Ђорђе Цветковић Дримколски (Лабунуште, 1860 — Лабуниште, пролеће 1905), српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.

Ђорђе Цветковић Дримколски је рођен у Лабуништу у охридском Дримколу.¹⁾ Његов отац Димитрије учествовао је као добровољац у Српско-турским ратовима 1876—1878.²⁾ Ђорђе је живео једно време у Београду и држао је кафану „Три грозда”.³⁾ Када су га дримколски Срби због бугарског терора позвали да се врати у родни крај, затворио је 1904. кафану и одлучио да оде да се бори међу српским четницима.

Након погибије првих српских чета на Шупљем камену границу су 1. августа 1904. прешле четири нове чете.⁴⁾ За Дримкол је одређена чета војводе Ђорђа Цветковића Дримколског.⁵⁾ Пошто је Цветковићева чета имала најдужи пут, све до Дримкола уз њих је као путовођа ишао Василије Трбић.⁶⁾⁷⁾ Када су се чете раздвојиле дримколска чета се кретала у пратњи бугарских чета, прелазећи само из надлежности једног бугарског рајонског војводе у надлежност другог.⁸⁾ Нашла се на подручју бугарских чета, где су их опколили и почели да испитују одакле иду и ко им је дао оружје.⁹⁾ Преко 70 бугарских комита опколило је 11 четника.¹⁰⁾ Ђорђе Цветковић тврдио да је својим новцем набавио пушке и да српска влада о томе ништа не зна, али његових осам четника рекло је да их је наоружала српска влада са циљем да се боре против бугарских комита, па су поред тога изјавили су да га напуштају и изразили жељу да се придруже Бугарима.¹¹⁾ Преосталој тројици Бугари нису судили, него су сачекали Дамјана Грујева.¹²⁾ Дамјана Грујева су уверили да војвода Цветковић има рођеног брата у Бугарској.¹³⁾ На саветовању бугарских војвода била су тројица Срба војвода, који су претили да ће оружјем да спрече стрељање српских четника.¹⁴⁾ На крају их је Дамјан Грујев пустио, али пре тога су морали да обећају да ће поштовати наређења бугарског охридског комитског одбора.¹⁵⁾

Ђорђе Цветковић је стигао у свој Дримкол (на граници према Албанији око Црног Дрима) и успео је да до зиме поново оформи чету, која је спречавала бугарске злочине у том крају.¹⁶⁾ Пошто је у околним селима било много муслимана и Албанаца целу зиму 1904/1905. четовао је по планинама ван села. Због зиме нарушено му је здравље, па је умро од промрзлина у пролеће 1905.¹⁷⁾

• Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
• Василије Трбић, Мемоари I, ГИП Култура, Крагујевац, 1996.

Djordje Cvetkovic Drimkolski