Добро дошли на Српску енциклопедију

Вујица Вулићевић

Вујица Вулићевић (Азања, 1773 — Грчац, 11/23. март 1828), војвода за време Првог српског устанка и Другог српског устанка. Био је Карађорђев кум. По налогу кнеза Милоша убио је Карађорђа 25. јула 1817. године.

Смедеревски војвода

Вујица Вулићевић рођен је 1773. у Азањи у смедеревском округу.1) Његов брат Ђуша Вулићевић био је војвода и организатор устанка у смедеревском округу.2) Када је Турци убили Ђушу Карађорђе је наредио да се изабере нови војвода.3) Када је народ изабрао Вујицу Карађорђе није био задовољан изгледом, па је од њих тражио да још једном размисле.4) Пошто су поново одабрали Вујицу, Карађорђе се сложио са њиховим избором.5) Од тада до краја Првог српског устанка предводио је Смедеревце у свим биткама. Током 1810. теже је рањен у борбама за Брзу Паланку, када је српска војска садејствовала са руском војском.6) Након тога команду над смедеревском војском преузео је његов брат Никола.7) Заједно са Миланом Обреновићем, Миленком Стојковићем, Петром Добрњцем, Луком Лазаревићем и Јаковом Ненадовићем припадао је опозицији, која је настојала да ограничи Карађорђеву власт.8) На скупштини, која је одржана од 19. до 25. јануара 1811, од опозиције присуствовали су само Лука Лазаревић, Вујица Вулићевић и Милош Обреновић, али како су били осамљени нису се усудили да се противе, па су све одлуке прихваћене једногласно.9) У време пропасти Првог српског устанка држао се дуго на Делиграду.10) Био је Карађорђев кум.

Повратак у Србију

Пребегао је 1813. у Аустрију, где је једно време био интерниран у Лајбницу.11) Заједно са вождом Карађорђем и осталим војводама стигао је новембра 1814. у Хотин у Бесарабији.12) Када је избио Други српски устанак Карађорђе га је упутио у Србију.13) Пре поласка заклео се Карађорђу на верност.14) Вујица Вулићевић је стигао након битке на Дубљу 26. јула 1815. и брзо после тога срео се са Милошем Обреновићем.15) Пренео је Карађорђев савет да се склопи мир са Турцима, са тиме да би се Карађорђе онда потрудио да уз помоћ Русије Србији врати слободу.16) Карађорђе је Вулићевића упутио и где је закопано 12.000 дуката, које је Вујица требао да преда Милошу Обреновићу.17) Вулићевић није нашао закопани новац. Остао је у Србији, иако је обећао Карађорђу, да ће се вратити у Бесарабију.18) Правдао се да му наводно Турци нису дозволили повратак.19) Упутио је писмо Карађорђу да га сви чиновници и народ чекају и да би могли опет да га прогласе за вожда.20) Христифор, синовац кнеза Милоша, сазнао је за Вулићевићево писмо Карађорђу и упозорио је кнеза Милоша да не верује Вулићевићу.21) Када је кнез Милош сазнао за Вујичино писмо Карађорђу, присилио је Вулићевића да напусти Карађорђа и приђе њему.22)

Убиство Карађорђа

Када је Карађорђе прешао у Србију позвао је 16. јула 1817. Вујицу на састанак.23) Вулићевић га је сместио у Радовању код Велике Плане, у једној колиби, на скровитом и шумовитом месту.24) Ту је Карађорђе провео неколико дана, а Вујица би га посећивао ноћу.25) Вујици је саопштио свој план о дизању устанка уз подршку руског цара.26)27) Замолио је Вујицу да о томе обавести кнеза Милоша и да га позове на договор.28) Кнез Милош је знао да Карађорђе није дошао са одобрењем руског цара. Послао је 24. јула 1817. поруку Вујици Вулићевићу да треба да се донесе Карађорђеву главу у Београд, тврдећи да ће иначе бити изгубљена глава и Вујице и Милоша.29) Када је добио поруку Вујица је спавао у колиби заједно са Карађорђем, а ујутро 25. јула 1817. Вујичин момак Никола Новаковић секиром је Карађорђу одсекао главу.30) Кнез Милош је касније сву кривицу за Карађорђево убиство сваљивао на Вујицу Вулићевића.31) Због гриже савести Вујица је 1818. у знак покајања подигао цркву брвнару између Велике Плане и Радовања, а ту цркву народ је назвао Покајница.32)

Делегација у Цариграду и вишегодишњи притвор

Кнез Милош је за Митровдан 7. новембра 1820. послао велику делегацију у Цариград, са циљем да уреди односе Србије и Порте, тј. да траже за Србију права према Букурештанском споразуму из 1812.33) Вујица Вулићевић је био један од чланова те делегације.34) Брзо након доласка делегације избио је 1821. Грчки устанак, па је српска делегација била притворена.35) У притвору су остали неколико година.36) Вујица је у притвору научио да чита и пише.37) За време његовог одсуства смедеревском нахијом управљао је његов син Петар Вулићевић, против кога су се 1825. побунили сељаци у Ђаковој буни.38)

Без икакве власти

Кнез Милош је сумњао у Вујицу Вулићевића, јер је био омиљен код Турака, који су га свуда истицали.39) Турци су тражили да Вујичин син Петар буде у делегацији, која ће посетити Цариград.40) Турци су често у разговорима спомињали и истицали Вујицу Вујићевића.41) Изгледало је да га можда Турци сматрају протукандидатом кнеза Милоша.42) Кнез Милош је онда испословао да народ гласа против Вујице и његовог сина и лиши их статуса кнеза смедеревске нахије.43) Вујица и његов син били су лишени службе.44) Последње године живота Вујица је провео у Грцу без икакве власти и у великој оскудици.45) Умро је 11/23. марта 1828. у Грцу.46)

Литература

  • К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака 2. део, Беч, 1884.
  • Радош Љушић, Вожд Карађорђе књига I, Удружење за српску повесницу, Београд, 2000.
  • Радош Љушић, Вожд Карађорђе књига II, Удружење за српску повесницу, Београд, 2000.
  • М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитихи људи српског народа новијега доба, Београд, 1888, стр. 72—75
  • Михаило Гавриловић, Милош Обреновић I, Издање задужбине И. М. Коларца, Београд, 1908.
  • Михаило Гавриловић, Милош Обреновић II, Издање задужбине И. М. Коларца, Београд, 1909.
  • Радомир Ј. Поповић, Тома Вучић Перишић, Историјски институт Београд, Београд, 2003.
1) , 2) , 3) , 4) , 5)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 72
6) , 7)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 56
8)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 71
9)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 78
10)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 73
11)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 181
12)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 191
13) , 15) , 16) , 17)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 196
14) , 18) , 19)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 197
20)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 202
21)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 203
22)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 204
23) , 24) , 25)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 213
26)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 214
27) , 28)
М. Гавриловић I, 1908, стр. 357
29)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 216
30)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 217
31)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 218
32)
Вожд Карађорђе II, 2000, стр. 222
33) , 34) , 35) , 36) , 37) , 46)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 74
38) , 45)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 75
39) , 41) , 42)
М. Гавриловић II, 1909, стр. 213
40) , 43)
М. Гавриловић II, 1909, стр. 212
44)
М. Гавриловић II, 1909, стр. 214
Штампање