Добро дошли на Српску енциклопедију

Марко Цар

Марко Цар (Херцег Нови, 30. август 1859 — Београд, 1. новембар 1953), књижевник и инспектор Умјетничког одељења Министарства просвјете Краљевине СХС.

Живот и рад

Основну италијанску школу је полазио у Херцег Новом а гимназију у Котору. Са 19 година се преселио у Задар, гдје је сарађивао у „Српском Листу“ Саве Бјелановића. Након тога је покренуо књижевни лист „Вук“, који је престао да излази након 10 бројева 1885. године.1)

Године 1884. ступио је у службу далматинског покрајинског Сабора, и ту је дуго година био шеф саборске канцеларије. Након италијанске окупације је 1919. отишао из Задра и постао инспектор умјетничког одјељења у Београду. Од 1921. налазио се у пензији.2)

Почео је са књижевним радом у „Словинцу“ (Дубровник). Писао је највише књижевне портрете из италијанске, француске, српске и хрватске књижевности. То је изашло у три књиге „Мојих Симпатија“. Веће дјело о раду Саве Бјелановића је издала дубровачка Матица Српска 1911. Затим је написао доста путописа, превода, приповиједака и осталог наведеног у Библиографији испод.3)

Сарађивао је у страним часописима („Nouvele Revue“, „Fanfulla della Domenica“), а и у ревији „Rivista Contemporanea“ коју је уређивао Анђело Де Губернатис.4)

Објавио је неколико књига путописа о приморју. Писао је готово о свим истакнутим писцима са јужнословенског подручја, својим претходницима и савременицима. Поред тога упознавао је овдашњу публику са страним писцима и страну, нарочито италијанску публику са нашим. Преводио је дјела са италијанског и француског.5)

Једно време је био предсједник Српске књижевне задруге.

Учествовао је са још девет бициклиста на Првом првенству Србије одржаном 5. октобра 1897. на релацији БеоградСмедеревоБеоград (92 км).

Библиографија

  • Венеција, Задар 1888;
  • У Латинима, Задар 1894;
  • Моје симпатије I, Задар 1895;
  • С мора и приморја (с Јосипом Берсом), Задар 1896;
  • Од Јадрана до Балкана, Задар 1898;
  • С бојног и љубавног поља, Мостар 1904;
  • Сава Бјелановић, Дубровник 1911;
  • Моје симпатије II, Задар 1913;
  • Естетичка писма, Београ 1920;
  • Огледи и предавања, Моје симпатије, серија прва и друга, Београд 1932. и 1934;
  • Есеји, Београд 1936;
  • Један заборављени песник мора (Јосип Берса), Београд 1937.

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 19. фебруара 1923. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења литературе и језика) од 22. марта 1948.

Литература

  • Јован Скерлић: Историја новије српске књижевности, Београд 1914. стр. 436—437.
  • Б. Ковачевић, О Марку Цару, Гласник Сан 1953. V, 2.
  • Српска краљевска академија Год. 32 (1924) 166–168.
  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 4 (B. Петровић).
  • Бока 9 (1977) 351–377 (M. Злоковић).
  • Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 1, 418–420.
  • Хрватски биографски лексикон, Загреб, 1983 - 2, 577–578.
  • Ј. Скерлић: Историја нове српске књижевности, Београд 1953. Стр. 417–418 + 510 (Ж. П. Јовановић).
  • М. Д. Петрановић: Марко Цар. БВ 19 (1904) 21–22.
  • M. Марковић: M. Цар. Летопис Матице српске. Нови Сад 342 (1935) 61–72.
  • К. Милутиновић: Књижевни лик M. Цара. Бока 9 (1977) 157–217.
  • Д. Иванић: Часопис „Вук“ Марка Цара. Зборник о Србима у Хрватској 1 (1989) 245–255.

Спољне везе

1)
„NE”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Загреб, 1924-1929.
2) , 3) , 4) , 5)
NE
Штампање