Ђурђева Јерина

Ђурђева Јерина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Опис

На почетку пјесме, Ђурђева Јерина од Смедерева пита свога унука Максу Гргуревића за кога да уда своју ћерку. Максо јој по реду вели да је да за Вилипа Мађара, московског краља, или у најгорем случају за турског цара. Јерина га удари, и уда ћерку за турског цара, давши земљу и градове у мираз.

Ова радња би можда требала да објасни на још један начин падање Срба под турску власт, овог пута интригама жена на врхунцу моћи, нарочито неомиљене Јерине. У стварности, други фактори су ту били много значајнији.

Текст пјесме

0001    Пошетала Ђурђева Јерина

0002    Испод града б’јела Смедерева

0003    Покрај воде тихога Дунава,

0004    А за њоме Гргуревић Максо,

0005    За Максимом мајка Максимова

0006    Бесједила Ђурђева Јерина:

0007    „Мој унуче, нејачак Максиме!

0008    „Би ли мене нешто сјетовао?

0009    „Ја имадем шћерцу мљезиницу,

0010    „Троји су је просци запросили:

0011    „Једно проси Вилип Маџарине,

0012    „Од Маџарске од земље богате;

0013    „Друго проси од Москова краљу;

0014    „Треће проси цар Отмановићу

0015    „Од Стамбола града Цариграда;

0016    „Сјетуј мене дијете, Максиме,

0017    „Ком ћу просцу моју ћерку дати?”

0018    Бесједи јој дијете Максиме:

0019    „Ја ћу тебе, бако, сјетовати:

0020    „Ако хоћеш мене послушати,

0021    „Подај ћерку Вилипу Маџару,

0022    „Те ће она бити у богату;

0023    „Ако не даш ћерку за Маџара,

0024    „А ти подај од Московске краљу,

0025    „Кад будемо с краљем пријатељи,

0026    „Москови су од боја јунаци,

0027    „Могу нама помоћ’ војевати;

0028    „Ако ли је дадеш за Турчина,

0029    „Турчин хоће земљу од мираза,

0030    „Хоће земљу, хоће и градове.”

0031    Кад то зачу Ђурђева Јерина,

0032    Максима је руком ударила,

0033    Удари га руком по образу,

0034    Како га је лако ударила,

0035    Ударила по бијелу лицу,

0036    Четири му помјерила зуба,

0037    Максим паде у траву зелену,

0038    Свега г’ црна крвца обалила,

0039    Крвцу пљује, а тихо бесједи:

0040    „Бог т’ убио, моја стара бако!

0041    „Куд је дала, у з’о час је дала!

0042    „С њоме дала земљу и градове!”

0043    Како рече, онако се стече:

0044    Даде ћерку за Отмановића,

0045    И с њом даде земљу и градове.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање