Чета морачка је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Мала се је чета подигнула

0002    од Мораче тврде качанине,

0003    мала чета три четири друга,

0004    пред четом је војевода Пејо,

0005    а за Пејом Боја харамбаша,

0006    а за Бојом Рашко барјактаре,

0007    а за Рапком Хрњковић Тодоре,

0008    за Тодором Томићу Илија.

0009    Оде чета на Јаворје равно,

0010    кад је чета на Јаворје била,

0011    ту је чета трудна починула,

0012    проговра војевода Пејо:

0013    „А бога ти, Боја харамбаша!

0014    Куда ћемо четом окренути?“

0015    Рече њему Боја харамбша:

0016    „Да идемо у Вашково равно,

0017    у Вашково или Колашину.“

0018    Рече њему војевода Пејо:

0019    „Ја ти, Боја, у Вашково нећу,

0020    ни Вашкову ни ћу Колашину,

0021    но ајдемо у Приморје равно

0022    к латинскоме граду Дубровнику,

0023    небисмо ли задобили блага.“

0024    Отолен је чета окренула

0025    и Никшиће пријеђоше равне,

0026    па Рудине чета прелазила,

0027    док сидоше у Приморје жупно,

0028    у Приморју развлише кулу,

0029    а из куле благо покупише,

0030    отодиоше покрај мора сиња

0031    док дођоше пред Котора града,

0032    пију ладно пред Котором вино,

0033    служи вино Ката крчмарица

0034    а све гледа Рашка барјактара,

0035    проговра војевода Пејо:

0036    „А бога ти, крчмарице Като!

0037    Што све гледаш Рашка барјактара?“

0038    А рече му крчмарица млада:

0039    „О бога ти, војевода Пејо,

0040    јеси л’ Рашка оженио твога?“

0041    Рече њојзи војевода Пејо:

0042    „Ја нијесам Рашка енио,

0043    да те просим бил и га узела?“

0044    Најсмија се млада крчмарица:

0045    „А за бога, војевода Пејо!

0046    Да кога биг, каде рАшка не биг?“

0047    Метну Пејо у џепове руке,

0048    даде њојзи прстен и јабуку:

0049    „Чекај мене по године данах

0050    док доведем кићене сватаове.“

0051    Бира Катга по Котору вино,

0052    кад пођоше морачки хајдуци,

0053    изнесе им млада крчмарица

0054    да пред собом шаљу у Морачу,

0055    даде њима благо небројено,

0056    и даде им чоху некројену,

0057    а даде им платнонемјерено,

0058    вет даде им јенду пушку танку,

0059    танка пушка зелена латинка,

0060    била пушка њена господара,

0061    што је скоро пуста останула,

0062    поклони је заручнику своме.

0063    Отидоше морачки хајдуци,

0064    чека Ката за годину данах,

0065    а кад виђе да сватовах нејма,

0066    она књигу ситну опремила:

0067    „Камо вјера, камоли сватови?

0068    Ако ћеш ме, Пејо, преварити,

0069    дај ти моје благо небројено!

0070    Камо л’, Пејо, чоа некројена,

0071    камо моје платно немјерено,

0072    камо пушка зелена латинка?“

0073    Пејо књигу Кати отписује:

0074    „Удаји се, крчмарице Като!

0075    Ја сам, Като, Рашка оженио,

0076    дао сам му сестру за љубовцу;

0077    а што иштеш благо небројено,

0078    неда благо Боја харамбаша

0079    и делија Хрњковић Тодоре;

0080    а што иштеш чоху некројену,

0081    неда чоху Томићу Илија,

0082    платна доста има у Котору,

0083    а ја ово хоћу раздријети;

0084    а што иштеш зелену латинку,

0085    ти је Рашку јеси поклонила,

0086    не ишти је, а не срамоти се!“

0087    На томе се и мјесец мијењ’о.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Ceta moracka