Корисничке алатке

Алатке сајта


љутица_богдан_и_краљ_московски

Љутица Богдан и краљ московски

Љутица Богдан и краљ московски је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Опис

Турски цар је дочуо како московски (руски) цар има крилатога коња са украсним благом на себи. Нуди велике награде свакоме ко би га довео, али се нико не јавља до Љутице Богдана. Он тражи да се потури вијест да га је турски цар изагнао, и потом креће у Русију. Цару у Москви каже да га Турци прогоне и тражи да га узме у службу, што овај и чини. Након девет година иде са царом у лов на планину, и потом иде према царевом двору сам кад га овај пошаље по соколове. Тамо превари царицу да га је цар послао по крилатог коња, и узјахавши га одлази код турског цара. Овај га је богато наградио за обављени задатак.

Текст пјесме

0001    Силна чуда приђе нечувена,

0002    Ни чувена ни приђе виђена,

0003    У Филипа московскога краља,

0004    Да он има коња крилатога,

0005    Седло му је све камење драго,

0006    Фузда му је од сувога злата,

0007    А на чело мјесец и даница,

0008    Око врата змије крилатице,

0009    А на фузди два гајтана жута,

0010    О гајтану два камена драга,

0011    Што ваљају два царева града.

0012    То зачуо царе у Стамболу,

0013    Пак сакупи паше и везире,

0014    И велике оџе и спаије,

0015    Па овако царе бесјеђаше :

0016    ”Авај Турци, моја браћо драга,

0017    ”Силна чуда приђе нечувен,

0018    »Ни чувена ни приђе виђена,

0019    »У Филипа од Москова краља,

0020    »Да он има коња крилатога,

0021    »Седло му је све камење драго,

0022    »Посред њега змијом поплетено,

0023    »А узда је од сувога злата,

0024    »А на чело мјесец и даница,

0025    »А у фузди два гајтана жута,

0026    »О гајтану два камена драга,

0027    ”Ваља, веле, два царева града.

0028    ”Него, Турци, мила браћо драга,

0029    ”Који ће се добар јунак наћи

0030    ”Да уводи поље у Москова,

0031    ”Да уводи коња крилатога,

0032    ”Кунем му се, а вјеру му давам,

0033    ”Градићу му дворе код мојије,

0034    ”И даћу му моју султанију,

0035    ”Даћу му је за љубовцу драгу,

0036    ”И даћу му за живота блага. ”

0037    Колико је царева дивана,

0038    Вас ми диван земљи погледао;

0039    Неко гледа за поље оружје,

0040    Неко броји пуца на доламу,

0041    Неко мрке засукује брке,

0042    Неко гледа на ноге мамузе,

0043    Неко гледа у земљици црној,

0044    Неко опет како расте трава,

0045    Како расте трава на завојке,

0046    Ка бијеле дојке у ђевојке,

0047    Ма не гледа Љутица Богдане,

0048    Него цара међу очи црне,

0049    Те овако цару говораше :

0050    ”Султан царе, огријано сунце,

0051    ”Оли дати, што си обећао? ”

0052    Пак овако царе говораше :

0053    ”Оћу, синко, вјера ти је моја. ”

0054    Пак му опет Богдан говораше :

0055    ”Чини телар по раји твојојзи,

0056    ”Да си моје дворе опалио,

0057    ”А моју си мајку заробио,

0058    ”А мене си царе изагнао,

0059    ”Да ме није у раји твојојзи. ”

0060    Пак довати коња големога,

0061    Пак ми пође преко Румелије.

0062    Када дође у Русију равну,

0063    Видије га од Москова краље,

0064    Те овако њему бесјеђаше :

0065    ”Ђе си био, Љутица Богдане,

0066    ”Које су те виле донијеле? ”

0067    Нијесу ме виле донијеле,

0068    ”Него моја витешка невоља :

0069    ”Ево ме је царе изагнао,

0070    ”И моје је дворе сажегао,

0071    ”Стару мајку у свијет тиснуо,

0072    ”Вјерну моју заробио љубу,

0073    ”Но сам дошо тебе, господаре,

0074    ”Да те дворим за живота мога

0075    ”Без икакве паре ни динара. ”

0076    Када зачу од Москова краље,

0077    Превари се, уједе га гуја,

0078    И узимље Љутицу Богдана.

0079    Дворио га за девет година,

0080    Колико је у девет година

0081    Не издвори паре ни динара,

0082    Ни доламе нове ни половне,

0083    Не видио ни кољске одаје,

0084    А камо ли коња крилатога.

0085    Ал’ говори од Москова краље :

0086    ”Слуго моја, Љутица Богдане,

0087    ”Да идемо у лов у планину. ”

0088    Краље вели, Богдан једва чека.

0089    Када гори у планини до’ше,

0090    Никаквога лова не виђеше,

0091    Него по’ше на језеро љуто,

0092    Да ватају утве кроз језеро,

0093    Ал’ се утве не даду гледати,

0094    А некмоли у руке ватати.

0095    Ал’ овако краље говораше :

0096    ”Слуго моја, Љутица Богдане,

0097    ”Ајде пођи на дворе бијеле,

0098    ”Па доведи наше соколове,

0099    ”Да ватамо утве кроз језеро. ”

0100    Ал’ му Богдан кротко одговара :

0101    ”Господару, од Москова краље,

0102    ”Невјерна је московска краљица,

0103    ”Она мене вјеровати неће,

0104    ”Без каквога обиљежја твога. ”

0105    Када виђе од москова краље,

0106    Мудар бјеше, ал’ се праварио,

0107    Даје њему ножа сребрнога.

0108    Па се коњу у рамена маша,

0109    Када дође двору бијеломе,

0110    Виђела га московска краљица,

0111    Па овако њему говораше :

0112    ”Слуго моја, Љутица Богдане,

0113    ”Како мене мили господаре? ”

0114    Овако јој Богдан говораше :

0115    ”О госпођо, московска краљице,

0116    ”Остао је краље у планину,

0117    ”Јере су га околили Турци ;

0118    ”Нег’ је мене краље одаслао,

0119    ”Да ми дадеш коња крилатога,

0120    ”Еда би га коњиц износио,

0121    ”Ако ли ми како не вјерујеш,

0122    ”Ево тебе ножа сребрнога,

0123    ”Што је тебе краље одаслао. ”

0124    Када виђе московска краљица,

0125    Превари се, змија је уједе,

0126    Па улази у нове камаре,

0127    Узимала до девет кључева,

0128    Отворила до девет камара,

0129    У девету коња наодила,

0130    Ђе је своја крила раширио,

0131    Од врућине себе пролађује,

0132    Те је на двор коња изводила,

0133    На њем меће седло суво златно,

0134    Седло му је све камење драго,

0135    Потпрегну га змијом троплетеном,

0136    Заузда га фуздом позлаћеном,

0137    На челу му мјесец и даница,

0138    И још љеша два гајтана жута,

0139    Пак га чешља чешљем сребрнијем,

0140    Пак овако млада бесјеђаше :

0141    ”Ајде с Богом, коњу, добро моје,

0142    ”Доведи ми здраво господара. ”

0143    Када виђе Љутица Богдане,

0144    Пак се коњу у рамена баци,

0145    Пак овако Богдан говораше :

0146    ”Остај с Богом, московска краљице,

0147    ”Не издворих паре ни динара,

0148    ”Ни доламе нове ни половне,

0149    ”Ал’ издворих коња крилатога. ”

0150    Залеће га зеленом планином,

0151    Докле дође у Стамболу граду.

0152    Далеко га царе угледао,

0153    На ближе га јунак сријетао,

0154    Па га царе грли и целива :

0155    ”Благо мене, Љутица Богдане,

0156    ”Нијеси ме, синко, преварио. ”

0157    Па му даде коња крилатога,

0158    Царе њему што је обећао :

0159    Огради му дворе код својије,

0160    И даде му своју султанију,

0161    Даде му је за драге љубовце,

0162    И даде му за живота блага,

0163    Ту доведе остаралу мајку,

0164    Лијеп пород Богдан изродио :

0165    Двије шћери и четири сина.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Ljutica Bogdan i kralj moskovski

љутица_богдан_и_краљ_московски.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/25 22:36