Доситеј Стојковић

Доситеј (световно Димитрије Стојковић) (Смедерево, Кр. Србија, 7. децембар 1906 — Скопље, СФРЈ, 20. мај 1981), митрополит скопски од 1959. до 1968. Бивши је викарни епископ топлички (1951—1958).

На тзв. Црквено-народном сабору у Охриду (1958) изабран је за „архиепископа охридског и скопског и митрополита македонског“, а од 1968. до смрти налазио се у расколу са Православном црквом.

Животопис

Доситеј (Димитрије Стојковић) рођен је 7. децембра 1906. године у Смедереву од оца Лазара и мајке Софије. Основну школу и гимназију је завршио у Београду. У Сремским Карловцима је 1922. започео богословију, а завршио је 1937. године у Битољу. Замонашен је 1924. године у манастиру Свете Пречисте код Кичева. Од 1924. до 1932. године био је сабрат манастира Хиландара, а по повратку Грачанице. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1942).

Од 1947. управник је Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, а 1948. изабран је за архимандрита.1)

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао је 1951. архимандрита Доситеја Стојковића за викарног епископа топличког, као помоћног епископа патријарху српском.

Македонска црква

Дана 4. октобра 1958. године, на тзв. Другом црквено-народном сабору у Охриду, епископ топлички Доситеј је неканонски изабран за „архиепископа охридског и скопског и митрополита македонског“. Затим, напустио је своју редовну дужност у Београду и ставио се на чело „Македонске православне цркве“, а канонским архијерејима, митрополиту скопском Јосифу Цвијовићу и епископу злетовско-струмичком Викентију Проданову, био је забрањен повратак у своје епархије.

Упркос неканонском избору, под притиском комунистичке власти, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на свом засједању од 3. до 19. јуна 1959. накнадно признао и изабрао епископа Доситеја за митрополита скопског. Истовремено, Сабор је одбио да назначи четворицу кандидата за „македонске“ епископе јер нису испуњавали канонске услове, између осталог били су и ожењени.2)

Међутим, након што је на тзв. Трећем црквено-народном сабору (1967) неканонски проглашена аутокефалност Македонске православне цркве, настао је раскол будући да такав потез није признала Српска православна црква нити остале помјесне цркве. Убрзо, под канонски црквени суд стављен је митрополит скопски Доситеј и још четворица епископа Православне цркве у Македонији.3)

Умро је 20. маја 1981. године у Скопљу, као расколник, неизмирен са Православном црквом.

Сродни чланци

1)
Српски јерарси од деветог до двадесетог века, епископ шумадијски Сава, 1996.
2)
Записник Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, АС бр. 34/зап. 62
3)
Акт, Син. бр. 1150/зап. 142 од 19. марта 1968.
Штампање