Летов Ш-16Ј (Letov Š-16J Šmolik), прототип чехословчког хидроавиона заснован на авиону Летов Ш-16 који је био једномоторни, двоседи двокрилац пројектован 1926. године а уведен у употребу 1928. године, био је вишенаменски авион: лаки бомбардер, бомбардер-извиђач и само извиђач.

Један од најуспешнијих типова чехословачке фабрике „Летов” („Letov“ Vojenska tovarna na letadla) из Прага била је позната „Шеснаестица”. Тим именом назван је основни тип Летов Ш-16 (Шмолик), који је конструисао инж. Алоис Шмолик. Авион је био потпуно металне конструкције и представљао је врхунац конструкторског умећа и технологије свог времена. Године 1929. започета је израда јединог хидроавиона Ш-16Ј (В) за југословенско Поморски ваздухопловство (ПВ), насталог разрадом прототипске верзије Ш-316 и до новембра те године хидроавион је био довршен у фабрици „Летов” у Прагу. Прво полетање са Влтаве извршено је 1. децембра 1929. године.

• Ш-16 — Двоседи двокрилац бомбардер/извиђач.
  • Ш-16Ј — Хидроавион за Југославију.
  • Ш-16Л — Извозна верзија Š-16 за Летонију.
  • Ш-16Т — Извозна верзија Š-16 за Турску.
• Ш-116 — верзија са мотором Skoda L
• Ш-216 — верзија са мотором Walter (лиценца Bristol Jupiter).
• Ш-316 — верзија са мотором Hispano-Suiza 12N.
• Ш-416 — верзија са мотором Breitfeld-Danek BD-500.
• Ш-516 — верзија са мотором Isotta-Fraschini Asso.
• Ш-616 — верзија са мотором Hispano-Suiza 12Nbr.
• Ш-716 — верзија са мотором Skoda L.
• Ш-816 — верзија са мотором Praga ES.
• Ш-916 — верзија са мотором Lorraine-Dietrich.

• Чехословачка
• Турска
• Летонија
• Краљевина Југославија

Укупно је направљено 89 примерака авиона Летов Ш-16. Продаја авиона је почела одмах након Париског аеронаутичког салона одржаног у децембру 1926. тако да је Литванија поручила авионе пре него што је то учинило чехословачко ваздухопловство. Светску пажњу овај авион је привукао када је у јулу 1927. године, када је са посадом пилот Ј. Скала са механичарем М. Тауфером прелетео раздаљину од 12.000 km од Прага до Токија.

Авион Летов Ш-16 је коришћен у Чехословачкој, Турској, Летонији и Краљевини Југославији између два светска рата.

Фабричка испитивања на реци Влтави била су задовољавајућа и хидроавион је пребачен почетком 1930. у хидробазу Дивуље код Сплита. У пролеће те 1930. године хидроавион Ш-16Ј је испитиван у 3. Хидроавионској команди.

Испитивања су настављена на мору али после краћег времена установљено је да су пловци лоше заптивени, а услед слабе антикорозивне заштите јавила су се велика оштећења, како оплате тако и конструкције пловака. После краћих испитивања фабрика је прекинула развој хидро верзије Ш.16, а прототип је преузело југословенско поморско ваздухопловство (ПВ).

Југословенско ПВ је после тога извршило модификацију хидроавиона Ш.16Ј уградњом нових пловака британске фирме „Шорт” (Short) и наставило интензивна експлоатациона испитивања паралелно са пробама хидроавиона Хајнкел Хе-8 кога је по лиценци произвео Змај из Земуна. На испитивањима предност је дата Хајнкелу и 1931. године била је предвиђена набавка 10 хидроавиона Хе-8 али због економске кризе, која је наступила, најпре је дошло до одлагања њихове набавке а затим се 1933. године дефинитивно одустало од Хајнкела. Летов Ш.16Ј је служио у ПВ као једини примерак свог типа. Тај двокрилац са крилима великог размаха био је пројектован као извиђач даљњег дејства, и тако је званично и класификован у ПВ мада је служио и за друге задатке. Почетак рата априла 1941, овај авион је дочекао у летном стању, али је његова даља судбина непозната.

• Икарус ИО
• Хајнкел He-8
• Рогожарски СИМ-XIV-Х
• Физир Ф1М-Јупитер
• Дорније До 22

1. Димитријевић, Б.; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
2. Петровић, Огњан (2000). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN: 1450-684X.
3. Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
4. Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.

1. http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/370-letov-s-16j
2. http://www.airwar.ru/enc/other1/letovs16.html
3. http://www.vinar.cz/mitte/s16.htm
4. http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12969.0;wap2
5. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=48
6. http://datab.us/i/Letov%20%C5%A0-16
7. http://memim.com/letov-s-16.html
8. http://www.filabrno.net/namety/letov.htm

Letov S-16J