Никац од Ровина и Амза капетан је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Сиграла се три добра јунака,

0002    Три јунака, сва три Црногорца,

0003    То су били Богом побратими.

0004    Једно бјеше Никац од Ровина,

0005    Поред њега Симо и Турчине

0006    На граници ломне Горе Црне,

0007    У Изворце и Кобиље Доце,

0008    Играју се пламенита ножа,

0009    Како ваља дочекати Турке,

0010    А на брзо посијећи главу,

0011    Јер се боје града Нишићкога,

0012    Да им по чем не удре грађани

0013    Од Нишића града бијелога.

0014    А што вели Симо и Турчине:

0015    „Побратиме, Никче од Ровина,

0016    “Ти си твоје удалио овце

0017    „На границу ломне Горе Црне,

0018    “А чули смо да казују људи,

0019    „Затеко се Амза капетану:

0020    “Да ће чету покупити малу,

0021    „Па на твоје ударити овце,

0022    “Јуначку ти погубити главу;

0023    „Па је јазук, мили побратиме,

0024    “Црној Гори зазор и срамота,

0025    „Да погине Никче од Ровина,

0026    “Што га данас у Брдима нема.„

0027    Кад је чуо Никац од Ровина,

0028    То је њему врло мука било,

0029    Јер код себе и б’јели оваца,

0030    Никад нема брата ниједнога

0031    Који би му у невољи био,

0032    Него једно двоје дјеце мало,

0033    Двоје дјеце два синовца млада.

0034    Заиста се Никац узбешио,

0035    И овако ријеч бесједио:

0036    “Браћо моја, оба побратима,

0037    „Ако мене до невоље дође,

0038    “Будите ми, браћо, у невољу,

0039    „Јер се бојим од града грађана.“

0040    То им рече, па се растадоше,

0041    Никац узе дивит и артију,

0042    Сједе јунак, ситну књигу пише,

0043    Па је шаље граду Нишицкоме,

0044    А на име Амзи капетану.

0045    У књизи га Никац поздрављаше,

0046    И овако њему говораше:

0047    „Добро виђи, што ти књига каже,

0048    “Што се валиш по Нишићу граду,

0049    „Да покупиш једну чету малу,

0050    “Са њом удриш на Изворце равне,

0051    „На вјеру ми посијечеш главу,

0052    “А плијениш пребијеле овце,

0053    „Кунем ти се божјом вјером тврдом,

0054    “Са тим мене устрашити нећеш,

0055    „Да одјавим из Кобиља овце,

0056    “Него ће се Никче постарати,

0057    „Како ће вас добро дочекати.

0058    “Но Турчине, Амза капетане,

0059    „Кад си на то болан устануо,

0060    “Те ти не да ђаво мировати,

0061    „Пошаљи ми од Нишића мито,

0062    “Млого нећу но токе четворе,

0063    „Са четири твоје буљубаше,

0064    “Што се вале да сијеку главе,

0065    „На четири моје арамбаше.

0066    “Једне токе Беће Пељевића,

0067    „На сокола Пеја бајратара,

0068    “Друге токе Аџиманић-Дура,

0069    „На нашега Гардашевић-Тура,

0070    “Треће токе Бабића Јашара,

0071    „На мог побра Радуловић-Сима,

0072    “А четврте твоје, капетане,

0073    „Ал’ ти драго мене ал’ Тодору,

0074    “Ал’ Тодору брату старијему,

0075    „Па обери којему ти драго.

0076    “Јер ако ми то послати нећеш,

0077    „Кунем ти се божјом вјером тврдом,

0078    “Подићи ћу моје арамбаше,

0079    „И четири чете покупити,

0080    “Никшића ћу затворити града,

0081    „Бијеле вам поскапати овце,

0082    “А и вама добро бити неће.„

0083    Кад Турчину ситна књига дође,

0084    Све грађане на скуп сакупио,

0085    Па пред свима књигу проучио.

0086    Кад грађани књигу саслушаше,

0087    Свакога се збора зађедоше:

0088    Неко вели, да му мито дамо,

0089    Неко вели, да му га не дамо.

0090    Кад то чуо Бабићу Јашаре,

0091    Овако је Турчин говорио:

0092    “Дајте, Турци од Нишића, мито,

0093    „Ја не дајем са рамена тока,

0094    “Док ми стоји на рамена глава,

0095    „Баш да ће нам затворити града,

0096    “И бијеле поцркати овце.„

0097    Кад је чуо Амза капетане,

0098    Овако је ријеч бесједио:

0099    “Није л’ мајка родила јунака,

0100    „Да избира три четири друга,

0101    “Па да оде на Рудине равне,

0102    „На границу ломне Горе Црне,

0103    “До Изворца и Кобиља Доца,

0104    „Да уводи Никца од Ровина,

0105    “Је л’ код њега Симо и Турчине,

0106    „Да отиде и за Никца каже.“

0107    Скочи Турчин Бабићу Јашаре:

0108    „Ево мајка родила јунака,“

0109    Па изабра три-четири друга.

0110    Оде Јашар до Рудине равне

0111    На границу ломне Горе Црне,

0112    У Изворце и Кобиље Доце.

0113    Ту нађоше Никца код оваца,

0114    И код њега нема побратима,

0115    Далеко им раздвојене овце,

0116    Код Никца су двоје дјеце младо.

0117    Добро Јашар Никца уводио,

0118    Два од себе отправио друга

0119    Бијеломе граду Нишицкоме,

0120    А Турчину Амзи капетану,

0121    Да покупи од града грађане,

0122    Да је брже у Изворце равне,

0123    Код Никца ти ниђе нико нема,

0124    Само са њим двоје ђеце мало,

0125    Што враћају пребијеле овце.

0126    Абер стиже граду Нишицкоме

0127    И Турчину Амзи капетану,

0128    Скочи Хамза ка да се помами,

0129    Па се скупа подиже грађане,

0130    Мало млого, пет стотин’ грађана,

0131    Ита Турчин у Изворце равне.

0132    Док дођоше у Кобиље Доце,

0133    Ту нађоше Јашар-буљубашу,

0134    Све им Јашар по истини каже.

0135    Ту грађани макул учинише,

0136    Да у зору удре на торину

0137    И колибу Никца од Ровина,

0138    Па велику ватру наложише.

0139    А у Никца добар адет бјаше,

0140    Прије зоре рани у Изворце,

0141    Умије се и Богу се моли,

0142    Измакне се мало у планину,

0143    Често гледа граду Нишицкоме,

0144    Јер се боји од града грађана,

0145    Да му по чем не удре грађани.

0146    Нешто му се даде погледати,

0147    У долину виђе ватру живу,

0148    Па се ближе Никац примицаше,

0149    Виђе Никац од града грађане,

0150    Па се натраг Никац повратио,

0151    Те пробуди двоје ђеце лудо,

0152    Овако им Никац бесједио:

0153    „Устаните, моја ђецо драга,

0154    “Ево ће нам ударит’ грађани,

0155    „Но трчите Чеву каменоме,

0156    “Мом Тодору брату рођеноме,

0157    „Кажите му што је и како је:

0158    “Како сване и огрије сунце,

0159    „Овце ће нам пл’јенити грађани,

0160    “Нека купи Левљане јунаке,

0161    „Нек поита мене у Изворце,

0162    “Еда бисмо одбранили овце.„

0163    Итро ђеца послушаше стрица,

0164    Потрчаше Чеву каменоме.

0165    Докле ђеца Чеву долазише,

0166    У том зора лице помолила.

0167    А да видиш Никца од Ровина,

0168    Из прибоја испустио овце,

0169    Никац узе пушку џевердара,

0170    Измаче се у гору зелену

0171    Према свога пребијела стада.

0172    А у зору удрише грађани

0173    На колибу Никца и прибоја.

0174    Док повика Бабићу Јашаре:

0175    “О Турчине, Амза капетане,

0176    „Ала нама до Бога милога“

0177    „Нема Никца нит’ има оваца,

0178    “Но је ноћас влаше побјегнуло.„

0179    А Никац се из горице јави:

0180    “Ево Никца и ево оваца,

0181    „Још не бјежи Никац од такије.“

0182    Кад грађани Никца саслушаше,

0183    У торине јуриш учинише

0184    На Никчеве пребијеле овце.

0185    А да видиш Бабића Јашара,

0186    Он увати Никчина мркаља,

0187    Што му носи на грлу чактара,

0188    А гледа га Никац од Ровина

0189    Низ његову пушку џевердара,

0190    Па он пушци даде ватру живу.

0191    Добра пушка ватру приватила,

0192    Јашара је дивно погодила

0193    Међу токе у прси широке,

0194    На прси му токе проломио,

0195    А на плећа пенџер отворио,

0196    Жив се наже, мртав земљи паде,

0197    Јашар паде, а ован остаде.

0198    Затрча се Париповић Зуко,

0199    Па увати Никчева мркаља.

0200    У том Никац пушку напунио,

0201    Па Турчину Никац бесједио:

0202    „Нека, Зуко, на зло ударио!

0203    “Не дирај ми мога разблудника.„

0204    Па га пушком од образа гађа,

0205    На добро га мјесто погодио,

0206    Насатице међу лопатице,

0207    Поквари му црне џигерице,

0208    Зуко паде, а ован остаде.

0209    У том стиже Ђубелевић Дрво,

0210    Па увати Никчева мркаља.

0211    У том Никац пушку напунио,

0212    Па је Дрву ријеч бесједио:

0213    “Нека, Дрво, на јад ударио!

0214    „Не дирај ми мога разблудника.“

0215    Па џекану даде ватру живу.

0216    Добра пушка ватру приватила,

0217    А Дрва је боље погодила,

0218    У ковије међу очи двије,

0219    Све му прште мозак по ледини.

0220    У том Турци плијенише овце.

0221    Три Турчина понесоше мртве,

0222    Поћераше овце низ Изворце,

0223    А за њима Никац из Ровина,

0224    Прати Никац овце и Нишиће,

0225    Не да брава без мртвије глава.

0226    Често пуни пушку џевердара,

0227    На Никшиће пушку окреташе,

0228    Ниједна му не пуца залуду,

0229    Нека бије, а нека рањива.

0230    Млоге јаде Никац учинио,

0231    Тридест друга земљи оборио.

0232    Кличе Никац грлом бијелијем:

0233    „Ђе си мене, Симо и Турчине,

0234    “Побратими, ниђе вас не било!

0235    „Никшићи ми плијенише овце.“

0236    А вели му Амза капетане:

0237    „О ти Никче, Црне Горе чавко,

0238    “Данас теби ни Бог не помаже,

0239    „А камо ли Симо и Турчине.“

0240    Таман Амза у ријечи бјаше,

0241    Док пристиже Симо и Турчине,

0242    Па кликују грлом бијелијем:

0243    „Који данас у помоћ призиваш

0244    “По имену Симу и Турчина,

0245    „Ево Никцу оба побратима.“

0246    Док се Никац из планине јави.

0247    Састаше се сва три побратима,

0248    Па на Турке сложно ударише,

0249    Млоге Турке грдне оставише,

0250    Ал’ их Турци посјећ’ не дадоше,

0251    Него вуку мртве и рањене,

0252    А ћерају пребијеле овце,

0253    А прати их Никац од Ровинах

0254    Са његова оба побратима.

0255    Док стигоше Чевљани јунаци,

0256    Црногорци како ватра жива,

0257    Потегоше пламене анџаре,

0258    Па сјекоше Турке Никшићане,

0259    Док их бијел данак оставио,

0260    А тамна их ноћца приватила,

0261    До Брађанца доћераше Турке.

0262    Па се натраг вратише јунаци.

0263    Док дођоше у Изворце равне,

0264    Искупише деведесет глава,

0265    И ранише Амзу капетана,

0266    Сломише му ногу у кољено.

0267    Што утече у ноћ рањеније,

0268    То ће знати у Нихшићу граду.

0269    Ту је Никцу добра срећа била,

0270    Не изгуби ни једнога друга,

0271    Само бише осам рањеније,

0272    И свакоме ништа бити неће.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Nikac od Rovina i Amza kapetan