Глигор Соколовић (Небрегово, 1870 — Присад, 30. јул 1910), српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.

Глигор Соколовић је рођен у Небрегову у прилепском срезу.¹⁾ Према Станиславу Кракову рођен је око 1870.²⁾ Још као млад прославио се 1895. када је убио чувеног зулумћара Али-агу и на тај начин ослободио села Степанце, Присад и Крстец од његових насиља.³⁾⁴⁾ Прилепски Турци су били запрепаштени и уплашени, али и озлојеђени на Глигора.⁵⁾ Глигор Соколовић је тога лета 1895. започео са четовањем.⁶⁾ Четовали су најпре по шумама у околини, тј. на Бабуни и Небрешкој.⁷⁾ Пошто је у то време у Бугарској био основан комитет за борбу против Турака те јесени су отишли у Бугарску.⁸⁾ Током 1896. вратили су у чети Диме Деде, међутим, Глигору су промрзле и натекле ноге, па се вратио у Небрегово, где га је отац у потаји излечио.⁹⁾ У пролеће 1896. године Глигор се вратио у шуму, поново око себе окупивши чету старих другова.¹⁰⁾ Пред потерама су након неког времена морали да се склоне са Бабуне у Пореч, а након тога четовао је у солунском вилајету на Пирин планини, где се дружио са грчким комитима.¹¹⁾ У време Илинденског устанка Турци су погрешно сматрали да је Глигор међу устаницима, па су му убили оца и одсекли му нос и уши.¹²⁾ Глигор је у то време био у Бугарској, али на вести о очевој смрти сакупио је чету, са којом је дошао до Вардара, где их је турска војска натерала у бег.¹³⁾ При повратку преко бугарске границе, одбио је да преда оружје, па је након сукоба са Бугарима прешао у Србију рањен и завијене главе.¹⁴⁾

в. Четничке војводе

Из Врања су били упућени у Београд, где их је ухапсила полиција сматрајући да се ради о бугарским комитима.¹⁵⁾ Милорад Гођевац, покретач и организатор српске четничке акције, наговорио је управника Београда да их ослободи из затвора.¹⁶⁾ После тога лечио је Глигора и онда га је послао у Стару богословију, у којој је у то време било око 50 четника.¹⁷⁾ Бугари су током 1904. послали тројицу својих револуционара, са циљем да наговоре Глигора да се врати у Бугарску, али он их је одбио.¹⁸⁾ У Београду је Глигор пришао тек основаној Српској четничкој организацији.¹⁹⁾ Након погибије првих српских чета на Шупљем камену, границу су 1. августа 1904. прешле четири нове чете.²⁰⁾ Биле су то чете за Скопску Црну Гору, Прилеп, Пореч и Дримкол под командом војвода Вељка Мандарчева, Глигора Соколовића, Ристе Цветковића Сушичког и Ђорђа Цветковића Дримколског.²¹⁾ Глигор Соколовић је добио задатак да организује прилепски крај.²²⁾ Војвода Вељко Мандарчев био је издајник, који је српске чете настојао да наведе у бугарску заседу. Глигор Соколовић је сумњао у њега.²³⁾ Са својом четом Глигор се одвојио од њих, па је 19. августа стигао на Бабуну, где је стрпљивим радом организовао села око Прилепа.²⁴⁾ Именовао је и постављао сеоске војводе и брзо је успоставио четничку власт.²⁵⁾ Као помоћник одређен му је Сретен Рајковић Руднички.²⁶⁾ Глигор је био веома популаран, јер је раније убио чувеног зулумћара.²⁷⁾ Када се вратио у Македонију, у прилепски крај, Бугари су били забезекнути, јер се до 1903. борио у оквиру ВМРО, а отада се борио против Бугара.²⁸⁾

Био је једно време шеф Горског штаба Западног повардарја.²⁹⁾ Док је био шеф Горског штаба помоћник му је био Јован Бабунски.³⁰⁾ У то време српска четничка акција се ширила и потискивала је Бугаре на целој линији од праваца Прилеп—Градско и Прилеп—Велес—Зелениково.³¹⁾ Бугаре су потискивали преко Вардара.³²⁾ Учествовао је у скоро свим великим борбама против бугарских комита. Учествовао је у боју на Орешким ливадама, заједно са Јованом Бабунским и Тренком Рујановићем. Када је отишао у Србију, где му се налазила породица, за шефа горског штаба постављен је Јован Бабунски.³³⁾

Након Младотурске револуције и хуријета проглашена је 1908. амнестија за све четнике и комите. Отада је готово стално живео у Београду, али један део године проводио је у родном прилепском крају.³⁴⁾ Био је на опрезу, сматрајући да му Бугари припремају убиство, па се није надао да би га могли напасти Турци. Турци су га сачекали на друму Прилеп—Велес, на једној чесми близу Присада.³⁵⁾ Ту су га два Турчина убила 30. јула 1910.³⁶⁾ Када су га погодили и срушили са коња са два метка, онда су још пет метака испалили у његову главу из непосредне близине.³⁷⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 265
• Владимир Илић, Српска четничка акција 1903—1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
• Василије Трбић, Мемоари I, ГИП Култура, Крагујевац, 1996.
• Станислав Краков, Пламен четништва, Просвета, Београд, 1990.

Gligor Sokolovic