Смрт мајке Југовића

Смрт мајке Југовића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Опис

Ова пјесма описује догађаје везане за смрт мајке Југовића, након битке на Косову пољу 1389. Мајка проналази да су јој муж Југ Богдан и сви синови изгинули, али некако успјева да сузу не испусти и доведе њихове коње кући. Идуће јутро, када јој гавранови донесу руку Дамјана Југовића, мајка умире од жалости.

Текст пјесме

0001    Мили боже, чуда великога!

0002    Кад се слеже на Косово војска,

0003    У тој војсци девет Југовића

0004    И десети стар Јуже Богдане;

0005    Бога моли Југовића мајка,

0006    Да јој Бог да очи соколове

0007    И бијела крила лабудова,

0008    Да одлети над Косово равно,

0009    И да види девет Југовића

0010    И десетог стар-Југа Богдана.

0011    Што молила Бога домолила:

0012    Бог јој дао очи соколове

0013    И бијела крила лабудова,

0014    Она лети над Косово равно,

0015    Мртви нађе девет Југовића

0016    И десетог стар-Југа Богдана,

0017    И више њи девет бојни копља,

0018    На копљима девет соколова,

0019    Око копља девет добри коња,

0020    А поред њи девет љути лава.

0021    Тад’ завришта девет добри коња,

0022    И залаја девет љути лава,

0023    А закликта девет соколова;

0024    И ту мајка тврда срдца била,

0025    Да од срдца сузе не пустила,

0026    Већ узима девет добри коња,

0027    И узима девет љути лава,

0028    И узима девет соколова,

0029    Пак се врати двору бијелом.

0030    Далеко је снае угледале,

0031    Мало ближе пред њу ишетале,

0032    Закукало девет удовица,

0033    Заплакало девет сиротица,

0034    Завриштало девет добри коња,

0035    Залајало девет љути лава,

0036    Закликтало девет соколова;

0037    И ту мајка тврда срдца била,

0038    Да од срдца сузе не пустила.

0039    Кад је било ноћи у по ноћи,

0040    Ал’ завришта Дамјанов зеленко;

0041    Пита мајка Дамјанове љубе:

0042    „Снао моја, љубо Дамјанова!

0043    „Што нам вришти Дамјанов зеленко?

0044    „Ал’ је гладан шенице бјелице,

0045    „Али жедан воде са Звечана?”

0046    Проговара љуба Дамјанова:

0047    „Свекрвице, мајко Дамјанова!

0048    „Нит’ је гладан шенице бјелице,

0049    „Нити жедан воде са Звечана,

0050    „Већ је њега Дамјан научио

0051    „До по ноћи ситну зоб зобати,

0052    „Од по ноћи на друм путовати;

0053    „Пак он жали свога господара

0054    „Што га није на себи донијо.”

0055    И ту мајка тврда срдца била,

0056    Да од срдца сузе не пустила.

0057    Кад у јутру данак освануо,

0058    Али лете два врана гаврана,

0059    Крвава им крила до рамена,

0060    На кљунове б’јела пјена тргла;

0061    Они носе руку од јунака

0062    И на руци бурма позлаћена,

0063    Бацају је у криоце мајци;

0064    Узе руку Југовића мајка,

0065    Окретала, превртала с њоме,

0066    Па дозивље љубу Дамјанову:

0067    „Снао, моја, љубо Дамјанова!

0068    „Би л’ познала, чија ј’ ово рука?”

0069    Проговара љуба Дамјанова:

0070    „Свекрвице, мајко Дамјанова!

0071    „Ово ј’ рука нашега Дамјана,

0072    „Јера бурму ја познајем, мајко,

0073    „Бурма са мном на вјенчању била.”

0074    Узе мајка руку Дамјанову,

0075    Окретала, превртала с њоме,

0076    Пак је руци тијо бесједила:

0077    „Моја руко, зелена јабуко!

0078    „Гдје си расла, гдје л’ си устргнута!

0079    А расла си на криоцу моме,

0080    „Устргнута на Косову равном!”

0081    Надула се Југовића мајка,

0082    Надула се, па се и распаде

0083    За својије девет Југовића

0084    И десетим стар-Југом Богданом.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање