Слом Татарах је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Ова пјесма описује размјену писама испрва између турског цара и московске (руске) краљице, а касније између краљице и татарског хана (кана). Након размјене писама долази до битке између Руса и Татара, у којој Руси након три дана на крају долазе до побједе. Овакве битке су се у стварности и дешавале у периоду од 15-18. вијека, у току ширења Русије на исток и југ, па тако можемо да приближно датирамо и ову пјесму.

0001    Царе књигу Отмановић пише,

0002    У зелену шиље је Русију,

0003    а на руке московској краљици:

0004    „Море чујеш, од Москве краљице!

0005    Одај мене харач од Русије:

0006    на ђетића по седам цекинах,

0007    на ђевојку по четири пуна;

0008    ако ли ми то подати нећеш,

0009    кунем ти се, а вјеру ти дајем,

0010    е ћу силну покупити војску,

0011    похарати свуколик’ Русију

0012    а најпосле тебе уфатити,

0013    узет ћу те за вјерену љубу!“

0014    Ту не вели Туре акобогда,

0015    ни бити му акобогда неће.

0016    Кад краљици књига долазила,

0017    не била јој мила николико,

0018    е ма јој се од боље не може

0019    но ми ситну на кољену пише,

0020    а шиље је Отмановић цару:

0021    „Чујеш море, цар’ Отмановићу!

0022    Јели сл’ чуо, је л’ ти ко кажава,

0023    кад је српско погинуло царство,

0024    три сте српске кладе заузели:

0025    алај барјак славнога Лазара

0026    и одежду светога Јована,

0027    златну шљаку Деспотова Ђура,

0028    но дај ми их да се не свађамо!“

0029    А кад цару ’вака књига дошла,

0030    сам се царе од ње препануо,

0031    препануо, из руке пустио,

0032    па је царе ријеч бесједио:

0033    „А тако ти, од Москве краљице!

0034    Прођи ми се врага и белаја!

0035    Кладе су ти у земљу Татарску,

0036    у онога татарскога хана,

0037    хан је спрске заузео кладе.“

0038    Кад краљици гласи допанули,

0039    како збори цар Отмановићу,

0040    е се њојзи од боље не може,

0041    брже пише књигу на кољену

0042    пак је шиље у земљу Татарску,

0043    а на руке татарскоме хану.

0044    А кад хану књига допанула:

0045    „Море чујеш, вели, Татар-хану!

0046    И чуо си, и кажевали су (ти)

0047    е сте српске заузели кладе,

0048    подај ми их да се не кољемо!“

0049    А кад хане књигу прогледао,

0050    добро му је књига мила била,

0051    па је другу брзо написао,

0052    а посла је русинској краљици:

0053    „Држи ми се, русинска краљице!

0054    Силну ћу ти војску накупити,

0055    а ударит зеленој Русији!“

0056    Та краљици књига допанула,

0057    књигу гледа, сузе пролијева,

0058    е ма јој се од боље не може,

0059    но Русију купи свуколику,

0060    она чека Татарина хана;

0061    чекала га докле дочекала.

0062    Па да ти се нагледати, друже,

0063    како с’ двије силе састадоше,

0064    састадоше пак се ударише.

0065    Ту се клаше два дана бијела,

0066    а кад био трећи око подне,

0067    шће краљица плећи обрнути,

0068    е ма тако добре среће била -

0069    мала јој је потјеч долазила,

0070    мала потјеч дванаест хиљадах,

0071    Каравлашка и Карабогданска,

0072    те Татар’ма с пријек’ ударила,

0073    изпријека бише без лијека.

0074    Тако хана сломила краљица

0075    саломила, у море сагнала,

0076    те се море напунило боље,

0077    а од мртва коња и јунака.

0078    Тако веле и кажују љуђи,

0079    по мртвијем прелазили живи.

0080    Од нас пјесма, а помоћ од бога,

0081    свакојему брату Ришћанину.

0082    [……………………………………]

0082    „Текла вода и водица,

0083    и текла је, и тећи ће,

0084    и около и кривудно,

0085    ма своје ће наћ’ језеро“.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Slom Tatarah