Корисничке алатке

Алатке сајта


ћирјак_и_грчић_манојло

Ћирјак и Грчић Манојло

Ћирјак и Грчић Манојло је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Или грми, ил’ се земља тресе,

0002    Или бије море о мраморје?

0003    Нити грми, нит’ се земља тресе,

0004    Нити бије море о мраморје:

0005    Кнез Милутин жени свога сина,

0006    Окумио кума Владисава,

0007    Старог свата млада Велисава,

0008    Свога Ћиру девер’ до девојке;

0009    На поду световао Ћиру:

0010    „Ао Ћиро, моје чедо драго!

0011    „Кад дођете у Дрекаловиће

0012    „Код војводе нова пријатеља,

0013    „Старијега паз’ ка’ родитеља,

0014    „А млађега као браца свога;

0015    „Не чин’ крви брату на весељу.”

0016    Па с’ оданде свати подигнули,

0017    И одоше у Дрекаловиће

0018    Ка војводи нову пријатељу.

0019    Игра Ћира с пријатељицама,

0020    Играли су за три бела дана;

0021    Кад с’ учини међ’ сватови кавга,

0022    Ћира иде, те кавгу замири;

0023    Опет игра с пријатељицама.

0024    Кад четврти данак освануо,

0025    Онда Ћира поче беседити:

0026    „Баба ми се на конака нада.”

0027    Изведоше госпођу девојку,

0028    Предадоше ручноме деверу,

0029    Дигоше се свати путовати.

0030    Кад дођоше у клисуру тврду,

0031    Сви прођоше пијани сватови,

0032    А остаде Ћира и девојка;

0033    Кад су били сред клисуре тврде,

0034    Пуче пушка на клисуре тврде,

0035    Да удари девера девојки;

0036    Ал’ бог даде, ране не зададе,

0037    Од главе му скиде кићен калпак,

0038    Паде калпак на земљицу црну;

0039    Скочи Ћира од коња витеза,

0040    Узе калпак па метну на главу,

0041    Коња даде госпођи девојки:

0042    „Држде, снашо, коња брационога,

0043    „Да погледам, ко то пушке баца.”

0044    Кад онамо девере Ћирјаче,

0045    Пушке баца Грчићу Манојло

0046    Па једну је пушку избацио,

0047    А другу је фришко напунио,

0048    У итошти шипку преломио,

0049    Те не може зрно да сатера.

0050    А кад дође девере Ћирјаче,

0051    Удари га шестопером златним,

0052    Шестопером у плеће јуначко,

0053    Јадно Грче паде земљи чарној,

0054    Њему Ћира савезао руке,

0055    Одведе га госпођи девојки;

0056    Грли Ћира госпођу девојку;

0057    „Благо брацу, кад си тако верна!

0058    „Кад си брацу коња додржала!”

0059    Па уседе на коња витеза,

0060    Удари га оштрим мамузама,

0061    Па достиже кићене сватове;

0062    „Фала куме, фала стари свате!

0063    „Остависте м’ у клисуру сама,

0064    „Ћа сирома изгубити главу,

0065    „У мало ме Грче не изеде.”

0066    Онда вели куме и старојко:

0067    „Немој, Ћиро, наше чедо драго!

0068    „Не чин’ крви брацу на весељу,

0069    „Него се ви Богом побратите,

0070    „А лепо је и бити и рећи,

0071    „Два девера код једне девојке.”

0072    То је Ћира свате послушао,

0073    Те Грчету одрешио руке.

0074    Кад дођоше кули Комненовој,

0075    Онде свати конак учинили,

0076    Два девера у кулу с девојком,

0077    А сватови да чувају стражу;

0078    Гди је стража од пијани људи?

0079    Гди ко стао, онде и легао,

0080    Гди легао, онде и заспао;

0081    А устало грче невијерно,

0082    Украло је од Ћире ножеве

0083    Уд’ри Ћиру у срце јуначко,

0084    Погоди га кроз снашину руку,

0085    А запишта жалосна девојка:

0086    „Јао Ћиро, рођени девере

0087    „Ја ћу моју преболети руку,

0088    „Ал’ ти твоју рану никад не ћеш.”

0089    Уста Ћира на ноге јуначке

0090    Па избаци пушку кубурлију:

0091    „А на ноге, кићени сватови!

0092    „Време нам је да ми путујемо.”

0093    Пођипаше кићени сватови:

0094    „А што си се помамио, Ћиро?

0095    „Јоште није путовати време.”

0096    А приступа жалосна девојка,

0097    Распиње му пуца на долами,

0098    Па му црпе крвцу из недара:

0099    „Јао Ћиро, рођени девере!

0100    „Ј аћу моју преболети руку,

0101    „Ал’ ти твоју рану никад не ћеш.”

0102    Јунаку је невоља голема;

0103    Сест’ не може, а лећи не може;

0104    Опет баци пушку кубурлију:

0105    „А на ноге, кићени сватови,

0106    „Време нам је већ да путујемо.”

0107    Пођипаше кићени сватови,

0108    Сваки свога коња опремио,

0109    Ћира спрема свога и снашина;

0110    Дигоше се с Богом путовати,

0111    Пријеђоше гору Чичавицу,

0112    Пријеђоше гору Ступчаницу,

0113    Па сиђоше на воду Цетињу:

0114    Који пије, који се умива,

0115    Који поји коња на Цетињи;

0116    Девер Ћира поче беседити:

0117    „Чујеш ли ме, да мој мили куме!

0118    „И чујеш ли Велисаве стриче!

0119    „Приватите госпођу девојку,

0120    „То је снаша и моја и твоја,

0121    „То је добро и моје и твоје,

0122    „Ја ћу ићи на муштулук баби.”

0123    Па се диже оде двору своме;

0124    Под Никшићем дивно коло игра,

0125    У том колу сестра Ћирјакова,

0126    Све је коло главом надмашила,

0127    Далеко је Ћиру угледала,

0128    Па отрча на муштулук баби:

0129    „Красни бабо, Милутине кнеже!

0130    „Ето Ћире, а нема сватова!”

0131    А кад Ћира дође дому своме,

0132    Своме баби поче беседити:

0133    „Красни бабо, Милутине кнеже!

0134    „Нисам ли ти беседио, бабо,

0135    „Да не просиш прошене девојке?

0136    „Привати ме са коња витеза,

0137    „Спусти мене на зелену траву,

0138    „Пак ти седи поред мене, бабо,

0139    „Да ти метнем на криоце главу,

0140    „Ти ми метни на срдашце руку.”

0141    Привати га Милутине кнеже,

0142    Привати га са коња витеза,

0143    Спусти њега на зелену траву,

0144    Па му узе на криоце главу,

0145    И метну му на срдашце руку.

0146    Девер Ћира поче беседити:

0147    „Чујеш ли ме, мој рођени бабо!

0148    „Девојка је испрошена била,

0149    „Испросио Грчићу Манојло,

0150    „А ти си је препросио, бабо!”

0151    То изрече девере Ћирјаче,

0152    То изрече, с душом се растаде,

0153    Па га сакри кнеже Милутине,

0154    Сакрио га доле у подруме;

0155    Све замири Милутине кнеже.

0156    Кад дођоше кићени сватови,

0157    А запита жалосна девојка:

0158    „Јао Ћиро, рођени девере!

0159    „Нисам ли ја тебе беседила,

0160    „Ја ћу моју преболети руку.

0161    „Рану твоју ти преболет’ не ћеш?”

0162    Стаде писка по господску двору;

0163    Све замири Милутине кнеже,

0164    Те играше свати и певаше,

0165    За убава за три бела дана;

0166    Кад четврти данак освануо,

0167    Онда кнеже саранио Ћиру.

0168    Па беседи Милутине кнеже:

0169    „Јед’ те, пијте, моја браћо драга!

0170    „Кнез Милутин чини два весеља:

0171    „Једног жени, другог сарањује.”

0172    По томе је мало постајало,

0173    Па је кнеже чету сакупио,

0174    Те отиде у клисуру тврду,

0175    Те ухвати Грчића Манојла,

0176    Расече га на четир’ черака

0177    Обеси га на четири друма,

0178    Е освети својега Ћирјака,

0179    Освети га, ал’ га не поврати.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Cirjak i Grcic Manojlo

ћирјак_и_грчић_манојло.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 16:42