Марко Краљевић и Филип Маџарин

Марко Краљевић и Филип Маџарин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Вино пије тридест капетана

0002    У Карловцу бијелому граду,

0003    Међу њима Вилип Маџарине,

0004    А до њега Змај-Деспоте Вуче,

0005    Докле су се вина напојили

0006    И од вина ћеив задобили,

0007    Па се вали тридест капетана,

0008    Што је који робља наробио,

0009    Колико ли глава осјекао;

0010    Али вели Вилип Маџарине:

0011    „Браћо моја, тридест капетана!

0012    „Видите ли бијела Карловца

0013    „И у њему тридест и три куле?

0014    „Ја сам сваку главом накитио,

0015    „До нијесам кулу на ћуприји,

0016    „А и њу ћу скоро окитити

0017    „Русом главом Краљевића Марка.”

0018    То говори Вилип Маџарине,

0019    А мишљаше, нико га не чује

0020    Од Маркових вјерних пријатеља;

0021    Ал’ га чује Змај-Деспоте Вуче,

0022    Побратим је Краљевићу Марку,

0023    Па се скочи од земље на ноге,

0024    Доватио дивит и хартију,

0025    Те је ситну књигу написао

0026    Ка Прилипу граду бијеломе

0027    Побратиму Краљевићу Марку,

0028    ’Вако Вуче Марку говораше:

0029    „Чујеш ли ме, Богом побратиме!

0030    „Ево имаш грдна душманина

0031    „У Карловцу Вилип-Маџарина,

0032    „Он се јесте, брате, зарекао,

0033    „Да ће твоју укинути главу,

0034    „Њом бијелу накитити кулу;

0035    „Но се чувај, Богом побратиме,

0036    „Од Вилипа каке пријеваре.”

0037    Па му Вуче књигу оправио.

0038    А кад Марку ситна књига дође,

0039    Те виђео, што му побро пише,

0040    Он се скочи на ноге лагане,

0041    Опреми се на бијелој кули,

0042    И припаса сабљу оковану,

0043    И пригрну ћурак од курјака,

0044    Па се скиде у арове доње,

0045    Те опреми Шарца дебелога:

0046    Покри њега суром међедином,

0047    А заузда ђемом од челика,

0048    Објеси му тешку топузину,

0049    И гадаре с обадвије стране;

0050    Па се шарцу на рамена баци,

0051    А упрти копље убојито,

0052    Оде право низ Косово равно,

0053    Од Пазара ломним Влахом Старим,

0054    Па се спусти Ваљевској нахији,

0055    Оде право преко Мачве равне

0056    Докле дође шеру Дмитровици,

0057    Туна Марко Саву пребродио,

0058    Оде право преко Срема равна,

0059    А кад дође на Карловцу граду,

0060    Оде Марко низ нову чаршију

0061    Докле дође двору Вилипову,

0062    Угна Шарца у мермер-авлију,

0063    Па га догна пред бијеле дворе,

0064    Ал’ Вилипа дома не бијаше,

0065    Већ отиш’о у лов у планину,

0066    Но му стоји љуба Анђелија,

0067    А око ње четири дворкиње,

0068    Те јој држе скуте и рукаве.

0069    Када дође Краљевићу Марко,

0070    Он јој Божју помоћ називао:

0071    „Божја помоћ, моја снахо мила!

0072    „Јел’ код двора Вилип побратиме?

0073    А вели му љуба Вилипова:

0074    „Ид’, отале, гола дервишино!

0075    „С такијем се Вилип не братими.”

0076    Кад то чуо Краљевићу Марко,

0077    Удари је дланом по образу,

0078    На руци му бурма позлаћена,

0079    Начини јој рану на образу

0080    И три здрава помјери јој зуба,

0081    Па јој скиде три низа дуката,

0082    Те их баци у свил’не џепове,

0083    Па говори љуби Вилиповој:

0084    „Поздрави ми Вилип-Маџарина

0085    „Када дође озго из планине,

0086    „Нека дође у нову механу,

0087    „Да се рујна накитимо вина,

0088    „Ни за моје ни његово благо,

0089    „Већ за твога злаћена ђердана.”

0090    Па окрену помамна Шарина,

0091    Оде право у нову механу;

0092    Одја Шарца, свеза пред механу,

0093    А он сједе пити рујно вино

0094    Мало било, за дуго не било,

0095    Дође Вилип двору бијеломе,

0096    А срете га љуба Анђелија,

0097    Рони сузе низ бијело лице,

0098    Држи крвав јаглук у рукама,

0099    А пита је Вилип Маџарине:

0100    „Што је тебе, моја вјерна љубо?

0101    „Те прољеваш сузе од очију,

0102    „Држиш крвав јаглук у рукама?”

0103    Оде њему љуба говорити:

0104    „Господару, Вилип-Маџарине!

0105    „Ти кад оде у лов у планину,

0106    „А ја стајах пред бијелом кулом,

0107    „Враг донесе једну дервишину,

0108    „На њему је ћурак од курјака,

0109    „Па по ћурку сабљу припасао,

0110    „Упртио копље на рамена,

0111    „Па он јаше коња шаренога,

0112    „Па га догна пред бијелу кулу,

0113    „Мене божју помоћ називао:

0114    „ „Божја помоћ, моја снахо мила!

0115    „ „Јели дома Вилип побратиме?” ”

0116    „А ја њему Бога не приватих,

0117    „Но овако њему проговорих:

0118    „ „Ид’ отале, гола дервишино!

0119    „ „С такијем се Вилип не братими.” ”

0120    „А он догна коња шаренога,

0121    „Удари ме дланом по образу,

0122    „На руци му бурма позлаћена,

0123    „Нагрди ми пребијело лице

0124    „А помјери до три здрава зуба;

0125    „Скиде с мене три низа дуката,

0126    „Па отиде у нову механу,

0127    „А тебе је ’вако поздравио:

0128    „Да отидеш у нову механу,

0129    „Да се рујна напојите вина,

0130    „Ни за твоје, ни његово благо,

0131    „Већ за мога злаћена ђердана.”

0132    Кад то зачу Вилип Маџарине,

0133    А он рече љуби Анђелији:

0134    „Муч’ , не плачи, моја вјерна љубо!

0135    „Сад ће њега Вилип уватити,

0136    „Довешћу га двору бијеломе,

0137    „Нек ти нија у бешици сина.”

0138    Па окрену суру бедевију,

0139    Оде право низ нову чаршију

0140    Доке дође пред нову механу,

0141    Али Шарац везан пред вратима,

0142    Вилип нагна суру бедевију,

0143    Да уиђе у нову механу,

0144    Али не да Шарац од мејдана,

0145    Већ кобилу бије по ребрима;

0146    Наљути се Вилип Маџарине,

0147    Па потрже перна буздована,

0148    Оде бити пред механом Шарца;

0149    Ал’ пропишта Шарац пред механом:

0150    „Авај мене до Бога милога!

0151    „Ђе погибох јутрос пред механом

0152    „Од силнога Вилип-Маџарина

0153    „А код мога славна господара!”

0154    Но му рече из механе Марко:

0155    „Пропушти га у механу, Шарче!”

0156    Кад је Шарац саслушао Марка,

0157    Пропусти га у нову механу,

0158    А кад Вилип уђе у механу,

0159    А он Марку Бога не назива,

0160    Веће трже тешку топузину,

0161    Па удари Краљевића Марка,

0162    Удари га у плећи јуначке,

0163    Али Марко ни хабера нема,

0164    Веће вели Вилип-Маџарину:

0165    „Сједи с миром, Маџарско копиле!

0166    „Не буди ми по кожуху буха,

0167    „Већ одјаши, да пијемо вино,

0168    „Па још има дана за мејдана.”

0169    Ал’ то Вилип не слушаше Марка,

0170    Већ га уд’ри у десницу руку,

0171    Те му разби чашу позлаћену

0172    А просу му црвенику вино.

0173    Кад то виђе Краљевићу Марко,

0174    А он скочи од земље на ноге,

0175    На Маџара јуриш учинио,

0176    Његову му сабљу уграбио,

0177    Те га њоме Марко ударио,

0178    Удари га по десну рамену,

0179    Раздвоји га на седлу бојноме,

0180    Па кроз њега Марко доватио

0181    На вратима мермера камена,

0182    И њега је пола пресјекао,

0183    Па је оштру сабљу загледао,

0184    Па говори Краљевићу Марко:

0185    „Мили Боже, чуда великога!

0186    „Добра гвожђа у лоша јунака!”

0187    Њоме ману, одс’јече му главу,

0188    Па је Шарцу баци у зобницу,

0189    Оде право двору Вилипову,

0190    Те му оби бијелу ризницу,

0191    Из ње Марко повадио благо,

0192    Па отиде друмом пјевајући,

0193    Оста Вилип ногом копајући,

0194    А љуба му млада кукајући.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање