Томислав Маретић (Вировитица, 1?/13. децембар 1854 — Загреб, 15. јануар 1938), класични филолог и слависта, доктор филологије, професор универзитета (Загреб) и предсједник ЈАЗУ.

Гимназију је завршио 1875. године у Загребу, а универзитет у Загребу и Лајпцигу. Током 1879—1885. био је професор гимназије у Славонској Пожеги и у Загребу. У периоду од 1886. до 1914. године је био професор словенске филологије на универзитету у Загребу, а на истом мјесту је током 1919—1924. био професор индоевропске лингвистике.

Бавио се словенском и хрватско-српском филологијом и превођењем великих свјетских епских дјела. Главна су му дјела: Граматика и стилистика хрватског или српског књижевног језика (1899), Хисторија хрватског правописа, Метрика народних пјесама (1907), Наша народна епика (1910), Хрватски или српски језични савјетник (1924). Од 1907. бавио се и уређивањем великог „Рјечника хрватског или српског језика” (издање ЈАЗУ).

У стиховима је преводио: Хомера, Виргилија, Овида, Мичкијевица, и нека староиндијска дјела. Писао је још доста засебних радова о акцентима, о именима и презименима, о језику далматинских и славонских писаца и о другоме. Издавао је и старија дјела од историјске важности.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од фебруара 1897. Прави је члан (Академије философских наука) од 16. фебруара 1929. Приступна бесједа: Грађа Качићева десетерца. Проглашен 7. марта 1931.¹⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924. 2 (A. Белић).
• Летопис Блгарска академия на науките, София 9 (1927) 42–44 (Б. Цоневъ).
• Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 100–101.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Tomislav Maretic