Скердилаида (грч. Σκερδιλαΐδας) (до 206. пре Христа), илирски краљ од 219. пре Христа до око 206. пре Христа. Око 219. пре Христа постао је савезник Филипа V Македонскога и учествовао је на његовој страни у Савезничком рату. Након раскида савеза са Македонијом тражио је помоћ од Римљана. У Првом македонском рату учествовао је на страни Римљана, а против Македоније.¹⁾

Млађи је брат илирскога краља Агрона и брат од Плеурата. По први пут се помиње око 230. пре Христа након Агронове смрти, као заповедник снага које је Теута послала против Епира. Једна јединица Гала издала је Епирце, тако да су Гали предали Фенике Илирима. Епирска војска је са друге стране срушила мост на реци Бистрици, да би спречила продор Скерделаидине војске. Скердилаида је са 5.000 Илира напредовао дуж Аоја до Тепелена, пребацио се у долину Дрима преко планинских прелаза, а онда је напредовао једном притоком Дрима до Фенике.²⁾ Ноћу је прешао Бистрицу и победио је епирску војску.³⁾ Дошао је све до Фенике. После тога Теута га је позвала да се супростави Дарданцима.⁴⁾ Након што је похарао Епир закључио је примирје са Епирцима да би могао да оде да ратује са Дарданцима. Епирци су платили откупнину, па су добили натраг Фенике, а Скердилаида је покупио робове и велики ратни плен.⁵⁾ Кратко време након тога Епир, а онда и Акарнанија склапају савез са Теутом.

Није познато када је тачно постао краљ, али изгледа да је то било након пораза и абдикације Теуте у Првом илирском рату. Скердиладида је након тога као римски вазал владао једним делом бивше Теутине краљевине, с тиме да прво време није носио титулу краља. Римљани су по окончања рата највећи део Илирије дали малолетном краљу Пинесу, али под старатељством Деметрија са Фароса. Изгледа да је Скердилаида постао краљ тек након Пинесове смрти.

Код Илира пиратство је по свој прилици представљало веома значајан извор прихода. Међутим пиратство је представљало један од узрока Првога илирскога рата. Након тога рата Римљани су наметнули забрану пловидбе илирским ратним бродовима јужно од Лиса (Љеша). Међутим Деметрије са Фароса је заједно са својим савезником Скердилаидом 220. пре Христа кренуо у пиратску акцију са 90 лемба (илирских галија).⁶⁾ Заједно са Етолцима извели су неуспешан напад на ахајскога савезника Пилос, који се налазио на обали Месеније на Пелопонезу.⁷⁾ Скердилаида се на позив Аминте, краља Атаманије, вратио у Наупакт са 40 својих бродова. Склопио је споразум са Етолцима о подели плена, па је са њима кренуо у напад на Ахају.⁸⁾ Напали су, заузели и спалили Кинету, град на северу Аркадије. Међутим Етолци су прекршили договор и Скердилаиди нису дали ништа од огромнога плена узетога у Кинети.⁹⁾

Скердилаида је због кршења договора о подели плена био незадовољан са својим савезницима Етолцима, па га је македонски краљ Филип V Македонски лако придобио.¹⁰⁾ Одмах на почетку Савезничкога рата (220-217. пре Христа) Филип је склопио савез са Скердилаидом, обећавши му помоћ у покоравању Илирије, а за узврат Скердилаида је требао да пружи помоћ у рату са Етолским савезом.¹¹⁾ Скердилаида је требао да помаже Филипу у рату, а зауврат Филип је требао да га плаћа 20 таланата годишње.¹²⁾ По том споразуму пристао је да нападне Етолце са својих 30 бродова.

Учествовао је у Филиповом Етолском походу 219. пре Христа. Филип V Македонски је у Епиру спровео мобилизацију и уместо да одмах крене на Етолију он је по наговору Епираца напао Амбракију у којој је био етолски гарнизон.¹³⁾ Филип је у пролеће 218. пре Христа позвао савезнике из Месеније, Епира, Акарнаније и Скердилаиду да дођу до Кефаленије.¹⁴⁾ Кефаленија је била веома значајна за Етолски савез, јер су бродови из Кефаленије пребацивали етолску војску на Пелопонез и где год би то Етолцима требало.¹⁵⁾ Филип је тада спроводио опсаду Пала на Кефаленији. Скердилаида је тада имао проблема у Илирији, па је Филипу послао само 15 бродова.¹⁶⁾

Касније је Скердилаида био незадовољан јер му Филип V Македонски није исплатио онолико колико је он сматрао да је исправно.¹⁷⁾ Одлучио је да сам наплати оно што му Филип дугује, па је послао 15 галија на Леукаду, где су га сматрали савезником. Ту су његови војници на превару током 217. пре Христа заробили четири брода македонске флоте.¹⁸⁾ Након тога Скердилаидина флота је изводила пиратске нападе на трговачке бродове крај Малијскога залива. Филип је испловио са 50 бродова и на путу према југу надао се да ће да ухвати илирске бродове.¹⁹⁾ Скердилаида је искористио Филипову заузетост ратом на југу, па је заузео многе македонске граничне градове током 217. пре Христа.

Филип V Македонски је након битке код Тразименскога језера одлучио да започне рат са Римом, па је због тога кренуо да преговара са Етолским савезом о окончању Савезничкога рата. Састао се у Наупакту 217. пре Христа са представницима Етолскога савеза и са њима је склопио мировни споразум.²⁰⁾ Скердилаида је и након окончања Савезничкога рата заузео Писеј у Пелагонији.²¹⁾ Заузео је неколико градова од Дасарета и одатле је упадао у делове Македоније. Филип је након тога одлучио да започне рат са Скердилаидом, јер је било важно да среди Илирију пре похода у Италију. Деметрије са Фароса је распаљивао амбиције младога краља Филипа са циљем да врати своје изгубљене територије и Фарос.²²⁾ Филип је повратио градове, које је Скредилаида заузео, а онда је заузео много градова од Дасерета и око Охридскога језера.²³⁾ Током 216. пре Христа Филип је био заузет градњом флоте од сто бродова и тренирањем посада бродова.²⁴⁾

Скердилаида се обратио Римљанима за помоћ, јер је знао за Филипове планове. Филипов план је изгледа био да најпре заузме обалу Илирије, па да онда заузме подручје између обале и Македоније и да користи ту копнену везу за слање појачања преко Отранских врата у Италију. Филип је са флотом од 100 бродова током 216. пре Христа кренуо према Илирији, али вратио се када је чуо да су неке римске пентере виђене како плове према Аполонији.²⁵⁾ Пошто је био уверен да према Аполонији плови цела римска флота Филип се са својом флотом повукао до Кефалоније. Успаничио се због само десет римских бродова.²⁶⁾ При крају лета 214. пре Христа Филип је покушао да освоји Илирију са флотом од 120 лемби. Заузео је Орик и опседао је Аполонију.²⁷⁾ Римска војска под командом Марка Валерија Левина успела је да изненади македонску војску и натера их у бег. Филип V је био присиљен да запали своју флоту и да се преко планина врати у Македонију.

Пошто је пропао Филипов покушај освајања Илирије са морске стране, а поред тога Левинова флота је отежава будуће покушаје, Филип је одлучио да покуша копненим путем да продре до Илирије. Током 213. и 212. пре Христа македонска војска је напредовала према Илирији освајајући подручја између обале Илирије и Македоније. Заузео је унутрашње градове Атинтаније и Дималу, а покорио је и грчко племе Дасарете, илирско племе Партина и бар јужни део племена Ардијеја. Након освајања читавих подручја између Македоније и обале успео је да заузме град Лис (Љеш) са његовом наизглед неосвојивом тврђавом. Освајањем Лиса добио је приступ Јадранском мору, а и околне територије су се након тога предале.²⁸⁾

Римска република склопила је 211. пре Христа савез са Етолским савезу. Скердилаида се прикључио савезу Рима и Етолаца против Македоније. Скердилаида би са времена на време нападао погранична подручја Македоније са главним циљем да се што више прикупи ратнога плена. Умро је у неком периоду пре мира у Феникеу 205. пре Христа. Наследио га је Плеурат II.

• Полибије, Историје
• Апијан, Илирски ратови
• Тит Ливије
• Касије Дион
• Pierre Cabanes, Iliri od Bardileja do Gencija,prevod V.Lisičić, Zagreb 2002, ISBN 953-98832-0-2
• Wilkes, John, The Illyrians. Wiley-Blackwell 1995, ISBN 0631198075

Skerdilaida