Јован Долгач или Јован Цветковић (Кошино, око 1860 — Врапче, јун 1915), четнички војвода у Старој Србији.

Јован Цветковић или Јован Долгач се родио у кичевском селу Долгајец око 1860.¹⁾ Према Василију Трбићу родом је из села Кошина на планини Бабуни.²⁾ Назван је Долгач (или Дугачки) због свога дугачког раста.³⁾ Као млад бавио се кријумчарењем оружја за бугарске чете.⁴⁾ Приступио је ВМРО и заједно са братом Тренком (Змејком Долгачем) био је комита 1903. за време Илинденског устанка.⁵⁾ Разочарао се у бугарске комите, па се одвојио од њих.⁶⁾ Са својом четом се придружио чети Глигора Соколовића и српској четничкој организацији.⁷⁾ Међутим, његов брат Змејко није хтео да напусти бугарске комите, па је Јован због тога пуцао на њега.⁸⁾ Касније га је убио. Јован је 1905. са својом четом из Пореча приступио српској четничкој акцији у Старој Србији.⁹⁾¹⁰⁾ Имао је доста дивљу ћуд, коју је једино војвода Глигор Соколовић могао да укроти.¹¹⁾ Учествовао је 1905. у борбама код Мукоса и 1906. у борбама код Крапе у рејону горског штаба западног Повардарја. У Првом Балканском рату истакао се у Кумановској бици и у борбама на Мукосу за време боја на Бабуни. У Другом балканском рату заједно са Василијем Трбићем и Јованом Бабунским и њиховим четама гањао је оделења бугарских четника са десне стране Вардара и након тога напредовали су до Демир Капије и Ђевђелије.¹²⁾

У време арнаутске побуне у Дебру Долгачев одред је требао да се придружи Василију Трбићу, који је са групом четника отишао према Кичеву.¹³⁾ Јован Долгач је чуо за неко окупљање у селу Лажану, па су ту скренули сматрајући да се ради о арнаутској чети.¹⁴⁾ Због одласка у Лажане нису стигли да се придруже Василију Трбићу. У Лажанима су заробили турске сватове, а касније су побили 27 сватова.¹⁵⁾ Родбина убијених Турака пожалила се српским властима, који су Долгача и његове четнике похватали и притворили.¹⁶⁾ Долгач је на суђењу осуђен на десет година робије.¹⁷⁾ Издржао је неколико месеци затвора у Тетову и онда је на почетку Првог светског рата помилован и пуштен из затвора.¹⁸⁾ Постављен је за пољака у селу Врапче, једном од најважнијих бугарских центара у Прилепском пољу, све са циљем да се контролише село бугарских комита.¹⁹⁾ Пошто је за време Првог светског рата сметао бугарским комитама из села Врапче, они су се припремили на његову ликвидацију.²⁰⁾ Током јуна 1915. дочекало га је 11 бугарских комита из Врапча и изрешетало га је у њиви крај Врапча.²¹⁾

• Василије Трбић, Мемоари II, ГИП Култура, Крагујевац, 1996.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 540.
• Станислав Краков, Пламен четништва, Просвета, Београд, 1990.

Jovan Dolgac