Јунаштво Старине Новака
Јунаштво Старине Новака је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављена је у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
Опис
На гори Романији Старина Новак и његов брат дели-Радивој пију вино. Радивој се тужи Новаку да када год се негдје прича о њиховим подухватима, Новак испада храбрији. Зато тражи да иду на двобој, да се утврди ко је бољи и храбрији. Новак то одбија ријечима :„Ал’ од Бога велика греота, Да брат брату на мејдан изађе, А од људи покор и срамота“ и нуди Радивоју да изађу на Звијезду планину у Србији, гдје у језеру бива аждаја. Тако и ураде, и заједно са Грујом Новаковићем стижу до језера. Чим се троглава аждаја указала, Радивој бјежи, али Новак остаје и аждаја га ухвати око паса. Новак тражи од Грујице да му добаци мач, и након једног неупјелог покушаја ипак добије мач и одсијеца главе аждаји.
Текст пјесме
0001 Вино пије Старина Новаче
0002 У пространу гору Романију
0003 Са својијем братом Радивојем,
0004 Служи вино Новаковић Грујо.
0005 Кад с’ јунаци вина напојише,
0006 Онда вели дели-Радивоје:
0007 „Ђе гођ који мејдан задобисмо,
0008 “Свак бесједи: задоби Новаче,
0009 „Не задоби дели-Радивоје.
0010 “То ја, брате, трпљети не могу.
0011 „Но изљези мени на мејдана,
0012 “Да видимо, брате од матере,
0013 „Ко је бољи јунак на мејдану.“
0014 А бесједи Старина Новаче:
0015 „О мој брате, дели-Радивоје,
0016 “Изашо би тебе на мејдана,
0017 „Ал’ од Бога велика греота
0018 “Да брат брату на мејдан изађе,
0019 „А од људи покор и срамота.
0020 “Но сам чуо Дрину валовиту,
0021 „Покрај Дрине Звијезду планину
0022 “У Србији земљи поноситој,
0023 „На планини несито језеро,
0024 “У језеру троглава аждаја,
0025 „Она ждере коње оседлане
0026 “И јунаке младе оружане.
0027 „Да идемо, брате Радивоје,
0028 “Да чекамо неситу аждају,
0029 „А у земљу ноге закопамо,
0030 “Закопамо ноге до кољена,
0031 „Како, брате, побјећ’ не моремо
0032 “Крај језера до воде студене.„
0033 То рекоше, на ноге скочише,
0034 Пријеђоше брда и долине,
0035 Док дођоше Дрини валовитој,
0036 Пријеђоше Дрину воду ладну
0037 На Звијезду високу планину.
0038 Кад дођоше до језера тија,
0039 Код језера ноге укопаше,
0040 Укопаше ноге до кољена,
0041 А Грујица стоји иза леђа,
0042 Па чикнуше неситу аждају.
0043 Када зачу несита аждаја,
0044 Љуто жвижди несита аждаја,
0045 Сво језеро собом замутила,
0046 Помоли се сила стрековита.
0047 Кад је виђе дели-Радивоје,
0048 Он не гледа да чека аждају,
0049 Него вади ноге обадвије,
0050 Па побјеже у гору зелену,
0051 И за њиме дијете Грујица.
0052 На Новака удари аждаја,
0053 Дочека је Старина Новаче,
0054 Па је наглом сабљом ударио,
0055 Сломи сабљу на две половине,
0056 А аждаја увати Новака
0057 По довату и свилен’ појасу.
0058 Новак виче дијете Грујицу:
0059 “Ђе си, сине, дијете Грујица,
0060 „Прождрије ме несита аждаја,
0061 “Увати ме, сине, по појасу,
0062 „Но ми тури твоју сабљу наглу.“
0063 Поврати се дијете Грујица,
0064 Вади сабљу, тура је Новаку,
0065 Момак тура, добро не дотура,
0066 Прије сабљу вода уграбила.
0067 Опет виче Старина Новаче:
0068 „Мили сине, дијете Грујица,
0069 “Баци стара мача зеленога,
0070 „Увати ме несита аждаја,
0071 “Увати ме, сине, до пазуха.„
0072 Грујо тура мача зеленога,
0073 Уграби га Старина Новаче,
0074 Па удара неситу аждају,
0075 Док јој двије осијече главе.
0076 Сад да видиш муке и невоље,
0077 Ону трећу посјећи не може,
0078 Јербо га је тврдо уватила
0079 По довату и свилен’ појасу,
0080 У чељусти рухо замотано,
0081 Не море је погубит’ Новаче,
0082 Него пара неситу аждају,
0083 У зло доба одс’јече јој главу.
0084 Оће Новак, весела му мајка,
0085 Њему мајка, а мене дружина,
0086 Који писо о том добро знаде,
0087 Јоште ближе он кућу имаде
0088 Код Звијезде високе планине,
0089 Све по њојзи дивокозе скачу,
0090 Ту језеро и сада имаде.
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.
Junastvo Starine Novaka