Влахо Буковац
Влахо Буковац, итал. Biagio Faggioni
Рођење: 4. јул 1855. Цавтат, Аустријско царство Смрт: 24. април 1922. Праг, Чехословачка Познат као: сликар и управник сликарске академије

Влахо Буковац (итал. Biagio Faggioni) (Цавтат, 4. јул 1855 — Праг, 24. април 1922), српски и хрватски сликар и управник Чешке сликарске академије у Прагу.

Влахо Буковац је рођен 4. јула 1855. године у Цавтату.¹⁾ Његов деда Фађони био је италијански капетан брода, који се оженио у Цавтату, где је онда остао да живи.²⁾ Деда Фађиони имао је три сина из првог брака и једнога из другог брака.³⁾ Отац Влахе Буковца бавио се цревљарским занатом.⁴⁾ Влахина мајка Марија Перићева бавила се ткањем.⁵⁾ Влахо је у Цавтату похађао основну школу, а са 11 година спремао се да се упише у дубровачку гимназију.⁶⁾ У то време стигао му је стриц из Америке, који је 1866. младог Влаха Буковца повео са собом у Америку.⁷⁾

Живео је са стрицем у Њујорку и таман је почео у Америци да похађа школу, када је стриц нагло преминуо.⁸⁾ Стрина је након тога Буковцу рекла да га шаље у колеџ, а заправо га је послала у завод за малолетне преступнике на изолованом острву (Хартс Ајланду).⁹⁾ У то време дечак је знао тек понеку енглеску реч, али када је касније научио енглески, успео је да објасни одгојитељима у поправном заводу да он није крадљивац, како је стрина навела за њега.¹⁰⁾ Након разјашњења враћен је у Њујорк код стрине.¹¹⁾ Код стрине је морао да ради као слуга, а у школу није могао да иде.¹²⁾ Његов отац је из писама уочио да Влахо не само да није напредовао у образовању, него да је заборавио и оно мало, колико је раније знао, па је због тога покушао да га преко конзула врати кући у Дубровник.¹³⁾ Пошто се Влахо бојао неке несреће попут Хартс Ајланда није тада пристао да крене кући. Четврте године боравка у Америци (1870) нашао је један брод, који га је одвезао до Трста, одакле се онда вратио родитељима у Цавтат.¹⁴⁾

У Цавтату га је један поморац осам месеци оспособљавао за наутику, па је на једном броду примљен за кадета без плате, очекујући да ће након праксе на мору моћи да положи испит за поткапетана.¹⁵⁾ На броду је био тешко повређен у главу, да је осам дана био без свести и опорављао се преко месец дана у Цариграду.¹⁶⁾ Након повратка у Цавтат обновљену кућу је тако добро осликао, да су други почели да се диве његовој вештини.¹⁷⁾

Кренуо је са неколико Дубровчана у Јужну Америку, у Каљао у Перуу.¹⁸⁾ Запослио се у фабрици железничких вагона, где је по вагонима исписивао слова и бројеве и цртао понешто на њима.¹⁹⁾ Након годину дана добро плаћенога рада уследила је мртва сезона и отказ.²⁰⁾ Отпутовао је након тога заједно са бакиним братом у Сан Франциско у Калифорнији.²¹⁾ Ту је радио у више кафана и код једног фотографа. У Сан Франциску је почео први пут да ради самостално као сликар.²²⁾ Радио је портрете, од којих није много зарађивао. Пошто је био самоук желео је да учи од других сликара, па је у Сан Франциску кратко учио код једнога учитеља сликања Тољетија.²³⁾ Након неког времена постао је познатији и почео је да више зарађује, па је скупио довољно новца да би могао да студира сликарство у Риму.²⁴⁾ Приликом повратка из Америке 29. новембра 1876. преживео је железничку несрећу код Бафала.²⁵⁾

Децембра 1876. стигао је у Цавтат. У Америци се довољно обогатио да је две трећине новца оставио родитељима, а са преосталом трећином је одлучио да оде у Рим да студира сликарство.²⁶⁾ У Дубровнику се срео са Медом Пуцићем, који га је саветовао да не иде у Рим, него у Париз.²⁷⁾ Поред тога на савет Меде Пуцића славенизирао је своје име и презиме, па се отада звао Влахо Буковац.²⁸⁾ Сматрао је да његово дотадашње презиме Фађони долази од италијанске речи за букву.²⁹⁾ По савету Пуцића послао је слику Туркиња Јосипу Јурају Штросмајеру, очекујући да би могао да добије стипендију, али уместо тога бискуп му је исплатио 1000 франака за слику.³⁰⁾ Заједно са Пуцићем отпутовао је априла 1877. у Париз, где су отишли код славног чешког сликара Јарослава Чермака, који је Буковцу препоручио школу чувеног сликара Александра Кабалеа.³¹⁾

Кабанелова школа лепих уметности била је препуна, па га Кабанел није одмах примио, него тек након неког времена, када му је показао своје нове радове.³²⁾ Три године је студирао у Кабанеловој школи. Већ прве године 1877. Буковац је успео да својом сликом Црногорком буде примљен на изложбу у престижном Париском салону.³³⁾ У Академији је један семестар био у античком оделењу и након тога годину дана је био у одсеку за цртање са живе природе, а тек од 1879. сликао је у бојама.³⁴⁾ Након трогодишње школовања одлучио је да самостално ради и да сваке године спрема слике за Париски салон.

Након трогодишњег школовања потрошио је сав новац.³⁵⁾ У великој конкуренцији у Паризу било је тешко наћи коме да прода своје слике. Више пута био је у великој оскудици. Спасао га је господин Моније, који му је дао атеље и од њега је наручио слику, којом је платио изнајмљивање атељеа. Своје главно дело Велика Иза (франц. La grande Iza) припремио је за Париски салон и седам дана пре салона дело је показао Кабалеу, који му је рекао да се ради о доброј слици, али да је главна фигура сувише кратка.³⁶⁾ Саветовао је Буковца да то исправи и да се са том сликом кандидује следеће године.³⁷⁾ Буковац је састругао слику и направио нову слику у року од пет дана, тако да је Велика Лиза примљена за салон 1882. године.³⁸⁾ Слика је привукла велику пажњу на Париском салону, а након салона продана је за 5.000 франака.³⁹⁾ Постао је славан сликар у уметничком Паризу.

Током 1882. позван је у Београд, где је правио портрете краљице Наталије и краља Милана.⁴⁰⁾ Буковац о свом боравку у Београду наглашава да је поносан на свој храбар и бистар народ, који је закорачио на пут слободе и цивилизације.⁴¹⁾ Био је одушевљен лепим пријемом на двору у Београду, где је сваког дана био краљев гост.⁴²⁾ Урадио је и портрет престолонаследника Александра Обреновића. Из Београда враћао се преко Цавтата и Задра у Париз. У Задру је радио портрет грофа Војновића и Михе Клаића, а упознао се и са Марком Царем, који му је постао велики пријатељ.⁴³⁾ По повратку израдио је слике Приморске рибаре, Бијелу робињу, Дафне и Клоја и Црногорка на љубавном састанку.⁴⁴⁾ Црногорка на љубавном састанку била је изложена на Париском салону 1884, добила је велике похвале и на међународној изложби у Ници добила је златну медаљу.⁴⁵⁾ Кнез Никола позвао је Буковца 1883. да посети Цетиње и да наслика 40 портрета црногорских војвода и јунака.⁴⁶⁾ Пуна три месеца чекао је на Цетињу да започне посао сликања.⁴⁷⁾ Када је на крају дошао у прилику да прича са неискреним кнезом успоставило се да нема ништа од сликања војвода, него да ће моћи да наслика тек понеку слику кнеза и његове породице. Кнез је отишао у вишедневни лов управо на дан када му је заказао да започну са сликањем.⁴⁸⁾ На крају је ипак насликао неколико слика кнежеве породице и једва му је кнез исплатио и за тај много мањи број слика.⁴⁹⁾ Толико се бојао да му кнез нешто на намести при повратку, да је до Котора путовао са француским наставником црногорског принца.⁵⁰⁾ При повратку задржао се у Цавтату, где је израдио слику Дубровачка владика (франц. La Patricienne), коју је 1891. изложио у Париском салону.⁵¹⁾

Боравио је 1884. у Далмацији, у Задру, Сплиту, Корчули, Дубровнику и Цавтату и том приликом урадио је неколико десетина портрета. Током 1886. на Париском салону изложио је Андромеду и Један свијет.⁵²⁾ Једно време највише је у Паризу радио за браћу Викерс из Енглеске, који су од њега најпре откупили Белу робињу.⁵³⁾ За њих је често радио и радове, код којих није имао слободу избора садржаја.⁵⁴⁾ На њихов позив путовао је у Лондон. По поруџби браће Викерс радио је и портрете милијардера Самсона Фокса, па је био Фоксов гост у Харогету код Лидса.⁵⁵⁾ У Паризу Буковца је често посећивао Валтазар Богишић, који је у Паризу по налогу руског цара састављао грађански законик за Црну Гору.⁵⁶⁾ Влахо је урадио један портрет Валтазара Богишића, који је био изложен у Париском салону на истакнутом месту.⁵⁷⁾ С времена на време улазио је у периоде великих оскудица. Крајем 1887. саградио је од дрвета свој властити атеље на брду на Монтматру крај цркве Свето срце.⁵⁸⁾ Браћа Викерс наручила су му слику Исус, пријатељ мале дјеце.⁵⁹⁾ У Салону је 1888. изложио алегоријску слику Зора умире у загрљају дана.⁶⁰⁾ Укупно је у салону излагао 17 пута. Током 1890. у Салону је изложио портрет Русела и слику Црногорка на води.⁶¹⁾ Био је веома успешан 1891. када је његова слика Црногорке које иду на пазар била изложена на новооснованом тријеналном салону.⁶²⁾ У Салону је 1891. изложио портрет гравера Грусмана и Дубровачку владику, коју је касније послао Штросмајеру. Поново је једно краће време боравио у Енглеској, где је урадио неколико портрета, од којих је неке изложио 1892. на Салону.⁶³⁾

Године 1892. оженио се Јелицом Питаревић из Дубровника. Године 1893. посјећује Хрватску и Далмацију, и борави код Штросмајера у Ђакову. У Загребу је насликао низ портрета и слику Гундулић замишља Османа. Године 1894. настанио се у Загребу и осликава за загребачко позориште завјесе под називом Поклон Гундулићу.

Године 1900. преселио се у Беч, а 1903. постаје професор умјетничке академије у Прагу. Веће колекције својих слика потом излаже 1906. у Лондону, а 1915. у Прагу. За дворане прашких и загребачких установа слика укупно 7 дјела великог формата. Године 1918. неко вријеме борави у Загребу гдје слика низ портрета.

Влахо Буковац је био врло плодан умјетник, и на основи његових записа се процјењује да је током живота насликао око 150 великих слика и преко 400 портрета.

Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1884. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892. Дописник је Академије уметности од фебруара 1905. Написао је аутобиографију В. Буковац: Мој живот. СКЗ 1925.

• Влахо Буковац, Мој живот, са предговором Марка Цара, Српска књижевна задруга, Београд, 1925.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Загреб, 1924.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Vlaho Bukovac