Атанасије Шола
Рођење: 1878. Трст, Аустроугарска Смрт: 19. септембар 1955. Сарајево, ФНРЈ

Атанасије Шола (Трст, 1878 — Сарајево, 19. септембар 1955), истакнути српски политички, национални и културни радник из Босне и Херцеговине. Био је 1919. председник Земаљске владе Босне и Херцеговине.

Атанасије Ато Шола је рођен 1878. године у Трсту, где се његов отац Јован Јово Шола склонио пред Турцима.¹⁾ Шола је припадао угледној трговачкој породици. Његов деда Ристо Шола је био богати трговац, један од најактивнијих и најобразованијих културних радника у Мостару и надлежан је био за надгледање школе у манастиру Житомислићу.²⁾ Атанасијев брат од стрица био је познати српски политичар Војислав Шола.³⁾ Атанасијев отац Јован Шола радио је у Трсту као трговачки предузимач, а након смрти жене вратио се 1886. у Мостар са двоје мале деце.⁴⁾ Атанасије је као дечак пратио рад српског певачког друштва „Гусле” и њиховог позоришта, које су водили Алекса Шантић, Светозар Ћоровић и Јован Дучић.⁵⁾ Атанасије Шола није похађао основну школу, него је приватно учио и онда полагао испите у Мостару.⁶⁾ После тога годину дана приватно се школовао у Трсту, а онда се шест година школовао у Паризу, где је завршио гимназију и три семестра студија француске књижевности.⁷⁾ Због очеве болести морао је 1899. да прекине школовање и врати се у Мостар, да би надзирао породичну трговину.⁸⁾

Још као млад био је веома активан у српском културном друштву „Гусле”, па је једно време био секретар друштва. Био је и редитељ позоришних представа, по чему се истицао од 1899. до 1904.⁹⁾ Као позоришни критичар утицао је на развој свога пријатеља Светозара Ћоровића као драмског писца.¹⁰⁾ Од 1904. до 1908. био је председник друштва „Гусле”.¹¹⁾ Заједно са Алексом Шантићем, Светозаром Ћоровићем и Јованом Дучићем покренуо је 1895. процес оснивања књижевног листа „Зора”.¹²⁾ Идејни творац „Зоре” био је Светозар Ћоровић. Први број изашао је 1896. Атанасије Шола је био уредник „Зоре” 1900. и 1901. године, управо у време када се пун знања вратио са студија у Паризу.¹³⁾ Лист „Зора” је угашен 1901. због финансијских разлога и да не расипају снаге у тренутку када је основан „Српски књижевни гласник”.¹⁴⁾

У Мостару је 1907. основан лист „Народ”, а међу његовим оснивачима били су Алекса Шантић, Никола Стојановић, Светозар Ћоровић, Душан Васиљевић, Коста Костић, Лука Грђић, Милан Радуловић, Лазар Милићевић и Атанасије Шола.¹⁵⁾ Ристо Радуловић је био први уредник листа. Шола је 1907. изабран за посланика у босанскохерцеговачком сабору.¹⁶⁾ Припадао је посланичкој групи окупљеној око листа „Народ”.¹⁷⁾ Око листа „Народ” почела се окупљати опозиција, која се називала Народна група.¹⁸⁾ Народна група се залагала за потпуну политичку аутономију Босне и Херцеговине као саставног дела Турског царства, али са демократским и парламентарним уређењем.¹⁹⁾ Ту аутономију су схватали само као прелазну етапу према уједињењу са Србијом и Црном Гором. У тој групи поред Атанасија Шоле били су Урош Круљ, Ристо Радуловић, Васиљ Грђић, Шћепан Грђић, Никола Стојановић, Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Коста Кујунџић, Григорије Јефтановић, Душан Васиљевић и Милан Сршкић.²⁰⁾ Атанасије Шола је био и један од покретача листа „Српска ријеч”, који је излазио у Сарајеву од 1905. до 1914.²¹⁾ Шола је имао значајну улогу у раскринкавању аустријског шпијуна Ђорђа Настића.²²⁾ Након анексије Босне и Херцеговине Атанасије Шола, Душан Васиљевић и Риста Радуловић заједно са још неколико српских и муслиманских представника обишли су Париз, Лондон, Берлин, Петроград и Београд агитујући против анексије.²³⁾ Касније су им се придружили Никола Стојановић, Урош Круљ и Васиљ Грђић.²⁴⁾ У априлу 1909. Шола је присуствовао Свесловенском конгресу у Петрограду.²⁵⁾

Изабран је за посланика босанскохерцеговачког сабора 1912. године.²⁶⁾ Од 1912. до 1914. био је председник српског посланичког клуба „Народ”.²⁷⁾ У то време обављао је поверљиве мисије у Београду и Цетињу, а сарађивао је и са представницима Српско-хрватске коалиције.²⁸⁾ Често је сарађивао са Николом Пашићем.²⁹⁾ За разлику од групе окупљене око Петра Кочића, водио је политику побољшања положаја Срба путем политичке борбе у Сабору настојећи да нађе компромис са аустроугарским властима на челу са Оскаром Поћореком.³⁰⁾ Група око Петра Кочића пребацивала је Народној групи да води исувише компромисну политику.³¹⁾ Кочићева група се залагала за убрзано спровођење аграрне реформе. Иако је Кочићева група критиковали Шолину компромисну политику сматрали су да је лично исправан и можда најбољи од целе народске клике.³²⁾ Крајем 1913. године Кочићева група и Шолина народска група су заједно изашле на изборе. Напустили су свечану седницу сабора крајем 1913. због дискриминације власти према српском народу.³³⁾ Атанасије Шола се борио за сарадњу православних Срба са муслиманима и са Хрватима.³⁴⁾ Пред Први светски рат много је сарађивао са далматинским политичарима Антом Трумбићем и Јосипом Смодлаком.³⁵⁾ Са њима и са Николом Стојановићем јануара 1913. одржао је у Сплиту састанак, на коме су одлучили да се након ослобођења сви јужнословенски народи уједине у једну државу са Србијом у пијемонтској улози.³⁶⁾

Након Сарајевског атентата почео је лов на истакнуте Србе, па је Шола ухапшен у јулу 1914, као истакнути културни и соколски радник.³⁷⁾ До суђења је био утамничен у Мостару, Сарајеву и Бањој Луци.³⁸⁾ Суђено му је на Бањалучком велеиздајничком процесу, а осуђен је 22. априла 1916, на 12 година тешке тамнице.³⁹⁾ Оптужили су га да је често боравио у Београду, да је сарађивао са Србијом, а посебно са организацијом „Народне одбране”.⁴⁰⁾ Затворску казну издржавао је у Невесињу, Зеници и Травнику.⁴¹⁾ Пуштен је из затвора крајем октобра 1918.⁴²⁾

Одмах након изласка из затвора постављен је за председника народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба за Босну и Херцеговину.⁴³⁾ Народно вијеће је формирало Народну владу, а Атанасије Шола је 2. новембра 1918. постао председник Народне владе Босне и Херцеговине.⁴⁴⁾ Народна влада је одмах на слободу пустила све политичке затворенике. Шола је као председник допринео стабилизацији политичке ситуације. Утицао је на Светозара Прибићевића као главног у загребачком Народном вијећу да се што раније изведе уједињење.⁴⁵⁾ И након формирања Краљевине СХС остао је на положају председника Народног вијећа у Сарајеву. Народно вијеће је прерасло у Земаљску владу Босне и Херцеговине, па је Шола 20. јануара 1919. постао председник Земаљске владе.⁴⁶⁾ Земаљска влада је функционисала до краја 1919. На захтев Светозара Прибићевића руководио је збором, на коме је у Сарајеву 15. и 16. фебруара 1919. основана Југословенска демократска странка.⁴⁷⁾ Тада се већина бивших чланова политичкога клуба „Народ” прикључило Југословенској демократској странци. На захтев Светозара Прибићевића као председник Земаљске владе ометао је 18. маја 1919. збор Радикалне странке у Сарајеву.⁴⁸⁾

Крајем 1919. повукао се са места председника Земаљске владе. Након тога био је краће време посланик у Копенхагену.⁴⁹⁾ Вратио се у Сарајево, где је отада живео као пензионер.⁵⁰⁾ Био је раније предложен за регентовога секретара, али регент је то одбио. Као убеђени југословенски интегралиста подржавао је деловање ОРЈУНЕ, основане 23. марта 1921. у Сплиту.⁵¹⁾ После расцепа у Демократској странци остао је уз Љубу Давидовића. Изабран је 1932. за сенатора у Дринској бановини.⁵²⁾ Прикључио се 1933. Југословенској националној странци.⁵³⁾

Током и након Другог светског рата живео је усамљено у својој кући у Сарајеву. Обновио је 1945. друштво Гусле, али власти су га укинуле 1948. Умро је у Сарајеву 19. септембра 1955.⁵⁴⁾

• Драга В. Мастиловић, Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941)-докторска дисертација, Филозофски факултет, Београд, 2013.
• Снежана Илић, Атанасије Шола, Прилог изучавању културне и политичке историје Срба у Босни и Херцеговини, Академска књига, Нови Сад, 2011.

Atanasije Sola