Марко Валерије Левин (лат. Marcus Valerius Laevinus) (до 200. пре Христа), римски војсковођа и конзул 210. пре Христа. Истакао се у Другом пунском рату и у Првом македонском рату. Имао је задатак да спречи могућу македонску инвазију на Апенинско полуострво и да мотри на кретање македонске војске у Илирији. Чим је Филип V Македонски заузео Орик у Илирији 214. пре Христа Левин је прешао Јадран, преотео Орик и блокирао македонску флоту, коју је онда македонски краљ био присиљен да запали. Успоставио је римску базу у Аполонији, одакле је сузбијао македонске покушаје. Почео је да подржава Етолски савез као старога противника Македоније. Као конзул освојио је 210. пре Христа Акрагант, као последње картагињанско упориште на Сицилији. Добром управом Сицилију је поново учинио римском житницом.¹⁾

Своју политичку кариујеру започео је 227. пре Христа када је био претор на Сицилији. Током 220. пре Христа изгледа да је био један од конзула заједнао са Квинтом Муцијем Сцеволом, али њих двојица су онда уступила место другоме пару конзула. Постоји и могућност да је био изабран као конзул замена уместо Луција Ветурија Филона.

Током 215. пре Христа изабран је за перегринскога претора у Апулији.²⁾ Било је то доба највеће кризе за Римску републику након тешкога пораза у бици код Кане. Марко Валерије је командовао легијама, које су се вратиле са Сицилије³⁾ и са том војском је отишао у Апулију. Командовао је јадранском флотом од 25 бродова, а циљ је био да се заштити обала око Брундисија и Таранта⁴⁾ Филип V Македонски је био одушевљен Ханибаловим победама у Италији, па је одлучио да пошаље изасланике Ханибалу са циљем да са њим склопи савез. Филипов изасланик Ксенофан налетео је на римску патролу, која га је одвела до Марка Валерија.⁵⁾ Међутим Ксенофан га је преварио да је циљ његове мисије склапање споразума са Римљанима, па је добио и пратњу, али Ксенофан је отишао до Ханибала са којим је склопио споразум о сарадњи. Римљани су Ксенофона ухватили на повратку и сазнали су за споразум између Ханибала и Македоније.⁶⁾

Током јесени 215. пре Христа Марко Валерије је освојио три одметнута града у Хирпанији, који су након Кане били прешли на Ханибалову страну.⁷⁾ Том приликом заробио је и продао у робље преко 5.000 заробљеника.⁸⁾ Левин је са једном легијом отишао на зимовање у Брундиси, одакле је могао да пази на источну обалу Апенинскога полуострва, где се могла очекивати македонска инвазија.⁹⁾ Током 214. пре Христа Левин је као пропретор имао иста задужења да са седиштем у Брундисију пази на обалу.¹⁰⁾ При крају лета 214. пре Христа Филип V Македонски освајао је Илирију са флотом од 120 лемби. Заузео је Орик и опседао је Аполонију.¹¹⁾

Чим је Марко Валерије Левин чуо за пад Орика и догађаје у Илирији прешао је Отрантска врата са војском и флотом. Искрцао се крај Орика, који је заузео након лакше борбе.¹²⁾ Пошто је сазнао да је Аполонија под опсадом Левин је послао 2.000 војника под заповедништвом Квинта Невија Криста.¹³⁾ Криста је успео да са римском војском неприметно уђе у Аполонију. Филип V Македонски и македонска војска налазили су се у логору крај Аполоније и били су крајње неопрезни и без озбиљних стража, па су Римљани следеће вечери под Кристиним заповедништвом изненадили македонску војску напавши им логор и натеравши их у бег.¹⁴⁾ Пошто су Римљани блокирали ушће реке Вјос Филип V је био присиљен да запали своју флоту од 120 бродова и да се преко планина врати у Македонију.¹⁵⁾ Хиљаде македонских војника је погинуло или заробљено, а заробљена је сва војна комора. Марко Валерије Левин и његова флота остали су код Орика на зимовању.

Марко Валерије Левин је остао пропретор и током 213, 212. и 211. пре Христа. Аполонија је постала најзначајнија римска база у региону, а постала је велика опасност за Македонију. Левин је током 212. пре Христа почео да тражи могућност савеза са Етолским савезом.¹⁶⁾¹⁷⁾ Током 211. пре Христа сазвана је скупштина Етолскога савеза, на којој је Левин истакао римске успехе и преокрет у рату са Ханибалом. Истакао је освајање Сиракузе и Капуе као доказ римскога успона и понудио је Етолцима савез у рату са Македонијом.¹⁸⁾ Етолци су пристали, па је потписан споразум о савезу Рима и Етолаца. Према споразуму Етолски савез је био задужен за копнене, а Римљани за поморске операције.¹⁹⁾ Римљани су требали да добију ратни плен и робове, а Етолски савез је добијао освојене територије. Етолски савез је био посебно заинтересован за освајање традиционалнога ривала Акарнаније. Током лета 211. пре Христа Марко Валерије Левин је освојио град Закинтос, али није освојио тврђаву. Освојио је и Онијаде и Насос у Акарнанији. Освојене градове је предао Етољанима и онда се повукао на зимовање у Коркиру.²⁰⁾

У пролеће 210. пре Христа Марко Валерије Левин и римска флота су заједно са Етолцима заузели Антикиру у Фокиди.²¹⁾²²⁾ Римљани су становништво претворили у робље, а Етолци су заузели освојени град. Савезу са Римом и Етолцима прикључили су се Пергам, Елида, Месенија и Спарта.²³⁾ Римска и пергамска флота су контролисале море, а остали су копненим операцијама претили Македонији и њеним савезницима. Римска политика зауздавања Филипа ратом у Грчкој показала се толико успешном, да је Марко Валерије Левин могао да обавести Рим да више у Грчкој није потребна римска легија.²⁴⁾

Изабран је за конзула 210. пре Христа заједно са Марком Клаудијем Марцелом. Заповедништво у Македонији преузео је проконзул Публије Сулпиције Галба. Левин је сазнао да је изабран у пролеће 210. пре Христа, али због болести није могао да се врати у Рим све до почетка лета. Када је стигао на Апенинско полуострво изасланици из Капуе жалили су се на проконзула Квинта Фулвија Флака и његове окрутне поступке у Капуи.²⁵⁾ Сицилијанци су се исто тако жалили на Марка Клаудија Марцела због његових злочина на Сицилији. Коцком је било одређено да Сицилија припадне Марцелу, а рат са Ханибалом Левину. Међутим након великих жалби Сицилијанаца Марцел и Левин су заменили своје провинције,²⁶⁾ па је Левин добио Сицилију за своју провинцију. Римска благајна била је испражњена, а било је потребно да се плате веслачи римске флоте, па су конзули издали декрет којим су уводили нови намет.²⁷⁾ Народ осиромашен и оптерећен порезима почео је да протестује, па се одустало од тога намета.²⁸⁾ Левин је позвао сенаторе да даду добровољни прилог у злату, сребру и новцу. Сенатори су послушали, па су приложили велику количину злата, а њихов пример следили су витезови, па је на крају и народ добровољно дао свој допринос.²⁹⁾

Марко Валерије Левин је најпре средио ситуацију у Сиракузи, а након тога је кренуо на Агригент, који су још увек држали Картагињани.³⁰⁾ Један од вођа Нумиђана Мутин био је незадовољан са картагињанским командантом Ханоном, па је ступио у контакт са Левином и предао му Агригент.³¹⁾ Левин је грађане Агригента продао у робље, а новац послао у Рим. Након пада Агригента у кратком времену 20 градова је освојено издајом, 6 је заузето, а 40 се добровољно предало.³²⁾ Сицилија је тако до јесени 210. пре Христа била ослобођена од Картагињана. Левин је након тога почео да охрабрује или да присиљава да се обнови пољопривреда, да би Сицилија поново била римска житница.³³⁾ У Агатирни је затекао мешовито друштво 4.000 разних криминалаца, дезертера и одбеглих робова. Да не би стварали проблеме на Сицилији преселио их је у Региј. Ту су били од користи пљачкајући Ханибалове савезнике.

Левин се вратио се у Рим да би одржао изборе за нове конзуле за 209. пре Христа. Тада је сазнао да Картагињани регрутује велику војску и да намеравају да са великом флотом поврате Сицилију, да пошаљу у Иберију велика појачања Хасдрубалу Барки и да би Хасдрубал након тога могао да се придружи Ханибалу.³⁴⁾ Сенат је сматрао да Левин треба одмах да се врати на Сицилију, а да пре тога именује диктатора, који би одржао изборе за конзула.³⁵⁾ Левин је намеравао да по повратку на Сицилију за диктатора именује команданта флоте Марка Валерија Масалу. Међутим било је забрањено да се диктатор именује ван римскога тла, па је један од народних трибуна предложио да народ одабере диктатора, а да га Левин онда само именује. Када су Квинта Фулвија Флака изабрали на тај начин, онда је Левин преко ноћи побегао, па су морали молити другога конзула Марцела да дође у Рим и именује диктатора.³⁶⁾

Левин је током 209, 208. и 207. пре Христа служио на Сицилији као проконзул. Његову војску чинили су остаци Вароновеих и Флакових легија, које су кажњене због пораза код Кане 216. пре Христа и Хердонеје 212. пре Христа. Поред њих располагао је великим бројем Сицилијанаца и Нумиђана и флотом од 70 бродова. Бринуо се за пољопривреду вршећи сталне инспекције широм Сицилије. Успешном управом Сицилија је поново имала вишак житарица, па је почео да жито шаље у Рим, а један део складишти у Катани за потребе војске у Таренту.³⁷⁾ Током 208. пре Христа са флотом од 100 бродова нападао је афричку обалу, око Клупеје.³⁸⁾ Картагињанска флота од 83 брода напала је Левинову флоту крај обала Африке, али Римљани су их натерали у бег.³⁹⁾ Марко Валерије Левин је тада заробио 18 бродова и много плена. И током 207. пре Христа поново је пустошио обалом Картагине и око Утике и Картагине. На повратку су се сукобили са картагињанском флотом од 70 бродова и тада је потопио 4 брода и заробио 17 бродова.⁴⁰⁾ Током 206. пре Христа позвали су га да са делом флоте и војске напусти Сицилију и да крене према Риму због опасности од Магона Барке.

• Тит Ливије
• Полибије, Историје

Marko Valerije Levin