Корисничке алатке

Алатке сајта


алимпије_марјановић

Алимпије Марјановић

Алимпије
Марјановић
алимпије_марјановић.jpg
Рођење:
6. јануар 1875.
Доња Шаторња,
Кнежевина Србија

Смрт:
15. март 1940.
Београд,
Краљевина Југославија

Алимпије Марјановић Овчепољски (Доња Шаторња, 6. јануар 1875 — Београд, 15. март 1940), српски пуковник, четнички војвода и краљев ађутант. Као шеф горског штаба Источног Повардарја успешно је 1908. завео ред у четничкој организацији и омогућио ширење српског утицаја. Као командант четничких одреда у Првом балканском рату омогућио је успешно победоносно напредовање српске војске.

Живот и рад

Школовање и усавршавање

Алимпије Марјановић је рођен 6. јануара 1875. године у Доњој Шаторњој.1) Након завршене шесторазредне гимназије ступио је 1893. у Нижу школу Војне академије.2) Нижу школу Војне академије завршио је 1896, када је произведен у пешадијског потпоручника.3) После завршене Војне академије до 1899. био је водник у пешадији.4) Од 1899. до 1901. похађао је Вишу школу Војне академије.5)

Шеф Горског штаба Источног Повардарја

Учествовао је 1903. године у Мајској завери против краља Александра Обреновића.6)7) Био је командир чете у пешадији, у пешадијској подофицирској школи и у жандармерији.8) Након сукоба у Српској четничкој организацији Врховна управа је 5. фебруара 1908. послала Алимпија Марјановића са најширим овлаштењима да оконча расцеп у организацији.9)

Када је стигао у Скопље упознао се са локалним приликама и са Богданом Раденковићем и направио је нови Устав српске организације.10) Вратио се онда у Врање, у коме је формирао чету, са којом је 25. фебруара 1908. прешао у Македонију као шеф горског штаба Источног Повардарја, са надимком Овчепољски.11) Најпре је на терену натерао на послушност непокорне војводе, па је онда извршио реорганизацију.12) Уредио је сеоске чете, одредио је рејоне, на којима је формирао рејонске чете, којима је одредио војводе и одредио дужности.13) Српска четничка организација је тада наставила да продире према Овчем пољу и у села под бугарским утицајем на истоку.14) Успешно су на српску страну превели Страцин у кумановској кази и Бродац у паланачкој кази.15) Та места су била од велике важности, јер су дотада бугарске чете на тим местима блокирале комуникације између Србије и српских села на југу.16) Марјановићев успешан рад прекинут је јула 1908. проглашењем уставности (хуријета) у Турској.

Командант четника у Првом балканском рату

Током 1910. био је на допусту у Женеви у Швајцарској.17) Од 1911. до 1912. био је командант пешадијског батаљона.18) Постављен је 1912. за команданта граничне трупе.19) Као командант граничне трупе извршио је реорганизацију и израдио је уредбу о устројству граничне трупе.20) Био је веома одан престолонаследнику Александру I Карађорђевићу, а пошто се није слагао са Црном руком, престолонаследник је утицао да му се додели команда у четничком логору за обуку у Прокупљу.21) Због тога случаја затегли су се односи престолонаследника Александра и Црне руке.22) Обуку четника извео је у Прокупљу и припремио је за рат четничку организацију.23) Од лета 1912. до почетка рата сурађивао је са Арнаутима за време њиховог устанка против Турске.24) Пред Први балкански рат отпочела је крајем септембра 1912. мобилизација српских четника.25) Мобилизацијом четника руководио је по налогу Радомира Путника, командант граничне трупе, мајор Алимпије Марјановић.26) Четнички одреди су распоређени дуж границе са Турском, њима је командовао Алимпије Марјановић, а од Милана Васића добијали су задатке.27) Српски четници су се кретали у претходници или заштитници српске војске и дали су велики допринос победи у Првом балканском рату.

Краљев ађутант

У Другом балканском рату био је командант Добровољачке бригаде.28) Са Добровољачком бригадом учествовао је у саставу 3. армије у борбама код Криволаку и на Пљачкавици.29) Поново је 1913. постао командант граничне трупе.30) Од новембра 1913. био је ађутант краља Петра I Карађорђевића.31) У Првом светском рату био је до 1915. командант пешадијског пука, а од 1915. командант добровољачких одреда.32) Унапређен је октобра 1915. у чин пуковника.33) Од 1916. био је командант Моравске бригаде.34) Пензионисан је на властити захтев априла 1923.35) Реактивиран је октобра, а поново пензионисан новембра 1923.36) Умро је 15. марта 1940. године у Београду.37)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 790
  • Алимпије Марјановић, Политика, број 11419, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, стр. 11, 16. 3. 1940.
  • Владимир Илић, Српска четничка акција 1903—1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
  • Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
  • Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, књига 1, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
  • Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.

Alimpije Marjanovic

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 790
2) , 3) , 4) , 5) , 8) , 17) , 18) , 19) , 20) , 23) , 24) , 28) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36)
НА
6) , 29) , 37)
Политика, 16. 3. 1940, стр. 11
7)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 120
9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16)
Владимир Илић, 2006, стр. 133
21)
Васа Казимировић, 1997, стр. 381—383
22)
Васа Казимировић, 1997, стр. 383
25) , 26) , 27)
Владимир Илић, 2006, стр. 146
алимпије_марјановић.txt · Последњи пут мењано: 2023/03/07 16:21