Бој на Бабуни

Бој на Бабуни или Бој на Присаду, одиграо се од 1. до 4. новембра 1912. за време Првог балканског рата на планини Бабуни између српске и турске војске. Турска војска је заузела јаке положаје на гребену планине Бабуне, која је раздвајала Вардарску долину од Пелагоније. Присадски и плетварски превој представљали су једина два прелаза преко Бабуне према Прилепу и Битољу. Српска војска је након заузимања присадског превоја ослободила Прилеп 5. новембра 1912.

Повлачење Вардарске армије

Српска војска је након Кумановске битке 24. октобра 1912. ослободила Куманово, а 25. октобра ослободила је Скопље, некадашњу престолницу Душановог царства. Српска 1. армија је након те победе наступала опрезно и избила је на линију Скопље-Свети Никола, где се задржала да се одмори и припреми за нову офанзиву.1) Турска Вардарска армија се након пораза код Куманова налазила у тешком положају.2) Растројена турска војске била је обесхрабрена и повлачила се у нереду и сви путеви су били закрчени турским бегунцима, од којих су многи самовољно напустили јединице и повлачили се све до Прилепа или Битоља.3) Вардарска армија није могла да организује одбрану на Вардару због великога расула у турским јединицама. После Кумановске битке турска Вардарска армија повлачила се према Битољу преко Велеса и Прилепа и преко Тетова и Кичева. Намера турске војске била је да се утврди код Битоља, где би се водила нова одлучујућа битка, а да би се добило на времену за организовање одбране Битоља, требало је да што дуже задржава напредовање српске војске на природним јаким положајима пре тога.4) Планина Бабуна је раздвајала долину Вардара од Пелагоније и представљала је добру препреку за заустављање српске војске.5)

Почетни распоред снага

Зеки паша је наредио да 13. и 15. дивизија 5. корпуса организују одбрану на гребену планине Бабуне, посебно на превојима Присад и Плетвер.6)7) Планинско беспутно подручје пружало је добре услове за одбрану. Турски положаји налазили су се на високим положајима на линији Плетвар-Козјак-Крстец-Присад-Мукос.8) Преко тога планинског гребена водила су само два пута, један од Велеса до Прилепа преко присадског превоја и други пут Криволак-Прилеп преко плетварског превоја.9) Плетварски превој и Крстец затварала је 13. низамска дивизија, и то тако да је један батаљон био на плетварском превоју, а један код Крстеца.10) Поред тога код Леништа је био један пук и батаљон као резерва, а код М. Мрамора био је један пук у саставу самосталне коњичке бригаде са циљем да затвара правац Папрадиште-Барбарец.11) С друге стране 15. низамска дивизија затварала је присадски превој.12) На положајима Присад-Авдипашин Хан био је један пук са две батерије, а код Присада је био други пук.13) Нешто западније био је један батаљон, а код Бистрице је била доста велика резерва.14) Главнина српска 1. армије била је концентрисана на правцу Велес-Прилеп.15) Дунавска дивизија 1. позива предвиђена за дејство на правцу Криволак-Прилеп била је привремено у Штипу због одласка 2. армије на тракијско ратиште код Једрена.16)

Битка од 1. до 3. новембра

Од Велеса према Прилепу 30. октобра 1912. кренуле су Коњичка дивизија, а за њом Моравска дивизија 1. позива под командом Илије Гојковића и Дринска дивизија 1. позива под командом Павла Јуришића Штурма.17) Тимочка дивизија 2. позива је остала код Велеса.18) Дунавска дивизија 1. позива је тек 3. новембра ослободила Криволак.19) Коњичка дивизија дочекана је снажном ватром код места Караула.20) Командант Коњичке дивизије Арсен Карађорђевић закључио је да се фронталним нападом не може ништа постићи, па се одлучио на заобилазак турског десног крила правцем Јасеново-Никодим-Плетвер.21) Заједно са 2. пешадијским пуком коњичка дивизија је 2. новембра пришла близу плетверских положаја.22) Коњички 4. пук је заједно са четничким одредом војводе Вука заузео Мали Мукос, али преко ноћи турска војска је повратила Мали Мукос.23) Борбе су се распламсале 3. новембра ујутро на целом фронту од Плетвера до Дреноваца.24) Моравска дивизија 1. позива је са главнином снага настојала да обухвати турско лево крило на Присаду, па је под великим напорима стигла на планински превој Свињске главе.25) На захтев Моравске дивизије Коњичка дивизија је послала 2. пешадијски пук да преко Виориле и Крстеца нападне турско десно крило на Присаду.26) Други пешадијски пук је заузео Виорилу и село Крстац.27) Поред тога успешно су уз стрме и снегом покривене литице извукли једну батерију на Козјак.28)

Борбе 4. новембра и заузимање Присада

Након српског заузимања Крстеца Зеки паша је страховао од продора већих српских снага правцем Крстец-Ораховац-Прилеп, па је 3/4. новембра наредио команданту 5. корпуса да се по сваку цену врати Крстец.29) Турци су током противнапада 4. новембра најпре потиснули српске снаге на Крстецу, али 2. моравски пук је ипак успео да уз подршку батерије са Козјака одбије три јуриша надмоћнијих турских снага и да након херојске одбране и тешких губитака одржи положаје на великој хладноћи.30)31) Ситуација је била критична када је турски 44. пук гребеном Боруле зашао у позадину 2. пука, али у помоћ им је тада притекао 5. пук Дринске дивизије.32) Команда 1. армије, која се налазила у Велесу, наредила је општи напад на присадски превој, а командовање нападом поверила је Павлу Јуришићу Штурму.33)34) На десном крилу одређена су 4 пука под командом Љубивоја Барјактаревића, у центру су била три пука под командом Штурма, а на левом крилу био је 2. моравски пук.35) Због напада на Крстец турска војска је велики део снага пребацила на своје лево крило, па је због тога ослабила снаге на присадском превоју.36) Након жестоких борби код присадске карауле Павле Јуришић Штурм је из резерве увео у борбу 4. пук, па је српска војска заузела присадску караулу и на тај начин отворила пролаз за осталу војску.37) На десном крилу два пука Моравске дивизије нападале су турске положаје на Мукосу, а два пука Дринске дивизије обишла су турско десно крило и спустила се до села Небрегова.38) Пошто су угрозили бок и позадину 15. низамске дивизије, појавила се панике у редовима 15. дивизије, која је почела да се у нереду повлачи према Прилепу.39)

Ослобађање Прилепа

Зеки паша је 4/5. новембра наредио повлачење према Битољу.40) У Прилеп је 5. новембра у 13:30 ушао најпре Моравски коњички пук под командом Велимира Вемића.41) Грађани Призрена су одушевљено поздрављали српску ослободилачку војску и засипали су је цвећем.42) Коњичка дивизија је уместо да гања пораженог непријатеља учествовала у слављу у Призрену.43) За време борби на Бабуни из строја је избачено 600-1000 турских војника и заплењен је један топ.44) Након потискивања са Бабуне 5. корпус турске Вардарске армије запосео је положаје код Алинаца, где се раздваја Прилепско од Битољског поља.45)

Литература

  • Борислав Ратковић, Митар Ђуришић и Саво Скоко, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912-1913, БИГЗ, Београд, 1972.
  • Саво Скоко, Војвода Радомир Путник, БИГЗ, Београд, 1985.
1) , 3)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 87
2) , 4) , 5)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 293
6)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 295
7) , 8) , 9)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 92
10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 95
21) , 22) , 23)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 96
24) , 25)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 296
26) , 27) , 28) , 29) , 32) , 33) , 35)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 297
30) , 34)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 97
31) , 36) , 37) , 38)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 298
39) , 40) , 41) , 42)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 299
43) , 44)
Б. Ратковић, М. Ђуришић и С. Скоко, 1972, стр. 99
45)
С. Скоко, Путник 1, 1985, стр. 301
Штампање