Хвала буљубаше Реџа је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Кује коња једно Туре силно

0002    На Сјеници, под бијелим градом,

0003    Он га кује, коњ му поскакује;

0004    Љуто Турчин коњу подвикује:

0005    „Дура, коњу, мој дебели вранче,

0006    Неће тебе под моју ђевојку,

0007    Нег’, ишала, на крваву војску!

0008    Сјутра ћемо пута путовати

0009    И четири горе прејездити —

0010    Јаворову и гору Ковиљу

0011    И планину Црвену горицу;

0012    Док сиђемо до на Ивањицу,

0013    Ту ћемо се, коњу, одморити

0014    И отале јутром подранити,

0015    Ићи ћемо низ малу Мораву,

0016    До градине и тромеђе тврде,

0017    И ту ћемо ноћцу преноћити;

0018    А отале друмом крчаником

0019    Уз планину Студене водице,

0020    А до Мучња, зелене стијене,

0021    До Пресјеке, брда вјетренога,

0022    Ту ћемо се брда одморити;

0023    Па отале мало понаниже

0024    До бијеле Неманића цркве,

0025    Да потражим попа Дмитровића,

0026    Мало попа, тек његову војску,

0027    Да потражим буљубашу рема

0028    Са његови дванаест пандура,

0029    Штоно оди шњежану Јавору

0030    И он води до дванаест друга,

0031    Који’ није од оружја туга,

0032    Не би ли му осјекао главу,

0033    Да му узмем вранца маленога,

0034    Па ћу њега сину поклонити

0035    Да га Туре јаше по пазару,

0036    Да г’ кавурин не ломи по брду;

0037    А отале, мало унапредак,

0038    Да ја нађем буљубашу Васа

0039    Не би ли му осјекао главу

0040    И скинуо зелену доламу,

0041    Да је дадем моме барјактару,

0042    Да је Туре на хату издере,

0043    Да кавурин по трњу не дере;

0044    А отале мало понаниже,

0045    Да потражим Пивљанина старца,

0046    Да му обје осијечем руке,

0047    Нек’ под старост не сијече Турке;

0048    А отале мало унапредак,

0049    Да потражим буљубашу Скитња,

0050    Што се скита и за Реџа пита!”

0051    Јоште мисли нико га не слуша;

0052    То слушају аге Сјеничани

0053    И злосретњи Турци варошани.

0054    Кад су Реџу саслушали р’јечи,

0055    Турци одма на разговор иду,

0056    Међу собом дина споменују,

0057    И све су се аге покупили,

0058    Напријед су аге Сјеничани,

0059    А за њема Турци варошани.

0060    Реџа мисли нико га не чује;

0061    Доспјеле су аге Сјеничани

0062    И са њима Турци варошани,

0063    Па су они Реџу говорили:

0064    „Држи, држи, буљубаша Реџо,

0065    Држ’ кавуре, ако Бога знадеш,

0066    Ево данас по године дана

0067    Како нас је попаднула тама,

0068    Не видимо сунда ни мјесеца,

0069    Но запали власи те чекају

0070    По Јавору, сњежаној планини,

0071    Већ не даду нам под Јавор проћи

0072    Ни субаши у чипчије доћи,

0073    Готови се погубати Турци!”

0074    Погледа ји буљубаша Реџо,

0075    Он погледа на четири стране,

0076    Пак избира Турке Сјеничане:

0077    „Јесте л’ чули, браћо Сјеничани

0078    И злосретњи Турци варошани —

0079    Ђе сам био, ту сам задобио,

0080    Три године у Стамболу био

0081    И трефи се на злосретној кавзи

0082    Кад погуби царе патијара

0083    И он закла једног калуђера,

0084    Па ако ми то не вјерујете,

0085    Ев’ у менењеговога вранца;

0086    А годину у бијелу Нишу,

0087    Па и ту сам рају продавао,

0088    Од раје сам пусат одузео,

0089    У кога сам бритву оставио,

0090    Половину од ње одломио,

0091    И погубиг Дмитра Бугарина,

0092    Кој’ бугарски беше поглавица,

0093    И узег му сјајну крџалинку,

0094    Па ако ми то не вјерујете,

0095    Ево ј’ и сад о рамену моме!”

0096    Пак то мисли нико га не слуша,

0097    Ал’ га слуша једно Српче младо,

0098    Пак испаде под град у Сјеницу

0099    И потрча до на Ивањицу;

0100    У Братљеву, ту је преноћио

0101    Код некога чиче Парезана.

0102    Аврам њему, ’вако говораше:

0103    „Ај’те, сине, ај’те на предају,

0104    Кад вас станем …

0105    Онда ћу вам жене продавати!”

0106    Шути момче, ништа не говори,

0107    Но отиде ка Опаљенику,

0108    Па ту нађе Боторића Мићу

0109    И са њиме Паришића Панта,

0110    Разговор су били затурили …

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Hvala buljubase Redza