Старина Новак и кнез Богосав

Старина Новак и кнез Богосав је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Опис

Старин Новак прича кнезу Богосаву зашто је отишао у хајдуке под старе дане. Прво је три године радио на градњи Смедерева, без плаће и наднице. Након тога је Јерина увела велики порез у злату, који он није могао да плати, па је отишао у Босну на планину Романију. Ту га једном напао Турчин и почео да га туче, иако га је Новак молио да престане. Кад му је то додијало, Новак убије турчина са будаком, отме његово оружје и благо што је имао уза се, и оде у планину. Од тада је прошло четрдесет година како је Новак у хајдуцима.

Текст пјесме

0001    Вино пију Новак и Радивој

0002    А код Босне код воде студене

0003    Код некога кнеза Богосава,

0004    А кад су се вина понапили,

0005    Кнез Богосав стаде бесједити:

0006    ”Побратиме, Старина Новаче!

0007    ”Кажи право, тако био здраво!

0008    ”Са шта, брате, оде у хајдуке?

0009    ”Каква тебе оћера невоља

0010    ”Врат ломити, по гори ходити,

0011    ”По хајдуци, по лошу занату,

0012    ”А под старост, кад ти није вриме?”

0013    Вели њему Старина Новаче:

0014    ”Побратиме, кнеже Богосаве!

0015    ”Кад ме питаш, право да ти кажем:

0016    ”Јест ми било за невољу љуту:

0017    ”Ако мореш знати и памтити,

0018    ”Кад Јерина Смедерево гради,

0019    ”Па нареди мене у аргатлук,

0020    ”Аргатовах три године дана,

0021    ”И ја вукох дрвље и камење

0022    ”Све уз моја кола и волове.

0023    ”И за пуне до три годинице

0024    ”Ја не стекох паре ни динара,

0025    ”Ни заслужих на ноге опанке!

0026    ”И то бих јој, брате, опростио;

0027    ”Кад сагради Смедерева града,

0028    ”Онда стаде па и куле зида,

0029    ”Позлаћује врата и пенџере,

0030    ”Па наметну намет на вилает,

0031    ”Све на кућу по три литре злата,

0032    ”То је, брате, по триста дуката!

0033    ”Ко имаде, и предаде благо;

0034    ”Ко предаде, онај и остаде;

0035    ”Ја сам био човек сиромашан,

0036    ”Не имадох да предадем благо,

0037    ”Узех будак, с чим сам аргатов’о,

0038    ”Па с будаком одох у хајдуке,

0039    ”Па се ниђе здржати не могох

0040    ”У држави Јерине проклете,

0041    ”Већ побегох до студене Дрине,

0042    ”Па се маших Босне камените.

0043    ”А кад дођох близу Романије,

0044    ”Ту сам турске сватове сусрео,

0045    ”Они воде кадуну ђевојку,

0046    ”Сви сватови с миром пролазили,

0047    ”Заостало Туре младожења

0048    ”На дорату коњу великоме,

0049    ”Оно не шће да пролази с миром,

0050    ”Већ потеже троструку канџију,

0051    ”Три су на њој луле од тумбака,

0052    ”Па удара мене по плећима;

0053    ”Трипут сам га богом побратио:

0054    ” ”Молим ти се, Туре младожења,

0055    ” ”А тако ти среће и јунаштва,

0056    ” ”И тако ти сретнога весеља!

0057    ” ”Прођи ме се, хајде путем с миром,

0058    ” ”Видиш, да сам човек сиромашан;”

0059    ”Опет Туре да с’ окани не ће,

0060    ”Већ ме стаде већма ударати;

0061    ”Кад је мене мало забољело,

0062    ”И ја сам се врло ражљутио,

0063    ”Па потегох будак са рамена,

0064    ”Те ударих Туре на дорату,

0065    ”Како сам га лако ударио,

0066    ”У мах сам га с коња оборио,

0067    ”И к њему сам онда прилетио,

0068    ”Ударих га још два и три пута,

0069    ”Док сам њега с душом раставио;

0070    ”Ватих му се руком у џепове,

0071    ”Код њег’ нађох до три кесе блага,

0072    ”Па их пуштих себи у њедарца;

0073    ”Отпасах му сабљу од појаса,

0074    ”Њем’ отпасах, а себи припасах;

0075    ”Оставих му будак више главе,

0076    ”Да чим ће га закопати Турци,

0077    ”Па посједох његова дората,

0078    ”Одох право гори Романији;

0079    ”То гледају сви турски сватови,

0080    ”Не шћедоше мене ни ћерати,

0081    ”Ја не шћеше, јали не смједоше.

0082    ”Ево има четрьест година,

0083    ”Романији у гору обикнуо,

0084    ”Боље, брате, него моје дворе,

0085    ”Јер ја чувам друма кроз планину,

0086    ”Дочекујем Сарајлије младе,

0087    ”Те отимам и сребро и злато

0088    ”И лијепу чоху и кадифу,

0089    ”Одијевам и себе и друштво,

0090    ”А кадар сам стићи и утећи

0091    ”И на страшну мјесту постајати,

0092    ”Не бојим се никога до Бога!”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање