара

0093    И Турчину срце опалио!

0094    Опет вика бего Љубовића:

0095    „Хај, ђе си ми, Ченгић вусеине,

0096    Хај, донеси од хајдука главу!”

0097    Скочи Туре, на хајдука дође;

0098    Хајдук пали двије кумбирлије,

0099    Муселиму срце опалио,

0100    И посјече оба Ченгића

0101    И узе им коња и оружје.

0102    Таде вика бего Љубовића:

0103    „Море, чу ли, хајдук Маркетане,

0104    Хој, хајдуче, да се помиримо,

0105    Да бој није на мене сваки дан!”

0106    Но му Марко ријеч проговара:

0107    „Ка’ ћемо се, бего, помирит’ —

0108    Плијених ти овце свеколике,

0109    Пет-шест сам ти окинуо глава

0110    И седмога Ћораштину Муја,

0111    А ти мене не уби никога,

0112    До посјече Срдобољу Рада,

0113    Преби’, бего, бруку за грдило!”

0114    Па се ондолен Марко подигнуо,

0115    На Грахово сустиже хајдука,

0116    Догнали су шес’ стотина оваца

0117    И седам су донијели глава.

0118    Ту су Марку шамлак учинили,

0119    А хојдоше преко Горе Црне,

0120    Док дођоше у Приморје равно.

0121    То је било, не знам је ли било.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Udar na ovce bega Ljubovica

удар_на_овце_бега_љубовића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 16:46