Корисничке алатке

Алатке сајта


иво_усарин_и_аврам_спахија

Иво усарин и Аврам спахија

Иво усарин и Аврам спахија је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Рано рани усарине Ива,

0002    Рано рани, а с’ собом беседи:

0003    „.Ево данас годиница дана,

0004    „Кад сам стару изгубио мајку;

0005    „Немам брата ни миле сестрице,

0006    „У невољи немам пријатеља

0007    „Ван мог ата и светла оружја;

0008    „Сам сам овде у мом белом двору,

0009    „Самоћа ми врло дотешчала,

0010    „Идем право тражити девојку,

0011    „А слуш’о сам јошт од моје мајке,

0012    „Да је ћерца Ердељске банице

0013    „Јединица лепота на гласу;

0014    „Оћу сутра рано уранити,

0015    „Оседлаћу ата из потаје,

0016    „Па ћу право двору баничину;

0017    „Добијем ли Мару за љубовцу,

0018    „Лепим ћу је даром даривати:

0019    „Покрићу је свилом и кадифом,

0020    „Посућу је сву сјајним бисером,

0021    „И даћу јој дванаест прстена,

0022    „Којено сам од мајке добио,

0023    „У њима је брез цене камење;

0024    „Уз прстење иљаду дуката;

0025    „па ћу белу сазидати цркву,

0026    „И чинићу многе задужбине,

0027    „Наранићу сужна и невољна;

0028    „И скупићу иљаду сватова,

0029    „Да се знаде, чија је девојка;

0030    „Ако л’ ми је не кте дати мајка,

0031    „Ја ћу Мару на силу отети,

0032    „Макар своју изгубио главу.”

0033    Што је Ива с’ собом говорио,

0034    То је брзо јунак учинио:

0035    Извео је ата из потаје,

0036    Скерлетом га до земље покрио,

0037    Сувим златом скерлет попунио,

0038    А бисером гриву преплетао;

0039    Па господски себе накитио:

0040    На се метну свилу и кадифу,

0041    А на главу калпак од самура,

0042    За калпаком од залта челенка,

0043    Која вреди иљаду дуката;

0044    И припас’о то светло оружје,

0045    Које мало у јунака наћи;

0046    Право оде двору баничину.

0047    Кад је био двору на авлији,

0048    Марина га дочекала мајка,

0049    Одвела га двору на чардаке,

0050    Гди је Мара ситан везак везла;

0051    Ива им је Бога називао,

0052    Баница му Бога приватила,

0053    Па му она тијо говорила:

0054    „Које добро, незнани јуначе?”

0055    Онда Ива њојзи одговара:

0056    „Чу ли мене, госпођо банице!

0057    „Слушао сам јошт од моје мајке,

0058    „Да ти имаш нецењено благо,

0059    „Твоју ћерцу милу јединицу,

0060    „И мени је мајка говорила,

0061    „Да је лепша од белога дана,

0062    „Нит’ јој друге у Ердељу има

0063    „У лепоти нити у доброти:

0064    „Њу сам дош’о у тебе искати,

0065    „Самоћа ми младу дотешчала,

0066    „Немам брата ни миле сестрице,

0067    „А стару сам изгубио мајку:

0068    „Добијем ли Мару за љубовцу,

0069    „Оћу белу сазидати цркву,

0070    „И чинићу многу задужбину,

0071    „Наранићу сужна и невољна;

0072    „Јер сам главом усарине Ива.”

0073    Па се онда Мари окренуо

0074    И лепим ју даром даривао:

0075    Покрио је свилом и кадифом,

0076    И посуо сву сјаним бисером,

0077    Пред њу метну дванаест прстена,

0078    У њима је брез цене камење;

0079    Уз прстење иљаду дуката.

0080    Ал’ баница поче беседити,

0081    У беседи тешко узданула:

0082    „Ој Бога ми, усарине Иво!

0083    „Ја на теби мане не налазим,

0084    „Али Мара за удају није:

0085    „Сад је Мари тек трин’ест година.”

0086    На то Ива лепо одговара:

0087    „Чекаћу је за годину дана.”

0088    Не мож’ мајци на ино да буде,

0089    Веће поче право говорити:

0090    „Господару, усарине Иво!

0091    „А тако ми среће и очију!

0092    „Ја на теби мане не налазим,

0093    „И радо би тебе зетом звала,

0094    „Ал’ сам Мару другом наменила,

0095    „Наменила Авраму спаији,

0096    „И већ ју је младу испросио,

0097    „И господским даром даривао,

0098    „Прстен дао, свадбу одредио,

0099    „И скоро ће са сватови доћи,

0100    „А мало јој рока оставио,

0101    „Мало рока, три недеље дана,

0102    „Док отиде своме белом двору,

0103    „И покупи кићене сватове.”

0104    Кад је Ива речи разабрао,

0105    То је њему врло жао било,

0106    Па срдито говори баници:

0107    „Чу ли мене, госпођа банице!

0108    „Отићи ћу у ту гору чарну,

0109    „Чекаћу је среди горе чарне,

0110    „Све ћу њене свате погубити,

0111    „И Мару ћу на силу отети,

0112    „Ја ћу своју изгубити главу.”

0113    То изрече, па на ноге скочи,

0114    Довати се ата помамнога,

0115    Оде право своме белом двору,

0116    Па сакупи дванаест усара,

0117    С њима оде у ту гору чарну;

0118    А кад дош’о среди горе чарне,

0119    Тамо био две недеље дане

0120    И чекао Аврама спаију

0121    И његове кићене сватове.

0122    Што чекао, то је дочекао:

0123    Тек што прођу две недеље дана,

0124    Ал’ ето ти Аврам са сватови,

0125    Отидоше двору баничину,

0126    Баница и лепо дочекала,

0127    И лепо је Мару оправила,

0128    И господским руом оденула;

0129    Па је онда Мару световала:

0130    „Слушај, Маро, слушак, слатка рано!

0131    „Док пређете преко поља равна

0132    „И дођете у ту гору чарну,

0133    „Моли кума, моли старог свата,

0134    „Да устегну коње витезове,

0135    „Да уставе свирке и бубњеве,

0136    „Да не бију гласни таламбаси,

0137    „Нек савију алаје барјаке:

0138    „Да не чује усарине Ива,

0139    „Који те је у мене просио,

0140    „Па се на ме врло наљутио,

0141    „Чекаће вас среди горе чарне;

0142    „А кад дођеш Аврамову двору,

0143    „Пази њега, као очи своје;

0144    „Заовице као и сестрице;

0145    „Деверове, к’о браћу рођену;

0146    „А свекрву, као своју мајку;

0147    „Мила свекра, к’о свога бабајка.”

0148    Дигоше се кићени сватови,

0149    Одведоше лепоту девојку,

0150    Минуше се преко поља равна,

0151    Кано звезда преко ведра неба

0152    Ударају бубњи и свирале,

0153    Ударају гласни таламбаси,

0154    И вију се алаји барјаци.

0155    Кад су били у ту гору чарну,

0156    Тад’ беседи лепота девојка:

0157    „Мили куме, мили стари свате!

0158    „Зазор мени у вас погледати,

0159    „А камоли с вама беседити:

0160    „Устегните коње витезове,

0161    „Заустав’те свирке и бубњеве,

0162    „И савијте алаје барјаке:

0163    „Пред нама је гора усарита,

0164    „У њој има дванаест усара,

0165    „И трин’ести усарине Ива,

0166    „Који ме је у мајке просио

0167    „И лепим ме даром даривао:

0168    „Покрио ме свилом и кадифом,

0169    „И посуо сву сјајним бисером,

0170    „Дао ми је дванаест прстена,

0171    „У њима је брез цене камење;

0172    „Уз прстење иљаду дуката:

0173    „Ал’ ме мајка њему није дала,

0174    „Па се на њу врло наљутио,

0175    „Чекаће нас среди горе чарне.”

0176    Но то свати ни да ају неће,

0177    Већ пуштају коње витезове,

0178    Ударају свирке и бубњеве,

0179    Ударају гласне таламбасе,

0180    Вијају се алаји барјаци;

0181    То зачуло дванаест усара,

0182    Па казују усарину Иви:

0183    „Господару, усарине Иво.

0184    „Ево свати Аврама спаије!”

0185    Кад је Ива речи разабрао,

0186    Брже скочи на ноге лагане,

0187    Изненада свате нападоше,

0188    Сви су свати нама изгинули,

0189    И сам главом Аврам младожења;

0190    Тад’ беседи лепота девојка:

0191    „Богом брате, усарине Иво!

0192    „Осави ми бар ручна девера,

0193    „С ким ћу млада до мајке отићи

0194    „Без колачи и без убрадача.”

0195    Кад то чуо усарине Ива,

0196    Удари се руком по колену,

0197    Па је онда Мари беседио:

0198    „Кучко једна, лепото девојко!

0199    „За шт’ ме ниси прије братимила,

0200    „Све би сам ти свате оставио

0201    „И баш главом Аврама спаију?”

0202    Кад је Мара речи разабрала,

0203    Она писну, кано љута гуја,

0204    Па савила скуте и рукаве,

0205    Међ’ мртве је свате загазила,

0206    Љуби свата једног до другога,

0207    Па најпосле Аврама спаију,

0208    Па је онда њему беседила:

0209    „Ој Авраме, несуђени друже!

0210    „А што си се на ме расрдио?

0211    „Медна уста, што ме не љубите?

0212    „Бели зуби, што се не смејете?

0213    „Беле руке, што ме не грлите?

0214    „Црне очи, што ме не гледате?

0215    „А зар сте се на ме расрдиле,

0216    „Да ја тужна мало дара носим?

0217    „А ја јадна доста дара носим:

0218    „Сваком свату везену мараму,

0219    „А тебека златна бошчалука,

0220    „Твојој мајки од мака кошуљу,

0221    „Више злата, него танка платна,

0222    „Под грлом јој пуце јадиково,

0223    „Јадиково и чемериково,

0224    „Кудгод оди, нека јадикује,

0225    „А гди стаје, да чемерикује:

0226    „ „Ово ми је од снае кошуља,

0227    „ „Поведене, а недоведене;

0228    „ „Двори су јој среди горе чарне.” ”

0229    Па потрже ноже од појаса,

0230    Удра се млада у срдашце:

0231    „Када није Аврама спаије,

0232    „Нека није ни мене девојке.”

0233    То изусти, па душицу пусти.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Ivo usarin i Avram spahija

иво_усарин_и_аврам_спахија.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/24 21:31