Константин Коста Бранковић (Нови Сад, 1. јун 1814 — Београд, 4. децембар 1865),1) српски педагог и публицист. Био је један од првих професора и ректора Лицеја у Србији. Био је члан и секретар Друштва српске словесности (претече САНУ).
Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, где су му међу професорима били Георгије Магарашевић и Павле Шафарик.2) Студиј философије је похађао у Сегедину, а право у Пешти.3) Издржавао се подучавајући друге. Након завршене прве године студија права напустио је због сиромаштва Пешту и од 1833. студирао је богословију у Сремским Карловцима, а завршио ју је одличним успехом 1836.4)
У Србији је тада мањкало школованих људи, па је јула 1837. прешао у Србију. Најпре је добио место професора шабачке полугимназије, а врло брзо након тога постављен је за професора реторике у тек подигнутом крагујевачком Лицеју.5) Крајем 1839. постављен је за професора на Лицеју у Београду, где је био ректор четири пута (1841/42, 1846/47, 1851—1853. и 1859—1863). Предавао је математику, статистику, физику, немачки језик, логику, основну филозофију, метафизику и етику.6)
Један је од првих чланова оснивача Друштва српске словесности (претече САНУ). Секретар друштва је био од 1845. до 1847, а током 1851. био је потпредседник друштва.7) Године 1848. учествовао је у Српском народном покрету 1848-1849. Као члан Главног одбора у Сремским Карловцима слао је дописе Српским новинама.8) Од 1854. до смрти предавао је на Великој школи у Београду логику, психологију и педагогију.
Године 1856. био је уредник Шумадинке, а од 1859. вршио је дужност цензора књига и новина.
У филозофији припадао је кантовском правцу. Своје главне радове из филозофије Основно мудрословље и Мислословље или логика написао је према одговарајућим делима Вилхема Круга.