Добро дошли на Српску енциклопедију

Луко Лазаревић и Пејзо

Луко Лазаревић и Пејзо је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Још ни зоре ни бијела дана,

0002    Али-паша Дрини води дође,

0003    Дође паша и доведе војску,

0004    Поред Дрине разапе шаторе,

0005    Па се паша покрај Дрине шеће,

0006    А титра се златним буздованом,

0007    Ко ђевојка зеленом јабуком,

0008    У балчак се сабљи покуцкује,

0009    А на Мачву попријеко гледи,

0010    Па се паша и сам разговара:

0011    „Док ми војска из дубљине дође,

0012    „Дрину воду пребродићу ладну,

0013    „Прегазићу сву богату Мачву,

0014    „Китог проћи и у Шабац доћи

0015    „У дворове Лазаревић Луке

0016    „Хоћу њему назват’ добро јутро.

0017    „Ал’ у з’о час по ме, али поњга,

0018    „По једнога добра бити не ће.”

0019    То говори паша Али-паша,

0020    То говори, ал’ Бога не моли,

0021    Веће мисли, тако да уради.

0022    Ал’ бесједи Пејзо Мехмед-ага:

0023    „Господине, пашо Али-пашо!

0024    „Ев’ у нашој Босни каменитој

0025    „Има, пашо, тридес’т капетана,

0026    „И имаде седам паша малих,

0027    „И велики паша учтуглија;

0028    „У свакога има по ђевојка,

0029    „У ког шћерца, у ког мила сеја,

0030    „Рад је сваки, да ми је поклони,

0031    „Сваки жели, да ме зетом зовне;

0032    „Ал’ сам Богу јемин учинио,

0033    „Да с’ Туркињом оженити не ћу,

0034    „Него ћу се оженит’ влахињом;

0035    „Из Поцерја главитом ђевојком,

0036    „Којано је б’јела и румена,

0037    „Која пије вино и ракију;

0038    „Та њом ћу се јунак оженити,

0039    „Влахињу ћу младу обљубити

0040    „На срамоту Лазаревић-Луки,

0041    „И Чупићу, који Дрине чува;

0042    „Веће, пашо, драги господине!

0043    „Дај ти мене до два поглавара:

0044    „Прво дај ми Осман-барјактара,

0045    „Друго дај ми Тузлу капетана,

0046    „И дај мене три хиљаде Турак’

0047    „На хатима, а под миздрацима,

0048    „Да ја прођем преко воде Дрине,

0049    „Да прегазим сву богату Мачву,

0050    „Да осванем у Поцерју славном,

0051    „Да поробим села изпод Цера,

0052    „Да запалим цркву Петковицу,

0053    „Па ћ’ оданде уд’рит’ низ Тавнаву,

0054    „Тавнаву ћу попалит’ до Саве,

0055    „Уза Саву у Шабац ћу доћи:

0056    „А ти хајде Шапцу бијеломе,

0057    „Онђе мене хоћеш дочекати,

0058    „Онђе с’, пашо, састати хоћемо.”

0059    Кад то чуо паша Али-паша,

0060    То је паша једва дочекао,

0061    Па му даде до два поглавара,

0062    Једно прво Осман-барјактара,

0063    Друго даде Тузлу капетана,

0064    Изабра му три хиљаде Турак’

0065    На хатима, а под миздрацима,

0066    Па овако Пејзи говораше:

0067    „Пођи с Богом, Пејзо Мехмед-ага!

0068    „Попалите села испод Цера,

0069    „Све мушкиње под мач ударите,

0070    „А женскиње под робље довед’те.

0071    „Док ми војска из дубине дође,

0072    „И ја хоћу Дрину пребродити,

0073    „Мачву прећи и сву поробити,

0074    „Китог проћи и у Шабац доћи;

0075    „Онђе, Пејзо, да се састанемо.”

0076    Одатле се Пејзо подигао,

0077    У по ноћи Дрину пребродио,

0078    И ту Пејзи Бог и срећа даде

0079    Српска њега не привиђе стража.

0080    Оста паша Дрине чувајући,

0081    Оде Пејзо у Поцерје славно.

0082    Кад се д’јели срећа и несрећа,

0083    Тавна ноћца од бијела дана,

0084    У Поцерју освануше Турци

0085    Код бијеле цркве Петковице,

0086    Петковицу опколише Турци,

0087    Игумана старца затекоше,

0088    Три му ђака млада посјекоше,

0089    А тројица у гор’ утекоше,

0090    Игумана жива уватише,

0091    Намастирско благо покупише,

0092    Како Турци добро задобише,

0093    Више Турци у села не шћеше;

0094    Игуману руке савезаше,

0095    Па га туку перним буздованом,

0096    Пјешке њега поред коња гоне,

0097    Па се Турци паши повратише.

0098    Кличе вила прије јарког сунца,

0099    Саврх Цера високе планине,

0100    Дозивати Српскоме логору,

0101    У крај Дрине шанцу Бадовинцу,

0102    Из логора зове поглаваре:

0103    Прво зове Лазаревић Луку,

0104    Друго зове Чупића Стојана:

0105    „Жље заспали, Српске поглавице!

0106    „Жље заспали, зао сан уснили!

0107    „Тешко су вас преварили Турци,

0108    „Петковицу поробили цркву,

0109    „Исаију старца уватили,

0110    „Бијеле му савезали руке,

0111    „Намастирско одузели благо,

0112    „Три су њему ђака погубили,

0113    „А тројица у гору утекла.

0114    „Ви спавате, за то и не знате.

0115    „Је ли вама од Бога гријота,

0116    „А од људи покор и срамота?

0117    „Ђе је ваша вала и јунаштво?

0118    „Што чините? Јер се не бијете?”

0119    Кад то чуо Лазаревић Луко,

0120    Он се пљесну руком по кољену,

0121    Скерлет чоха пуче на кољену,

0122    Па се скочи, припаса оружје,

0123    И повика Чупића Стојана:

0124    „А на ноге, Чупићу Стојане!

0125    „Тешко су нас преварили Турци:

0126    „Мачву прешли, очли у Поцерје,

0127    „Петковицу поробили цркву,

0128    „Исаија заробили старца,

0129    „А још може више јада бити;

0130    „Већ мој брате, Чупићу Стојане!

0131    „Ти припаши свијетло оружје,

0132    „Па ти узми војске понајвише,

0133    „Па се спусти покрај воде Дрине,

0134    „Тврде страже покрај воде врзи,

0135    „Да не може тица пролећети,

0136    „А камо ли татар прокасати

0137    „И од Босне књигу пронијети:

0138    „Бојати се Осман-капетана

0139    „Из Градачца из бијела града,

0140    „Да богате не пороби Мачве;

0141    „Па кад дођеш шеру Парашници,

0142    „Ти поздрави Зека буљубашу,

0143    „Нек’ устане Зеко буљубаша,

0144    „И нек’ крене голаће јунаке,

0145    „Поред Батра воде нек постави

0146    „Тврде страже све једну до друге.”

0147    Чупић скочи, припаса оружје,

0148    Узе Чупић понајвише војске,

0149    Па се спусти покрај воде Дрине,

0150    Тврде страже на бродове баци;

0151    Када дође шеру Парашници,

0152    Он поздрави Зека буљубашу,

0153    Уста Зеко и голаће крену,

0154    Тврде страже покрај Батра баци;

0155    Да какви су голаћи јунаци!

0156    Убили би под облаком ждрала,

0157    А камо ли на земљи јунака!

0158    Како би их Осман преварио?

0159    А кад страже тврде поставише,

0160    Стаде Луко пребирати војску:

0161    Узе себе четрљест коњика

0162    И стотину младијех пјешака,

0163    И поведе Бакал-Милосава,

0164    И поведе Марка из Штитара:

0165    Милосава води ради дике,

0166    Ради дике и рад’ разговора,

0167    А Штитарца Марка рад’ јунаштва;

0168    И поведе Глувца Михаила,

0169    Који с’јече мачем без разлога,

0170    И поведе Гркињића Ђорђа,

0171    Когано је на сабљу отео

0172    Од Турака из ропства Турскога,

0173    И држи га као свога сина,

0174    Који Луку свлачи и облачи

0175    И свиленим опасује пасом.

0176    Пође с њиме четрљест коњика

0177    И стотина младијех пјешака,

0178    Оде Луко уз ту воду Дрину,

0179    Да обиђе шанац у Љешници

0180    И у шанцу свога брата Ђуру,

0181    Свога брата Ђуру капетана,

0182    Да га млада не преваре Турци;

0183    А кад Луко Новом селу био,

0184    Ђе су Турци Дрину прегазили,

0185    Још се Турци повратили нису;

0186    Куд су Турци Мачву прегазили,

0187    На плочама траву однијели,

0188    Стаде ука Луке око пута.

0189    Јоште Луко пута истражује,

0190    А Турци се пољем помолише,

0191    Савезана Игумана воде;

0192    Није шала, три хиљаде Турак’!

0193    А у Луке четрљест коњика

0194    И стотина Србина пјешака!

0195    Кад је Луко опазио Турке,

0196    Препаде се Лазаревић Луко:

0197    „Мили Бого! та што ћу ти јако:

0198    „На злу ти се мјесту затекосмо!

0199    „У равноме пољу широкоме,

0200    „Ђе не има ни трна ни грма,

0201    „Нас је мало, а млого Турака:

0202    „Да с’ бијемо, разбит’ не можемо,

0203    „Да бјежимо, утећ’ не можемо;

0204    „Шуме нема, да се заклонимо,

0205    „Већ можемо лудо изгинути,

0206    „Веће, браћо, стотина пјешака!

0207    „Сваки своју пушку потпрашите,

0208    „Покријте се по зеленој трави,

0209    „Па пушака метати немојте,

0210    „Нека за вас Турци и не знаду;

0211    „Ми коњици одосмо пред Турке,

0212    „Па ће Турци на нас ударити,

0213    „Ми с’ пред њима измаћи хоћемо,

0214    „К вама ћемо Турке напустити,

0215    „Ви гледајте сваки по једнога.

0216    „Па на Турке огањ оборите,

0217    „Са пламеном Турке забуните,

0218    „А ми ћемо сабље повадити

0219    „И у Турке јуриш учинити:

0220    „Не би л’ како Турке забунили.

0221    „Не би л’ старца од Турак’ отели.”

0222    Тако Луко Србље сјетовао.

0223    Пјешаци се по трави покрише,

0224    Оде Луко су четрљест друга,

0225    Коња љути, а пред Турке иде.

0226    Како Турци опазише Луку,

0227    Одмак Турци Луку познадоше,

0228    Па говори Пејзо Мехмед-ага:

0229    „Ти си курво, Лазаревић Луко!

0230    „Што сам ћео, то сам удесио,

0231    „С тобом ћу се, курво, огледати.”

0232    Трже Турчин сабљу димишћију,

0233    Трже сабљу у лијеву руку;

0234    Али Луко Пејзе не познаје,

0235    Него мисли, да је Али-паша,

0236    Па се њему јуначки јављаше:

0237    „Ја сам курво, пашо Али-пашо!

0238    „Жена био, ко ти побјегао!”

0239    Трже Луко сабљу у десницу,

0240    Један другом добра коња пусти,

0241    Доиста се ударити ћаху,

0242    Ал’ Србини не дадоше Луки,

0243    Већ с’ утјече један пред другога,

0244    Да Србима Луко не погине,

0245    Србима је жао поглавара;

0246    Утече се Бакал Милосаве

0247    На јагрзу коњу високоме,

0248    Па говори Лазаревић-Луки:

0249    „Побратиме Лазаревић Луко!

0250    „Ја ћу за те на мејдан изићи,

0251    „Ти ћеш мене прије покајати.”

0252    Трже Бакал сабљу у десницу,

0253    Па полеће Пејзи Мехмед-аги,

0254    Ал’ тек што се коњи сусретоше,

0255    А јунаци да с’ сабљам ударе,

0256    А Бакала срећа изневјери:

0257    Под Бакалом јагрз посрнуо,

0258    Паде Бакал пред коња у траву,

0259    Бакал паде, а Пејзо допаде;

0260    Да Бакалу одсијече главу;

0261    Ал’ се Бакал и пјешице брани

0262    Бритком сабљом и десницом руком.

0263    Бјежи Бакал около јагрза.

0264    Када виђе Лазаревић Луко,

0265    Ђе ће Турчин посјећи Бакала:

0266    Скиде Луко пушку крџалијнку,

0267    Којано је обљевена златом

0268    Од јалмана до горњег нишана,

0269    На којој је тридес’т белензука,

0270    Све од чиста жеженога злата,

0271    Паразлама од тридест дуката;

0272    На којој је до дванаес’т слова,

0273    Свако слово у крв’ окаљено,

0274    На јуначко тело нам’јењено;

0275    Она бије сваку амајлију;

0276    Па је Луко онда говорио:

0277    „Та не бој се брате Милосаве!

0278    „Тај те Турчин ље погубит’ не ће,

0279    „Нит’ ће виђет’ буле ни матере.”

0280    Крџалијнки живу ватру даде,

0281    Пуче шара, пуста остат’ не ће,

0282    Те погоди Пејзу Мехмед-агу,

0283    Погоди га под грло бијело,

0284    Закла Пејзу као јагње б’јело;

0285    Пејзо паде са коња у траву,

0286    Ал’ долеће Осман-барјактару

0287    С голом сабљом у десници руци,

0288    Да Бакалу одсијече главу,

0289    Па му не да јагрза узјати,

0290    Бакал бјежи око коња свога,

0291    Па се Бакал и пјешице брани,

0292    Ал’ би њега Турчин погубио,

0293    У Бакала вјерна слуга бјеше:

0294    Павлић момче из града Мостара,

0295    Когано је Бакал одранио

0296    Уз кољено к’о рођеног сина

0297    Зарад’ Бога и заради душе,

0298    Павлић собом заклоња Бакала

0299    Заклоња га собом и вранчићем,

0300    Младо дјете, одвише слободно,

0301    Трже Павлић двије пушке мале,

0302    У Османа обје окренуо:

0303    „Стан’ Турчине! куд си насрнуо?

0304    „Не ћеш згубит’ мога господара,

0305    „Док је моје на рамена главе.”

0306    Обје пукле, Османа згодиле,

0307    Синџирли га зрна ударила,

0308    У Осману срце истргала,

0309    Кад падоше двије поглавице,

0310    Онда Турци натраг устегнуше,

0311    У то доба Бакал-Милосаве

0312    Узја коња, па поћера Турке,

0313    Ал’ повика Тузла капетане;

0314    „Јао Турци, моји јењичари!

0315    „Нема Лука већ четрљест друга,

0316    „А нас има три хиљаде равно,

0317    „Ето јако што се од нас ради!

0318    „Јалах кардаш, јуриш на душмана!”

0319    Тад’ се Турци опет повратише,

0320    На коњике Српске јуриш чине,

0321    Србљи сташе пред њима бјегати!

0322    Та не бјеже да Турцим’ утеку,

0323    Веће маме Турке на пјешаке.

0324    А кад Србљи Турке домамише,

0325    На мах пуче од стотине Срба,

0326    На мах пуче стотина пушака,

0327    Мртвих паде стотина Турака,

0328    Погибе им Тузла капетане;

0329    А Србињи онда јуришише,

0330    Турци сложно огањ оборише,

0331    Под Штитарцем убише ђогата,

0332    Под Ђорђијом убише дората;

0333    Ево Ђорђе пјешице измаче,

0334    А Штитарца ђогат притиснуо;

0335    На Штитарца Турци долећеше,

0336    Лежећива да га посијеку.

0337    Јадан Марко лежећи се брани:

0338    Бритком сабљом и лежећи маше.

0339    Око себе рашћерује Турке.

0340    Доиста би Марко погинуо,

0341    Ал’ опази Глувац Михаило,

0342    Ђе су Марка забунили Турци,

0343    Трже мача Глувац Михаило,

0344    Па кроз Турке јуриш учинио,

0345    Док до Марка путе просијече,

0346    Седамнаест Турак’ посијече;

0347    С друге стране Пушибрк Остоја,

0348    Док Остоја путе просијече,

0349    Десет Турски глава одсијече;

0350    Те Штитарца с коњем опростише.

0351    Кад се Марко ногу докопао,

0352    Кано соко крила на планини,

0353    Па поћера Турке на алаје,

0354    Све разбише Турке на алаје,

0355    Даше Турци плећа, побјегоше,

0356    А на Дрину воду нагазише,

0357    Одведоше Исаију старца.

0358    Од Турака млого и утече,

0359    А млого их и онђе остаде;

0360    Седамнаест погибе Србина,

0361    Оста мејдан Лазаревић-Луке.

0362    Како Турци Дрину пребродише,

0363    Али-паша далеко их виђе,

0364    Мало ближе пред њих истрчао:

0365    „Јала кардаш! како ј’ у Србији?”

0366    Турци њему невесело веле:

0367    „Али-пашо, сиња кукавицо!

0368    „Никако је у Срб’ји по Турке!

0369    „Колико смо тебе говорили,

0370    „Да не шаљеш војске преко Мачве;

0371    „Та ђе ти је Пејзо Мехмед-ага?

0372    „И ђе ти је Осман барјактару?

0373    „И ђе ти је Тузла капетане?

0374    „Које Босна нигда стећи неће.

0375    „Погуби их Лазаревић Луко

0376    „Су својијех четрљест коњика!

0377    „Још да бјеше Чупићу Стојане,

0378    „Не би тебе гласник Дрине преш’о,

0379    „Нит’ би им’о ко глас донијети,

0380    „Да ти каже каконо је било.”

0381    Од како је свијет постануо,

0382    Није Србин Турке дочекао,

0383    Мало Срба а млого Турака,

0384    Разма тада Лазаревић Луко

0385    Што дочека Турке код Новога,

0386    И погуби Пејзу Мехмед-агу

0387    О Крстову дану јесењему.

0388    Ова пјесма свима Србињима,

0389    Од мен’ пјесма, а од Бога здравље!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
Штампање