Ђорђе Рајковић
Рођење: 1825. Нови Сад, Хабзбуршка монархија Смрт: 9. август 1886. Нови Сад, Хабзбуршка монархија

Ђорђе Рајковић (Нови Сад, 1825 — Нови Сад, 28. јул/9. август 1886), српски књижевник. Покренуо је неколико часописа, а уређивао је следеће листове: Комарац, Школски лист, Путник, Беседа, Хумориста, Рен, Земљак, даница, Вечерњача, Глас истине и Бршљан.

Ђорђе Рајковић је рођен 1825. године у Новом Саду.¹⁾ Његов отац Јаша Грбић бавио се точењем пића.²⁾³⁾ Основну школу и пет разреда гимназије завршио је у Новом Саду.⁴⁾ Још док је ишао у гимназију занимао се књижевношћу и читао је дела Лукијана Мушицког, Јована Хаџића, као и Летописе Матице српске.⁵⁾ Због његове љубави према књизи много га је заволео директор гимназије Петар Јовановић, па га је и протежирао.⁶⁾ Након тога отишао је у Пожун (Братиславу) на филозофију, али је брзо прекинуо и вратио се кући.⁷⁾ Имао је неку болест ногу.⁸⁾ У Пешти је 1846. завршио учитељску школу.⁹⁾ Од 1846. био је учитељ у Вуковару.¹⁰⁾ Током 1848. боравио је у Србији, где је једно време био директор и професор мале гимназије у Неготину.¹¹⁾ Вратио се 1850. у Нови Сад, где је најпре радио као писар код обласног суда.¹²⁾ Након тога, изгледа на препоруку Петра Јовановића, постављен је 1851. за учитеља основнe школе у Новом Саду.¹³⁾ Исте године запослио се као актуар код окружне сремске дирекције школа.¹⁴⁾ Као актуар био је помоћник Петра Јовановића, који је био надзорник основних школа.¹⁵⁾ На том месту задржао се три године, а онда је до 1863. био учитељ једне основне школе у Новом Саду.¹⁶⁾ Због хроничног запалења десног колена тражио је 1863. допуст, па се две године лечио у Грефенбергу.¹⁷⁾ По повратку са лечења пензионисан је 1865.¹⁸⁾ Новембра 1865. изабран је за актуара и контролора Матице српске.¹⁹⁾ Једно време био је надзорник благајне учитељског и свештеничког сирочадског дома у Сремској Митровици.²⁰⁾ Опет се вратио у Нови Сад, где био актуар Матице српске.²¹⁾ Бавио се у Новом Саду књижевним радом. Умро је 28. јула/9. августа 1886. у Новом Саду.²²⁾

По први пут јавио се у књижевности песмом у „Подунавци” 1844. године.²³⁾ Током 1850-их објаљивао је у хрватском „Невену” песме и преводио је басне од Крилова и Лихтвера.²⁴⁾ Већину тих првих песама одштампао је 1858. у књизи Јед и мед и 1862. у збирци својих песама.²⁵⁾ У „Седмици” се огледао на хумористичко-сатиричком пољу.²⁶⁾ Постао је велики пријатељ Јована Јовановића Змаја.²⁷⁾

Рајковић је био први уредник „Школског листа”, који је излазио од 1858.²⁸⁾ Рајковић је 1861. покренуо шаљиви лист „Комарац”.²⁹⁾ Јован Јовановић Змај му је био главни помоћник у листу, а касније и уредник.³⁰⁾ Као уредник „Комарца” Рајковић је био осуђен на осам дана затвора у својој соби.³¹⁾ Уређивао је 1862. године „Путник”, лист за умну и душевну забаву.³²⁾ Иако је у то време био болестан, покренуо је 1863. године „Хумористу”.³³⁾ Покренуо је 1870. године „Народни лист”, а 1871. до 1872. уређивао је „Даницу”.³⁴⁾ Уређивао је 1881. и 1882. неколико бројева листа „Вечерњача”.³⁵⁾ Издавао је од 1885. до 1886. књижевни часопис „Бршљан”.³⁶⁾ Од 1884. уређивао је часопис „Глас Истине”.³⁷⁾

Главни посао, којим се бавио у зрелим годинама било је писање педагошких чланака и књижевно-биографских студија и портрета.³⁸⁾ У предговору своје књиге Јед и Мед говорио је о вези поезије са педагогојом и о утицају коју поезија може да има на педагогију.³⁹⁾ Тражио је да поезија треба да има и педагошки циљ, да треба да побуђује питомост, да продубљује оштроумље.⁴⁰⁾ Исто тако уређивао је просветно-књижевне часописе и календаре-алманахе.⁴¹⁾ Од педагошких чланака засебно је издао само један мањи део у делу школа и живот, чланци за младеж и народ (1860).⁴²⁾ Његов педагошки и одгојни рад био је цењен и код Хрвата, који су знали да му се обраћају за савете. Књижевно-животописни радови Ђорђа Рајковића разбацани су по Јавору, Летопису Матице српске, Гласу Истине и другима.⁴³⁾

• Јован Грчић, Спомен Ђорђу Рајковићу, Летопис Матице српске, број 154, уредник Антоније Хаџић, Нови Сад, 1888, стр. 78-92
• Читуља, Летопис Матице српске, број 150, уредник Антоније Хаџић, Нови Сад, 1887, стр. 138-142
• Тихомир Остојић, Змај Јован Јовановић и Ђорђе Рајковић на основу писама и других извора, Летопис Матице српске, број 251, Нови Сад, 1908, стр. 48-80
• Ђорђе Рајковић, Јавор, број 31, уредник Илија Огњановић, 3. 8. 1886, стр. 960—966
• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 11, Р, уредник Властоје Д. Алексијевић
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 796—797
• Тодор Стефановић Виловски, Моје успомене (1867-1881), Нолит, Београд, 1988.
• Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.

Djordje Rajkovic