Марко Цар
Рођење: 30. август 1859. Херцег Нови, Аустријско царство Смрт: 1. новембар 1953. Београд, Југославија Познат као: књижевник и службеник предсједник СКЗ

Марко Цар (Херцег Нови, 30. август 1859 — Београд, 1. новембар 1953), српски књижевник и инспектор Умјетничког одељења Министарства просвјете Краљевине СХС.

Основну италијанску школу је полазио у Херцег Новом а гимназију у Котору. Са 19 година се преселио у Задар, гдје је сарађивао у „Српском Листу” Саве Бјелановића. Након тога је покренуо књижевни лист „Вук”, који је престао да излази након 10 бројева 1885. године.¹⁾

Године 1884. ступио је у службу далматинског покрајинског Сабора, и ту је дуго година био шеф саборске канцеларије. Након италијанске окупације је 1919. отишао из Задра и постао инспектор умјетничког одјељења у Београду. Од 1921. налазио се у пензији.²⁾

Почео је са књижевним радом у „Словинцу” (Дубровник). Писао је највише књижевне портрете из италијанске, француске, српске и хрватске књижевности. То је изашло у три књиге Мојих Симпатија. Веће дјело о раду Саве Бјелановића је издала дубровачка Матица Српска 1911. Затим је написао доста путописа, превода, приповиједака и осталог наведеног у Библиографији испод.³⁾

Сарађивао је у страним часописима („Nouvele Revue”, „Fanfulla della Domenica”), а и у ревији „Rivista Contemporanea” коју је уређивао Анђело Де Губернатис.⁴⁾

Објавио је неколико књига путописа о приморју. Писао је готово о свим истакнутим писцима са јужнословенског подручја, својим претходницима и савременицима. Поред тога упознавао је овдашњу публику са страним писцима и страну, нарочито италијанску публику са нашим. Преводио је дјела са италијанског и француског.⁵⁾

Једно време је био предсједник Српске књижевне задруге.

Учествовао је са још девет бициклиста на Првом првенству Србије одржаном 5. октобра 1897. на релацији Београд—Смедерево—Београд (92 км).

• Венеција, Задар 1888;
• У Латинима, Задар 1894;
• Моје симпатије I, Задар 1895;
• С мора и приморја (с Јосипом Берсом), Задар 1896;
• Од Јадрана до Балкана, Задар 1898;
• С бојног и љубавног поља, Мостар 1904;
• Сава Бјелановић, Дубровник 1911;
• Моје симпатије II, Задар 1913;
• Естетичка писма, Београ 1920;
• Огледи и предавања, Моје симпатије, серија прва и друга, Београд 1932. и 1934;
• Есеји, Београд 1936;
• Један заборављени песник мора (Јосип Берса), Београд 1937.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 19. фебруара 1923. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења литературе и језика) од 22. марта 1948.

• Јован Скерлић: Историја новије српске књижевности, Београд 1914. стр. 436—437.
• Б. Ковачевић, О Марку Цару, Гласник Сан 1953. V, 2.
• Српска краљевска академија Год. 32 (1924) 166–168.
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 4 (B. Петровић).
• Бока 9 (1977) 351–377 (M. Злоковић).
• Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 1, 418–420.
• Хрватски биографски лексикон, Загреб, 1983 - 2, 577–578.
• Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Београд 1953. Стр. 417–418 + 510 (Ж. П. Јовановић).
• М. Д. Петрановић: Марко Цар. БВ 19 (1904) 21–22.
• M. Марковић: M. Цар. Летопис Матице српске. Нови Сад 342 (1935) 61–72.
• К. Милутиновић: Књижевни лик M. Цара. Бока 9 (1977) 157–217.
• Д. Иванић: Часопис „Вук“ Марка Цара. Зборник о Србима у Хрватској 1 (1989) 245–255.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Marko Car