Јован Томић (Нова Варош, 9. мај 1869 — Београд, 22. јул 1932), српски историчар и управник Народне библиотеке (Београд).
Гимназију је завршио у Крагујевцу, а филолошко-историјски одсек на Великој школи 1890. године. Био је средњошколски професор у Крушевцу, Крагујевцу, Алексинцу и Београду, а у периоду 1903—1927. управник Народне библиотеке у Београду.
Томић је ударио основе критичке историографије турског периода српске историје (XV—XIX века). Новим архивским документима осветлио је многе мрачне моменте из прошлости. То га је довело у сукоб са стариим романтичарским схватањима о прошлости српског народа, нарочито о историји Црне Горе.
Објавио је 60 књига и брошура, преко 40 чланака и расправа, велики број критика, реферата и полемика. Бавио се и објављивањем архивске грађе.
У aрхиву Српскe академијe наука и уметности налази се вредна архивскa грађa ca детаљним извештајимa Млетачкe републикe о ситуацији у Херцеговини датирана 29. децембра 1703.
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 1903. Прави је члан од фебруара 1906. Секретар је Академије друштвених наука Српске краљевске академије од фебруара 1908. до фебруара 1913, и 6. марта 1928. до 7. марта 1931. Приступна беседа: Град Клис у 1596 години. Проглашен је фебруара 1907. (Српска краљевска академија Год. 20 (1906) 136, 174–179).