Добро дошли на Српску енциклопедију

Васиљ Грђић

Васиљ Грђић (Гацко, 1. април 1875 — Београд, 26. октобар 1934), српски просветни радник, национални борац, народни посланик, публициста, дугогодишњи главни секретар друштва „Просвјета“.

Биографија

Рођен је у Гацку у источној Херцеговини,1) од мајке Ане (рођене Петрић) и оца Ристе Грђе. Рано је остао без оца (1878), а о њему и браћи Војиславу, Шћепану и Луки, старала се самохрана мајка.2)3)

Основну школу је завршио у Гацку и Мостару. Најпре је кренуо на занат, па се касније уписао у гимназију у Сарајеву, у којој је већ учио старији брат Шћепан.4) Године 1896. основао је тајно друштво „Српска свијест“ и био његов председник, под псеудонимом „Вук Мандушић“. Друштво је издавало истоимени литографски лист.5) Завршио је филозофски факултет у Бечу и Грацу,6) где је студирао историју и географију. Током студија је радио на организовању босанскиих студената, у борби против апсолутизма босанских власти и организовао деонстрације студената пред парламентом и по улицама у Бечу.7)

По завршеном школовању, као и осталим студентима члановима ораганизације у Бечу му је забрањен рад у државној служби. У то време је било врло мало универзитетски образованих Срба у Босни.8) Због тога се посветио просветном и националном раду и сарађивао са појединим политичким листовима.9) Припадао је генерацији националних бораца против Аустроугарске монархије у Босни и Херцеговини,10) уз Ристу Радуловића, Атанасија Шола, Уроша Круља, Душана Васиљевића и друге, који су осим политичке, водили борбу за просветно и културно уздизање српског народа у Босни и Херцеговини.11)

Био је веома активан члан покрета „Млада Босна“.12)

Када је почетком 1905. године почела да излази „Српска ријеч“, замишљена као главни српски опозициони лист у Босни и Херцеговини постављен је за њеног првог уредника.13) Међутим, пошто је био борбен и радикалан у ставовима око црквено-школске аутономије, убрзо после добијања аутономије је дошао у сукоб са старијим колегама, па је због тога отпуштен са места уредника већ у јулу 1905.14) Национално-демократска група Херцеговaца, окупљена око њега је покренула у Мостару 1. јануара 1907. свој лист „Народ“. Главни уредник је био Ристо Радуловић, а одговорни уредник Јово Ђугумовић. Као и други српски опозициони листови и „Народ“ је строго цензурисан, неки бројеви су заплењени, после анексије Босне и Херцеговине је забрањен, а затим је 1911. обновљен. Био је власник часописа „Преглед“, који је покренут у Сарајеву 1910. године,15) а угашен 1913. године, највише због недостатка финансијских средстава.16)

Сарађивао је и уређивао и друге публикације „Преглед“, „Зора“, „Глас Народа“, „Гласник друштва Просвјете“.17) Био је инцијатор многих просветних и културних покрета у Босни и Херцеговини, а касније и у Краљевини Југославији.18) Од 1907. до 1934, пуних 27 година19) је обављао функцију секретара Српског културно-просвјетног друштва СКПД „Просвјета“' и био један од најзаслужнијих за његов успешан рад.20) Покретач друштва је био његов старији брат Шћепан, са којим је од 1907. године, па до Првог свјетског рата, уређивао је часопис „Просвјета“.21) Часопис је објављивао прилоге из света културе, историје, образовања, политике и медицине, а повремено је имао и посебне тематске прилоге.22)

Биран је за посланика Босанског сабора 1910. године, за срезове Билећа, Гацко и Невесиње.23) У сабору је остао упамћен по својим говорима, који су били подстицај за нова дела и стварање нових организација.24) Чувен је по повицима „Доле Поћорек!“, приликом уласка Оскара Поћорека у скупштину ради усвајања закона против Срба и укидању саме скупштине, као и по пророчкој поруци:

Пали, жари, удбински диздару,
док и твојој кули реда дође!
25)

када су он и Атанасије Шола избачени из Сабора26) (1913).27)

На почетку Првог светског рата, 27. јула 1914. ухапсиле су га аустроугарске власти.28) Тамновао је у Сарајеву, Бањалуци и Зеници.29) Једно време су га држали као таоца на првом тунелу иза Сарајева, на источној прузи Сарајево-Вардиште. Не слутећи колико су биле тачне његове пророчке речи упућене у Сабору, о смени Оскара Поћорека са места поглавара Земаљске владе је сазнао око Божића, боравећи у затвору гарнизона сарајевског.30)

Био је првооптужени на Бањалучком велеиздајничком процесу, чије је суђење трајало од 3. новембра 1915 до 22. априла 1916. Судило се 156-торици Срба из Босне и Херцеговине. Заједно са њих још 15 је осуђен на смрт вешањем, али су осуђеници помиловани.31) Казна му је преиначена у доживотну робију и у затвору је био до ослобођења.32) Током боравка у затвору Зеници му је видно нарушено здравље.33)

После Првог светског рата је био члан Народног вијећа за Босну и Херцеговину.34) Уз Перу Слијепчевића, Шпиру Солду, Шукрију Куртовића и друге је постао активни политички радник Савеза земљорадника или Демократске странке.35) Биран је за народног посланика у Скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,36) у коме је заступао изборни срез Гацко-Шавник.37)

После Првог светског рата у „Просвјети“ је упознао и касније се оженио са Георгином Стојановић, ћерком приједорског свештеника, чија је породица била повезана са сарајевским атентаторима.38)

Аутор је првобитно угравираног текста „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навјести слободу на Видовдан 28. јуна 1914“ на спомен-плочи од црног мермера откривеној на месту атентата 2. фебруара 1934. године и том приликом одржао говор.39)

Сахрањен је 28. октобар 1934. на Новом гробљу у Београду.40)

Радови

Оригинални радови који изражавају близак односа и идентификација „Просвјете“ са српским народом:41)

  1. „Преглед просвјетног и културног рада Срба у Босни и Херцеговини од 1902 до 1912“
  2. „Двадесет година рада Просвете“
  3. „Двадесет и пет година рада Просвјете 1902-1927“
  4. „Споменица о прослави 25-годишњице Просвјете“
  5. „Просвјета (Рад Просвјете)“
  6. „Просвјета (Идеологија Просвјете)“

Литература

1) , 10) , 12) , 20) , 23) , 31) , 34) , 36)
Радослав Гаћиновић, 2013, стр. 307
2)
Смиљка Грђић, 5. 2. 2015.
3) , 4) , 5) , 7) , 8) , 24) , 27) , 33) , 37) , 40)
Никола Стојановић, 27. 10. 1934, стр. 6
6) , 9) , 28) , 32)
Осман Хаџић, 1925, стр. 779
11)
Драга Мастиловић, 2007, стр. 288
13)
Драга Мастиловић, 2007, стр. 298
14) , 15) , 16)
Драга Мастиловић, 2007, стр. 299
17) , 18) , 41)
Бранка Ковачевић, 2004, стр. 648
19) , 21)
Драга Мастиловић, 2007, стр. 296
22)
Вести, 2007, стр. 6
25)
Младенко Саџак, 2010, стр. 317
26)
Светозар Црногорац, 23. 2. 2014.
29) , 30)
Младенко Саџак, 2010, стр. 316
35)
Драга Мастиловић, 2007, стр. 303
38)
Мој контакт, 21. 2. 2015.
39)
Мухарем Баздуљ, 31. 10. 2013.
Штампање