Јован Поповић
Аутопортрет, уље на платну (1843)
Рођење: 1810. Опово, Аустријско царство Смрт: 1864. Панчево, Аустроугарска

Јован Поповић (Опово, 1810 — Панчево, 1864), српски сликар, jедан од значајнијих српских представника бидермајера у првој половини 19. века.¹⁾

Прве сликарске поуке највероватније је добио од Константина Данила.²⁾

Из Аустроугарске је прешао у Србију 1839. Студирао је на Академији у Бечу од 1842. године, а после завршетка студија дошао је у Београд, где су настали његови најбољи портрети. Из Београда је отишао у Вршац, а затим у Панчево. Као добровољац је учествовао је у борбама против Мађара, после 1848.³⁾

На самом почетку стваралштва уочава се тврдоћа у модулацији портрета, па су ликови готово линеарно обрађени, док је колорит хладан, а касније, под утицајем Константина Данила сликао у бидермајерској мекој моделацији. Насликао је портрете: кнеза Михаила, кнеза Александра Карађорђевића, кнеза Милоша, као и већег броја личности из српске политике и културе. На неким радовима, под утицајем романтичарског бечког сликарства је израдио идеализоване пејзаже.⁴⁾

Сликао је иконостасе у банатским селима: Долову — Црква Преноса моштију Св. Николе „Велика доња“ (1850),⁵⁾ Црепаји — Храм Успења Пресвете Богородице (1858–59).⁶⁾ Започео је иконостас у Цркви Светог Николе у Томашевцу, али је током његове израде преминуо, па га је довршио бечки сликар Карел Гуч.⁷⁾ Поред иконописа и портрета копирао је дела других мајстора.⁸⁾

• Ана Боловић, Борисав Челиковић, Рудничко-таковски крај у уместности XIX века, Музеј Рудничко-таковског краја, Горњи Милановац, 2011, ИСБН 978-86-82877-40-0
• Јасмина Вујовић, Непокретно културно наслеђе Јужног Баната, Danubius - Међународни научни форум „Дунав - река сарадње“, 3. 9. 2013, ИССН 2217-4826
• Споменици културе у Србији - Српска православна црква Светог Николе, Национални центрар за дигитализацију
• Споменици културе у Србији - Српска православна црква Успења Богородице, Национални центрар за дигитализацију

Jovan Popovic (slikar)