Раде Облачић и Арапин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Вино пију три српске војводе –

0002    Прво ми је Краљевићу Марко,

0003    А друго је Реља Крилатица,

0004    Треће ми је Облачићу Раде,

0005    Вино пију, разговарају се,

0006    О свачему сташе бесједити.

0007    Кад су били у највише пиће,

0008    Стадоше се фалит’ о јунаштву,

0009    Ко је више посјекао глава,

0010    Ко л’ мејдана више задобио.

0011    Рече ријеч Краљевићу Марко:

0012    ”Ја сам доста глава осјекао

0013    На мегдану и изван мегдана,

0014    Више нег’ је у годину дана,

0015    Бранећ’ јадну српску сиротињу!”

0016    Марко пусти, а Милош изусти:

0017    ”И ја јесам доста одсјекао,

0018    Да их бројим, не знам им рачуна,

0019    Да казујем, н’јесам запамтио,

0020    Ал’ сам доста Богу згријешио!”

0021    Мучи Раде, ништа не говори,

0022    Но се десним насмијује брком:

0023    ”Ала”, рече, ”оба побратима,

0024    Чудне фале од чудни’ јунака,

0025    Ма нећете по правици казат’

0026    Да се Марко једном препануо

0027    Од некаква Љутице Богдана,

0028    Ти, Милошу, Брђанин Џема,

0029    На вас оста укор и срамота!

0030    Још сам чуо, моји побратими,

0031    Да је неки Арапине црни,

0032    Кога снаге у Србина нема,

0033    У Србина ни у каурина,

0034    Који многе добива мегдане,

0035    Турек сече, а Србље прогони,

0036    Од кога се обадва бојите!”

0037    Кад зачуше и Милош и Марко,

0038    Јунацима пуче срце живо,

0039    На Рада ми попријеко гледе.

0040    Рече Милош, придода и Марко:

0041    ”Да би Бог да и Богородица

0042    Да нам дође у овој ријечи

0043    Арапина, силни мегданџије,

0044    Ондар бисмо знали и виђели

0045    Ко је јунак, ко ли страшивица!”

0046    У ријечи којој бесједаху,

0047    Ал’ ево ти силнога Арапа

0048    На вранчићу, коњу крилатоме.

0049    Ах’ какав је, родила га курва –

0050    Од велика зора и јунаштва

0051    На вранчићу ноге прекрстио,

0052    Топуз баца до близу облака,

0053    Дочекује у троструке зубе,

0054    Примиче се брзо к војводама.

0055    Препаде се и Милош и Марко,

0056    Застиђе се јунак до јунака,

0057    Један другом вјеру зададоше

0058    Да се њему подигнути неће;

0059    Који би се њему подигао,

0060    Да изгуби коња ал’ оружје.

0061    У то приспје црни Арапине,

0062    Божју им је помоћ називао –

0063    Арап збори, плам из уста сипа.

0064    Препаде се и Милош и Марко,

0065    Једноличке на ноге усташе,

0066    Те му божју помоћ приватише:

0067    ”Божја помоћ, црни Арапине!”

0068    Греда Арап Облачића Рада –

0069    Нит’ се диже нит’ му селам прима.

0070    Разљути се Арапина моро,

0071    И грдну му ријеч проговори:

0072    ”О курвићу, Облачићу Раде,

0073    А не знадеш, не знали те људи,

0074    Да не има на св’јету јунака

0075    Који ми се покорити неће;

0076    Ал’ не видиш ова два јунака,

0077    Стариј’, јачи и бољи од тебе,

0078    А ти ми се подигнути нећеш –

0079    Ако ли се подигнути нећеш,

0080    Устај’ брже, родила те курва,

0081    Да јуначки мегдан дијелимо!”

0082    Скочи Раде, не рече ријечи,

0083    У б’јела се лица изљубише,

0084    Те оскочи јунак од јунака,

0085    Један другом крвцу алалише,

0086    На бритке се ћорде ударише,

0087    Сабље им се пусте саломише.

0088    Разљути се црни Арапина,

0089    Но на Рада снажно кидисао,

0090    За б’јела се грла доватише,

0091    Ћерају се тамо и овамо,

0092    Ћераше се љетни дан до подне;

0093    Нити може освојити Раде,

0094    Нит’ се не да Арап освојити.

0095    Кад је било около по дана,

0096    Арапа су пјене попануле,

0097    Јадна Рада мутне и крваве.

0098    Када виђе да ће погинути,

0099    Циче Раде како змија љута:

0100    ”Ах, ђе сте ми, оба побратима,

0101    Што чините, што не помагате,

0102    Не видите ђе ћу погинути?”

0103    Милош мучи, Марко проговара:

0104    ”Срамота је по два на једнога,

0105    Јер сам чуо ђе проклињу људи –

0106    ,Кад ударе по два на једнога,

0107    Не шчекала мајка ниједнога!’

0108    А да ли ти не говорих, Раде,

0109    Да не ваља чинити мегдана

0110    Кад се у се не мож’ поуздати;

0111    И да ли те н’јесам шјетовао –

0112    Када пијеш у вересиј’ вина,

0113    Да не пијеш врх ножева пиво?”

0114    Тадар се је Раде осјетио,

0115    Пак завуче руку у џепове,

0116    Те извади ножа наоштрена,

0117    Наоштрена, у врх азђељана,

0118    Трже снагом, потпомога руком,

0119    Закла Арапа пдо грло бијело.

0120    Арап паде, а Раде припаде:

0121    Колико се д’јете разљутило,

0122    Ножем коље, а зубима гризе,

0123    Доклен га је онђе усмртио.

0124    Од јада га распорио Раде –

0125    Кад у њега три срца јуначка:

0126    Једно ми се бјеше уморило,

0127    А друго ми у потаји спава,

0128    Треће срце за бој не чујаше,

0129    На којему љута гуја спава;

0130    Ал’ се у то и она пробуди,

0131    Љуто цичи, по земљи се свија,

0132    И овако Раду проговара:

0133    ”Моли Бога, Облачића Раде,

0134    Е се н’јесам данас пробудила,

0135    Ти се не би наносио главе!”

0136    Отолен се Раде подигао,

0137    Целива се с оба побратима,

0138    Свијем путом грлом пјевајући,

0139    Пјевајући и Бога фалећи,

0140    Ђе погуби бољега од себе,

0141    Ђе гледаше и Милош и Марко.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Rade Oblacic i Arapin