Јосиф Пецић (Будиловина (копаоничка), 1.? мај 1829 — Врњачка Бања, 28. јул/9. август 1896), агроном и педагог, професор у Замљоделској школи у Топчидеру, професор и директор полугимназије (Шабац и Неготин) и начелник Министарства просвете.

У Београду је завршио гимназију и Лицеј, а потом је о државном трошку послат да изучава пољопривредне науке у Хохенхајм и Алтенбург. Након повратка постаје професор Земљоделне школе у Топчидеру, па столоначалник у министарству финансија. Касније је професор и директор гимназија у Шапцу и Неготину. Затим је секретар и начелник у министарству просвјете. У пензију одлази 1886.

Написао је: „Наука о животињама или Зоологија“ (1873, превод и допуна страног рада), „Познавање човека“ (1873, по Хердеру), „Др-а А. Покорног Јестаственицу“ (1884, 3 дијела), „Просветни Зборник закона и наредаба“ (1888).

Био је носилац ордена Светог саве 3. реда. Умро је у Врњцима а сахрањен у Београду.

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 1883. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• M. Ђ. Милићевић: Додатак Поменику од 1888, Београд 1901, Издања Чупићеве задужбине, књ. 46 (45). 124–125 (M. Ђ. Милићевић).
• Српска краљевска академија Год 10 (1898) 86–87 (J. M. Жујовић).
• M. Милићевић: Школе у Србији. Гл СУД 24 (1868) 1 – 135.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Josif Pecic