Нејаки Ненад и војвода Корун је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Роди мајка девет пособаца,

0002    У зло доба, у године гладне,

0003    Све је девет мајка одранила,

0004    Све преслицом и десницом руком,

0005    И осам је мајка оженила.

0006    А кад стала женити деветог,

0007    Сву господу и сватове звала,

0008    Сву господу и господске сине,

0009    Не дозвала Коруна војводу,

0010    Незван Корун у сватове дође.

0011    Кад је стала мила стара мајка,

0012    Кад је стала свате даривати,

0013    Сваком свату танану кошуљу,

0014    А Коруну везену мараму.

0015    Расрди се Коруне војвода,

0016    Па сагуби девет мили сина,

0017    И зароби девет мили снаја,

0018    Голу, босу милу стару мајку,

0019    Голу, босу по камену води,

0020    Гологлаву као и девојку.

0021    Ал’ беседи мила стара мајка:

0022    ”Ој Бога ти, Коруне војвода,

0023    Што ме босу по камену водиш,

0024    Живо ми је чедо под појасом,

0025    Бог ће дати, па ће добро бити,

0026    Па ће и то мајки рана бити!”

0027    Роди мајка нејака Ненада;

0028    Што омркне нејаки Ненаде,

0029    Што омркне, све већи осване.

0030    Кад је било девет годиница,

0031    Те је Ненад до коња дораст’о,

0032    Па он седе вечерати с мајком,

0033    Те он мајки беседи потијо:

0034    ”Ој старице, моја мила мајко,

0035    Зашт’ ми ниси брата природила,

0036    Јел’ млађега, јели старијега,

0037    Да се имам чиме заклињати

0038    Кад ја пођем међу дружбиницу,

0039    Већ се кунем коњем и оружјем,

0040    Па ми коњу грива опаднула,

0041    А оружје светло посукнило?”

0042    Сузе рони мила стара мајка,

0043    Сузе рони, па тијо беседи:

0044    ”Ој Ненаде, моје чедо драго,

0045    Родила сам девет пособаца,

0046    У зло доба, у године гладне,

0047    Па све сам их девет одранила,

0048    Све преслицом и десницом руком,

0049    И осам сам мајка оженила.

0050    А кад стаде женити деветог,

0051    Сву господу и сватове звала,

0052    Сву господу и господске сине,

0053    Ал’ не дозва Коруна војводу,

0054    Незван Корун у сватове дође.

0055    Кад сам стала свате даривати,

0056    Сваком свату танану кошуљу,

0057    А Коруну везену мараму.

0058    Расрди се Коруне војвода,

0059    Па сагуби девет мили сина,

0060    И зароби девет мили снаја.”

0061    Онда уста нејаки Ненаде,

0062    Па он седла добра коња свога,

0063    Право иде двору Корунову;

0064    Извикује Коруна војводу:

0065    ”Изиђ’ прид двор да се огледамо,

0066    Који ће нас бољи јунак бити!”

0067    Ал’ беседи Коруне војвода:

0068    ”Ид’ одатле, нејаки Ненаде,

0069    Да о тебе сабљу не скрнавим!”

0070    Расрди се нејаки Ненаде,

0071    Па беседи Коруну војводи:

0072    ”Изиђ’ прид двор, Коруна војводо,

0073    Изиђ’, курво, да се огледамо!”

0074    Изиоди Коруне војвода,

0075    Засукао руке до лаката,

0076    Голу сабљу у руки изнесе.

0077    А кад виђе нејаки Ненаде,

0078    Цикну, викну нејаки Ненаде,

0079    Цикну, викну као змија љута,

0080    Скочи коњиц као ластавица,

0081    Па истрже бритку сабљу своју,

0082    Те сагуби Коруна војводу

0083    И отиде тавници на врата,

0084    Па удара ногом и папучом:

0085    ”Отвори се, проклета тавнице,

0086    Да попуштам девет ропкињица!”

0087    Отвори се проклета тавница,

0088    Он попушта девет ропкињица,

0089    Ропкињица, девет мили снаја,

0090    Одведе ји милој старој мајки,

0091    Па беседи нејаки Ненаде:

0092    ”Ој старице, моја мила мајко,

0093    Ја сагуби Коруна војводу

0094    И попушта девет мили снаја!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Nejaki Nenad i vojvoda Korun